O zabludama vezanim za lekove za lečenje hiperholeterolemije koje vladaju među pacijentima razgovarali smo sa doc. dr Aleksandom Ilić sa IKVBV. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Zbog čega je važno lečiti povišeni holesterol u krvi?
Jelena Milojević – LekarInfo: Zbog čega je važno lečiti povišeni holesterol u krvi?
Doc. dr Aleksandra Ilić: Aterosklerotkse i kardiovasularne bolesti su vodeći uzrok umiranja u evropi, a Srbija se nažalost nalazi u samom vrhu kada govorimo o umiranju od ovih bolesti. Kao što samo ime kaže u osnovi bolesti leži ateroskleroza, a do nje dovode brojni činioci, mešutim najvažniji i najodgovorniji je svakako hiperholesterolemija, odnosno povišene vrednosti holesterola u krvi. I zbog toga je upravo važno smanjiti ih na one vrednosti koje su poželjne za svkog pacijenta pojedinačno, jer je pokazano i dokazano da što su niže vrednosti holesterola naročito njegove LDL frakcije koja je i najodgovornija za proces ateroskleroze, niži je i rizik za razvoj neželjenih kardiovaskularnih događaja. Prema tome naš zadatak je pre svega u kojoj kategoriji rizika se nalazi taj pacijent, jer kategorija rizika diktira ciljne vrednosti LDL holesterola za svakog pacijenta. A to svakako nisu one vrednosti koje se nalaze na izveštaju koji naš pacijent dobije iz laboratorije. Dakle to je jako važno da pacijent zna, ciljne vrednosti izračunava lekar i drugim rečima što je rizik u kojem se naš pacijent nalazi veći to LDL holesterol mora da bude niži. Napominjem da se mi nažalost kao zemlja nalazimo u kategoriji najvišeg kardiovaskularnog rizika kada se poredimo sa zemljama Evrope.
Koliko dugo se uzimaju lekovi za hiperholesterolemiju kada ih lekar propiše?
Jelena Milojević – LekarInfo: Koliko dugo se uzimaju lekovi za hiperholesterolemiju kada ih lekar propiše?
Doc. dr Aleksandra Ilić: Veoma ne popularno pitanje, odnosno veoma ne popularan odgovor koji mi dajemo našim pacijentima kada nam postave to pitanje. Dakle u najvećem broji slučajeva, doživotno. Naime, mi imamo 3 zadatka kada je u pitanju lečenje hiperholesterolemije. Jedan od njih je postizanje što nižih odnosno ciljnih vrednosti LDL holesterola i to sam već objasnila. Drugi zadatak je što ranije uvođenje terapije, dakle mi nesmemo da dozvolimo da pacijent u dugom vremenskom periodu ima povišene vrednosti holesterola. Što je taj period duži, odnosno što je pacijent koji ima hiperholesterolemiju mlađi on ima daleko veću šansu da dobije neželjeni kardiovaskularni događaj, nego ukoliko se kod njega registruje hiperholesterolemija u kasnijem periodu života. Izuzetno je važno što ranije uvesti terapiju i što ranije postići ciljne vrednosti LDL holesterola. A kada to postignemo onda je važno te vrednosti takvima održavati u što dužem vremenskom periodu, jer je i to direktno povezano sa redukcijom kardiovaskularnog rizika. Dakle terapija treba da se uzima dugo, ciljne vrednosti LDL holesterola moraju da budu postignute u dugom vremenskom periodu, jer ćemo samo tako smanjiti kardiovaskularni rizik.
Da li je dovoljno da se promeni način ishrane, uvede fizička aktivnost ili da se umesto leka koji prepiše lekar uzimaju takozvani prirodni lekovi na biljnoj bazi?
Jelena Milojević – LekarInfo: Da li je dovoljno da se promeni način ishrane, uvede fizička aktivnost ili da se umesto leka koji prepiše lekar uzimaju takozvani prirodni lekovi na biljnoj bazi?
Doc. dr Aleksandra Ilić: Sve ovo što ste spomenuli spada u promenu stila života. Dakle, promena stila života je sastavni deo lečenja, a ona podrazumeva:
- Dijetetski režim
- Redukovanje telesne težine
- Povećanje fizičke aktivnosti
- Prestanak pušenja
- Izbegavanje stresnih situacija i stresa
To je ono što pacijent treba da radi sam za sebe. I pošteno mu kažem, taj deo je mnogo teži naš deo je lakši, mi propišemo lek i pratimo efekat tog leka naravno lek mora da bude adekvatan. Dijetetski režim i promena stila života svakako jesu teži zadatak, ali one pripadaju pacijentu. Dakle, lečenje hiperholesterolemije je naš zajednički zadatak. Nažalost u većini slučajeva, promena stila života može da da rezultate može da da rezultate kod izuzetno malog broja pacijenata. Nemam ništa protiv lekova na biljnoj bazi, suplemenata, da se razumemo, ali oni u najvećem broju slučajeva nisu dovoljni. Dakle promena stila života može da bude dovoljna za pacijente koji se nalaze u malom ili eventualno u umerenom kardiovaskularnom riziku, nažalost u našoj zemlji većina populacije starija od 40 godina se nalazi nažalost u visokom ili veoma viskokom kardiovaskulranom riziku, dakle kod njih mora i lek pored promene stila života koja je obavezna.
