CEREBRALNA PARALIZA

CEREBRALNA PARALIZA, CP (engl. cerebral palsy), termin koji označava statičku encefalopatiju, hronični neprogresivni poremećaj pokreta, položaja ili tonusa kao pos-ledicu insulta CNS pre, za vreme ili neposredno posle porođaja. Često je praćena mentalnom retardacijom i/ili epilepsijom, kao i poremećajima vida, sluha, govora i ponašanja. Prevalencija je 2-4/1.000 živorođene dece. Etiološki faktori su perinatalna asfiksija (u oko 10%), nedonešenost i mala težina na rođenju (u 10 do 25%), kongentalne malformacije i poremećaji u razvoju fetusa, kao i faktori koji su vezani za majku: proteinurija, krvarenje u trećem trimestru, upotreba hormona u trudnoći, oboljenja srca (u neznatnom procentu). U najvećem broju slučajeva uzrok CP je nepoznat. CP se može klasifikovati po kliničkim manifestacijama na: spastični (engl. spastic cerebral palsy), diskinetični-atetoidni (engl. dyskinetic CP), ataksični oblik (engl. ataxic CP) i mešane forme. Fiziološka klasifikacija je u dve velike grupe: piramidni- -spastični i ekstrapiramidni-nespastični tip. Ovaj drugi se javlja u više oblika: horeoatetoidni, ataksični, distonični i rigidni. Topo-grafska klasifikacija, ograničena na spastični tip , uključuje hemiplegiju, diplegiju, spastičnu kvadriplegiju, bilateralnu hemiplegiju, monoplegiju i triplegiju, a neki opsiju i atoničnu CP sa smanjenim tonusom mišića, usporenim motornim razvojem, hiperekstenzibilnošću i mentalnom retardacijom (atonična diplegija). Ona kasnije, posle 4. godine, obično prelazi u spastični oblik. U hemiplegiji (engl. hemiplegia) je oštećena samo jedna strana tela (pre-težno ruka), a distalni delovi više od proksimalnih. Zbog slabosti mišića supinatora i ekstenzora, ruka je flektirana u laktu, sa pronacijom podlaktice i fleksijom ručja i prstiju. Poremećena je stereognozija (kortikalna senzorna sposobnost prepoznavanja predmeta), a često je prisutan poremećaj rasta oštećenog ekstremiteta. Noge pokazuju povećanu spastičnost fleksora i aduktora natkolenice, kao i mišića lista. Zbog toga i zbog slabosti dorzifleksije stopala, dete hoda na prstima oštećene noge, uz cirkumdukciju. Ponekad je defekt blag: nesposobnost hodanja na peti oštećene noge ili asimetrija kada dete trči. Kvadriplegija označava simetrično oštećenje pokreta sva četiri ekstremiteta, a spastična diplegija veće oštećene noge, kao u nedonešene dece, usled periventrikularne leukomalacije. Zbog kontrakture, noge zadobijaju ekvinovarus ili kalkaneovarus deformiteta. Diskinetična CP označava oštećenje voljnih pokreta, što se izražava u vidu nekontrolisanih, besciljnih pokreta koji se gube u snu, a objašnjavaju se patološkim promenama u bazalnim gaglijama mozga. Pokreti su horeo-atetoidni, obično asimetrični, uz, ponekad, disfagiju i poteškoće u govoru. Tegobe se povećavaju u emotivnoj tenziji i želji za voljenim izvođenjem određenih pokreta. Distonična CP se primećuje po uvijanju trupa, grimasama lica i rigidnosti ekstremiteta. Pone-kad se ispoljava veoma kasno, 10 i više godina posle perinatalne anoksije. Ataksična CP podrazumeva disfunkciju koordinacije, držanja tela uz brze pokrete distalnih delova ekstremiteta. Uzrok: statičke lezije malog mozga. Ovaj oblik je prilično redak, ima dobru prognozu. Mentalna retardacija je, takođe, retka. Mešani oblici CP su, najčešće, kombinacija spastičnosti sa horeoatetozom. Mentalna retardacija prisutna je u 50-75% ove dece. Dijagnoza CP se postavlja na osnovu anamneze, detaljnih i ponovljenih pregleda. Tako se isklju-čuju progresivna oboljenja CNS, tumor kič-mene moždine, mišićna distrofija, hromozomski i neurokutani sindromi i metabolički pore-mećaji. Korisno je uraditi CT i MRI glave da bi se odredila veličina i lokacija strukturne lezije i asocirane kongenitalne anomalije. Potrebno je ispitati vid i sluh deteta, odrediti nivo aminokiselina i organskih kiselina (seruma i urina), laktate, lizozomske hidrolaze i masne kiseline drugih lanaca u serumu, kao i oligosaharide u urinu. EEG omogućava potvrdu kli-nički suspektnih konvulzija, ali ne pomaže u diferencijalnoj dijagnoza CP i drugih neuropatoloških stanja. Lečenje CP se planira na osnovu poznavanja specifičnih poremećaja sva-kog deteta. Uključuje se tim lekara raznih spe-cijalnosti, fizio i radni terapeut, logoped, socijalni radnik i razvojni psiholog. Roditelji deteta obuče se da pomažu detetu u obavljanju uobičajenih dnevnih aktivnosti, a i da izvode vežbe za prevenciju kontraktura (često je kontraktura Ahilove tetive). Jer, ako se kontrakture razvijaju, pomažu samo ortopedske korekcije. Za smanjenje spastičnosti daju se i lekovi (dijazepam, dantrolen, baklofen). U lečenju epilepsije koriste se antikonvulzivna sredstva. Veoma je teško pomoći deci sa mentalnom retardacijom. Smeštanje u posebne institucije savetuje se samo za decu kojoj se ne može pomoći kad kuće zbog fizičkih, socijalnih ili emocionalnih faktora.