O tome kako savremeni način života utiče na naše srce razgovarali smo sa internistom dr Dejanom Hristovim iz Instituta „Niška Banja“. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Kako danas izgleda klasičan pacijent koji boluje od srca?
Jelena Milojević – LekarInfo: Dobro veče postovani gledaoci. Moje ime je Jelena sa portala Lekarinfo i biću vaš domaći. Tema o kojoj cemo danas govoriti jeste „Kako savremeni način života utiče na naše srce“
Tempo života svih nas je veoma brz, svi mi negde zurimo, jurimo, radimo po dva ili vise poslova. Takav nacin zivota itekako utice na naš ceo organizam, a posebno na srce.
Kako to savrsemeni nacin života utice na naše srce reći će nam naš danasnji gost specijalista interne medicine dr Dejan Hristov sa Instituta Niška Banja.
Dobro veče, dobrodošli i hvala što ste se odazvali pozivu. Za početak recite nam, kako danas izgleda klasičan pacijent koji boluje od srca i šta se u kardiovaskularnoj patologiji promenilo sa savremenim načinom života?
Dr Dejan Hristov – internista: Baveći se internim medicinom vremenom steknete određene veštine da još sa vrata možete da prepoznate ili naslutiti od čega vas pacijent boluje. Nas srčani pacijent se godinama opisivao kao rumen u licu starije životne dobi, gojazan, sa bolnom grimasom i stegnutom pesnicom na grudima.
Danas je međutim, rodila kardiovaskularnog pacijenta potpuno drugačiji. Pacijent je sada mlad, u odelu oznojenog cela i sa mobilnim u rukama koji neprestano zvoni.
Najnoviji podaci iz pojedinih evropskih studija kažu da su preko 30% pacijenata sa infarktom srca primljeni u bolnicu mladji od 40 godina. Ako bi samo krajem prošlog veka recimo ušetali na bilo koje odeljenje intenzivne nege i tu zatekli mladju osobu koja leži, ne bi vam palo na pamet da se radi o srčanom bolesniku.
Danas je to međutim uobičajeno. Stalno jurimo za novcem, radni dani su sve duži, odmori sve kraći l, hoćemo toliko toga u jednom danu da završimo i srce izgleda ne može da prati takav tempo života. A mi smo pravi adrenalinski zavisnici 21. veka i nije slučajno što je upravo kokain glavna droga u svetu biznisa.
Ta adrenalinska bomba koja anestezira čula je slična i sa sa remenom načinom života kojim smo se tako lako predali. Simbolika je tukao hoće da je vidi. Nažalost kokainski zavisnici umiru iznenada i do upravo od srca.neretno u svojim 40tim baš kao i naš pacijent sa početka naše priče.
Ali vratimo se vedrinom temama. Da vidimo šta se još u kardiovaskularnih patologiji promenilo. Do skoro je važilo pravilo da pacijenti najčešće umiru od srca u ranim jutarnjim satima ako govorimo o dobu dana. Što se dovodilo u vezi sa cirkabialnim ritmom i rastom hormona stresa u tom periodu.
Ovo smo često imali prilike da čujemo na predavanjima kada smo bili studenti. Dakle, najviše se umiralo na prelazu između nedelje i ponedeljka,pred početak radne nedelje zbog povećane razdražljivosti simpatičnog nervnog sistema i psihičke napetosti pred početak radne nedelje odnosno zbog obaveza koje vam predstoje.
Srećom, kapitalizam je doneo smenski rad, kraće odmore,rad vikendom tako da možemo da umiremo kad nam je volja, a ne samo ponedeljkom ujutru.
Sve više je oko nas „zdravih“ preparata, a trend oboljevanja ne posustaje. U čemu je problem?
Jelena Milojević – LekarInfo: Sve više je oko nas „zdravih“ preparata i proizvoda, a trend oboljevanja od koronarne bolesti ne posustaje. U čemu je problem?
Dr Dejan Hristov – internista: Problem na prvom mestu je što mi i dalje ne prihvatamo da je stres nezaobilazan u savremenom svetu. Pričao sam malopre šta se promenilo sa savremenim načinom života.
Znate šta se nije promenilo?