Često se govori da ti lekovi oštećuju jetru, mišiće i da treba praviti pauzu kadase uzimaju, da li je to tačno?
Jelena Milojević – LekarInfo: Često se govori da ti lekovi oštećuju jetru, mišiće i da treba praviti pauzu kadase uzimaju, da li je to tačno?
Doc. dr Aleksandra Ilić: Ovo je definitivno jedna od najrasprotranjenijih zabluda, naime, svi lekovi koje dajemo imaju i svoja neželjena dejstva i svi lekovi se metabolišu i izlučiju preko jetre ili preko bubrega. Dakle, lekar je u obavezi kada propiše neki lek, ako je lek za hiperholeterolemiju da periodično kontroliše određene parametre funkcije jetre, bubrega i mišića, da proverava da li su one u granicama refertnih vrednosti ili ne. Veoma je važno da znamo da svi ovi parametri koje dobijemo mogu biti višetruko povišeni, namerno ne govorim koliko jer pacijent ne sme sam da prekida terapiju. Dakle višetruko u odnosu na gornju granicu ovih parametara da bi mi imali razlog da obustavimo lekove za hiperholeterolemiju. Šta se zapravo dešava u praksi, dođe mi pacijent na kontrolu koji je dobio adektavnu terapiju posle određenog vremena i ja nisam zadovoljna njegovim rezultatima i postavim mu pitanje, da li je uzimao lekove redovno i kažem da nisam zadovoljna rezultatima i u ećini slučajeva pacijenti veoma pošteno odgovore. I najčešća su 2 odgovora. Prvi odgovor: „Znate ja sam popio onu kutiju leka koji ste vi meni propisali i onda sam posle mesec dana prestao da uzimam taj lek izvadio sam sam laboratorijske parametre i bio sam zadovoljan rezultatima jer su oni bili baš onakvi kakve ste vi rekli da treba da budu i prestao sam da uzimam lek.“ I onda ja postavim pitanje: „Zašto ste prestali da uzimate lek ako smo se dogovorili da se to neće dešavati?“ Onda dobije sledeći odgovor: „Zato što sam pročitao u medijima ili čuo sam od prijatelja ili što je još gore čuo sam od lekara da su ti lekovi štetni i da je potrebno jedno vreme prkinuti sa njihovim uzimanjem jer se ne smeju uzimati u dugorčnom periodu.“
Drugi odgovor koji dobijam: „Ja nisam uzimao svaki dan te lekove.“ Ja postavim pitanje: „A kako ste ih uzimali?“ On odgovara: „Pa na drugi dan.“ Ja postavim pitanje: „A zašto?“ On odgovara: „Pa da bi odmarao jetru.“
Dakle sve ovo što sam navela je vrlo prisutno u praksi i ja verujem da će se mnogi pacijenti ali i lekari prepoznati, ali na ovaj način mi upravo radimo ono što je suprotno od našeg cilja.
Naime upravo zbog ovako raširene zablude pacijenti prvi lek koji izbacuju iz te kardiovaskularne terapije je lek za snižavanje holesterola u krvi. Sa druge strane moramo znati izuzetno ozbiljan podatak, pokazano je da upravo prekid terapije za snižavanje holesterola u krvi najviše povećava smrtonost od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa prkidom bilo koje druge terapije. Dakle mi radimo upravo suprotno od onog što treba da radimo, povećavamo smrtnot umesto da je smanjujemo.
Dakle kada govorimo o lekovima za hiperholeterolemiju oni moraju da se uzimaju redovno, ne postoji diskontinuirana terapija u kardiologiji, ona mora da bude kontinuirana da bi dala odgovarajuće rezultate, odnsono da bi smanjila kardiovaskularni rizik.
Kada se dostignu ciljne vrednosti holesterola, da li tada može da se prestane sa uzimenjem leka?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kada se dostignu ciljne vrednosti holesterola, da li tada može da se prestane sa uzimenjem leka?
Doc. dr Aleksandra Ilić: Uporediću to sa uzimanjem lekova za šećernu bolest. Dakle .pacijent uzima lek za šećernu olest ili dobija insulinsku terapiju i kada postigne ciljne vrednosti glukoze u krvi, ne prekida sa uzimanjem tih lekova. Jer tre vrednosti su postignute zahvajući leku koji se uzima. Isto je i sa lečenjem hipertenzije i sa lečenjem hiperholeterolemije. Dakle te vrednosti su takve jer pacijent uzima lek, izizetno retko se desi da se vrednosi LDL spuste ispod dnje granice ciljnih vrednosti u tom slučaju možemo da redukujemo dozu, ali napominjem to može da uradi samo lekar. Pacijent ne sme da prekida uzimanje terapije.
