O povišenom krvnom pritisku, njegovim posledicama, njegovom riziku za pojavu kardiovaskularnih bolesti i odgovore na mnoga druga pitanja dala nam je docentkinja doktorka Gordana Krljanac, kardiolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Jelena Milojević LekarInfo: Možete li nam reći koliko povišen krvni pritisak povećava rizik pojavu kardiovaskularnih bolesti?
Doc. dr Gordana Krljanac: Hipertenzija svakako predstavlja veoma visok faktor rizika jer može da dovede do srčanog infarkta do naprasno srčane smrti, može da dovede do aritmija pa čak i do opasnih aritmija, može da dovede praktično do cerebrovaskularnih oboljenja tj. do šloga, koji može da bude i ishemijski, ali može da bude i krvareći, znači do krvarenja moždanog koje može fatalno da se završi. Hipertenzija dovodi do oštećenja i drugih organa kao što su bubrezi, može da dovede praktično i do poremećaja kongitivnih funkcija posebno kod starijih osoba i do pojave demencije.
Jelena Milojević LekarInfo: Da li je rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti podjednako važan kod povišenog sistolnog kao i kod povišenog dijastolnog krvnog pritiska?
Doc. dr Gordana Krljanac: Za početak bih rekla šta znači normalan krvni pritisak. Normalan krvni pritisak je praktično 120 sa 80. Visoko normalan krvni pritisak vec je između 120 i 130 i onaj između 80 i 84. Praktično visoko normalan krvni pritisak se preporučuje, mislim trebalo bi da pacijenti imaju taj visoko normalan pritisak oni koji su zdravi. Već oni koji imaju visok da kažem neki rizik i dodatno oboljenje oni moraju da imaju da kažemo normalan krvni pritisak. Znači šta znači ako je povišen sistolni ili ako je povišen dijastolni krvni pritisak. To je gornji ili donji. Oba pritiska su podjednako važna. Važno je znači da znamo da li je pacijent stariji ili je mladji. Kod starijih pacijenata taj sistolni krvni pritisak praktično je češće više povišen, dok je kod mlađih povišen dijastolni krvni pritisak. Ako je povišen sistolni krvni pritisak to znači,tj da imaju hipertenziju prvog, drugog ili trećeg stepena, to znači da je sistolni krvni pritisak 140 i više. Ako je povišen dijastolni krvni pritisak to znači da imaju donji pritisak 90 i više. Znači, razlika između sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska je takođe značajna. Normalno je da ta razlika bude između 30 i 50. Ako je povišena razlika između sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska već će lekar da vam ukaže da postoji neko oboljenje. Znači da su krvi sudovi izmenjeni, bilo pojavom većih naslaga na krvnim sudovima tj procesom alteroskreloze. Da pacijenti koji imaju veću razliku između sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska imaju veći rizik da će da dobiju šlog ili infarkt i praktično ta veća razlika može da se javi i kod nekih vagularnih oboljenja tj. oboljenja na srčanim zaliscima ili kod nekih aritmija. Ta niža razlika između sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska praktično taj niži pulsni krvni pritisak može da se javi kod nekih bolesti na zaliscima, može da se javi kod srčanog popuštanja, srčane slabosti pacijenta ili kod nekih trauma ili kod nekih povreda gde dolazi do gubitka krvi. Svakako će lekar da ukaže šta vi treba dalje da radite, da li je to za vas rizično ili nije rizično. Postoji ta izolovana sistolna hipertenzija. Ona praktično češće se javlja kod starijih, ali može nekad da se javi i kod mlađih pacijenata. Moram da skrenem pažnju da mladji pacijenti koji imaju samo povišen taj sistolni krvni pritisak takođe predstavljaju rizične pacijente. Znači, ako on duže vreme traje. Neke studije su pokazale ako ste vi mlada, zdrava osoba a već duže vreme imate povišen samo sistolni krvi pritisak on može da bude povezan sa pušenjem. Tako da prestanak pušenja može tu da pomogne. Ali dugogodišnji povišen sistolni krvni pritisak može da preraste u ozbiljnu hipertenziju i može da dovede do oštećenja organa. Kada imate povišen krvni pritisak ono što je važno je da vi pratite i neke druge parametre bilo labaratorijske, bilo kliničke i da praktično shvatite kada je pravi momenat da se obratite lekaru zavisnosti kako se osećate, a lekar će dalje odlučiti praktično da li je potrebno da vam samo ukaže na zdraviji način života ili će da vam uključi pored toga i neku terapiju.
Jelena Milojević LekarInfo: Kada treba započeti sa antihipertenzivnom terapijom kod mlađih odraslih osoba (<50 godina) da bi se na vreme sprečio razvoj kardiovaskularnih bolesti.
Doc. dr Gordana Krljanac: Mlade osobe ispod 50 godina praktično moraju da shvate da je povišen krvni pritisak podjednako rizik iako su zdrave, iako se ne osećaju dobro iako samo povremeno mere krvni pritisak i praktično moraju da obrate pažnju na stil života. Mlade osobe koje na izgled izgledaju zdravo kada dođu kod doktora i kažu ja sam jednom izmerio povišen krvni pritisak koji je bio preko 140 sa 90. To je znači prvi stepen povišenog krvnog pritiska, tj. prvi stepen hipertenzije, ali sam na izgled zdrav. Tada lekar treba da odluči da li će tom pacijentu da ukaže na zdraviji način života,da izmeni neke navike koje pacijent ima ili će praktično da mu da terapiju. Ako dođe mladji bolesnik ispod 50 godina, a već ima pritisak koji je preko 160 sa 90 mora pored izmene načina života da dobije i terapiju.
Jelena Milojević LekarInfo: Koliko je važno da se postignu i održe optimalne vrednosti sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska kod bolesnika sa poznatim kardiovaskularnim oboljenjem
Doc. dr Gordana Krljanac: Bolesnici koji imaju poznato kardiovaskularno oboljenje i imaju hipertenziju su svakako visoko rizičnih pacijenti. Poznato kardiovaskularno oboljenje kao što sam već rekla može da bude prethodni infarkt miokarda, može da bude i angina pektoris a može da bude i revaskularizacija miokarda. Šta znači revaskularizacija. To znači da su pacijenti podvrgnuti perkutarnom koronarnom intervencijom tj da su dobili neki stent ili su išli na baj pas operaciju. Kardiovaskularna oboljenja podrazumevaju i bolest perifernih krvnih sudova i ti pacijenti su visoko rizični. Preporuka je da ti pacijenti praktično imaju krvni pritisak niži odnosno do 130 i do 80 dijastolni, znači 130 sa 80 ili niži. Ako su dijabetičari preporuka je da pritisak bude 120 sa 80. Pored krvnog pritiska ti pacijenti moraju da imaju i normalne vrednosti lipida odnosno snižene tj. optimalne. Ako su manje rizični LDL holesterol bi trebao da bude niži od 1,8 a ako su visoko rizični pogotovo ako imaju dijabetes i još neke dodatne npr bubrežna oboljenja taj LDL holesterol bi trebao da bude niži od 1,4. Preporuka je da se pridržavaju terapije koja im je preporučena bilo za kardiovaskularna oboljenja bilo za hipertenziju. Svakako da je važno da se pridržavate zdravog načina života, da redovno uzimate terapiju ako ste imali prethodno kardiovaskularno oboljenje. Znači ako imate bilo kakav problem da se što česte javljajte na redovne kontrole.
Jelena Milojević LekarInfo: Hvala Vam što ste bili naša današnja gošća. Prijatan dan Van želim.