Pa recimo činjenica da pored svih novih i revolucionarnih, da ne kažem skupljih lekova, istraživanja raznih divajsova kardiovaskularne bolesti i dalje neprikosnoveno stoje na prvom mestu globalnih uzročnika smrtnosti u svetu. Ono što ja vidim kao glavni problem u modernom dobu je što nauka nažalost kaska za kapitalizmom inače nam ne bi tako lako uvaljivali npr iqos proizvode kao zdravo pušenje.
Da vam objasnim. Kroz istoriju smo imali duvan, pa cigare, cigarete,vajborajzere i sada iqos. Svaki put kada bi mi dokazali da je ono prethodno na više nivoa štetno za zdravlje, duvanska industrija bi nas spremno dočekala sa novim zdravijim proizvodom, bacajući nam tako misli.
Znaju oni dobro da svaka ozbiljna studija koja dokazuje posledice štetnih supstanci na organizam da mora da traje godinama, taman složićete se dok se ne zarade dobre pare,dok je konzument namiren po principu kažu mi da je manje štetan, ne znam da li je zaista tako. Ja ću vam reći-nije tako.
Moram takođe naglasiti da je igra nameštena da ne bi mi morali uopšte da dokazujemo da je proizvod štetan ako bi se prvo uspostavio sistem procene pre izbacivanja na tržište određeno sistematsko dugogodišnje praćenje.
Pojavljuju se već istraživanja koja dokazuju štetnost iqos kao i od cigareta. Međutim, biće prekasno,kao što rekoh bitka je unapred izgubljena, za rat ćemo još videti. Koje još zablude donosi moderan marketing. Zaslađivači recimo.
Skoro je završena jedna francuska studija sa veštačkim zaslađivačima koja je trajala skoro 10 godina. Istraživanje je objavljeno u British medical journal. Između ostalog dokazano je da oni koji koriste veštačke zasladjivace povećano oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti.
Iako piše sugar free radi se samo o marketinškom triku i o skretanju pažnje, a savremeni svet je put ovakvih primera. Ne možete a da ih ne vidite u svakodnevnom životu u supermarketima, apotekama. Oko vas au mjltivitamini, velnes proizvodi, 100% voće, slim proizvodi.
Ako vi i dalje ne razumete zaatoi pored svih ovih zdravih proizvoda imamo visoku stopu smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti setite se one čuvene rečenice kolege Artura Konana Dojla sa početka priče, sledeći put kada pogledate u rafove zdrave hrane.
Dakle, ništa nije tako umanjujuće kao očigledna činjenica. Znate li koliko šećera recimo svetska zdravstvena organizacija preporučuje: 30 grama šećera dnevno, od toga 10% fabričkog.
Pa samo dete od 8 godina je unelo više šećera nego čovek za ceo svoj životni vek pre recimo 80 godina. Popijte multivitu 13 grama šećera, popijete koka kolu 15g šećera. Kukuruzne pahuljice koje jedete kao zdrave ujutru imaju 20g šećera u sebi. Dakle, samo ono što ste pojeli i popili do podneva ima recimo 50g šećera.
Da li je potrebno da nastavim?
Dakle, lekari su se čini mi se skoncentrisali na pogrešnog neprijatelja. Masnoća o kojoj stalno govorimo, dok nam je pred očima izvršena diverzija nesludjenih razmera. Još jedna studija skorije objavljena iz Brazila, podaci su sakupljeni između 2005. i 2017. godine govore da od svih faktora koji utiču na umiranje od kardiovaskularnih bolesti, upravo hiperglikemija ta koja korelira samortalitetom 5-10 puta više nego ostali faktori.
Ako govorimo o gojaznosti, pušenju, hiperholesterolemiji j hipertenziji. Ništa nije tako umanjujuće kao očigledna činjenica. Zapamtite, ako negde piše da nema masti pročitajte koliko ima šećera.
Što se tiče naše nacije, moram da pomenem mineralne vode, nešto što percipiramo kao zdravo, zato što nadoknađujemo oligo elemenate, magnezijum,kalcijum, sve ono što čujete sa malih ekrana. Koliko puta ste videli nacrtano srce na mineralnoj vodi što bi svakako na podsvesnom nivou sugerisali da je zdrava na neki način i za kardiovaskularni sistem.
Ali ta omiljena kisela voda za trpezom klasičnog Srbima je upravo ona koja je Visoko mineralna i koju bi bar kad je hipertenzija u pitanju trebalo da izbegavamo najviše. Pročitajte npr koliko imaj natrijuma u Hebi, Knjaz Milošu.
Koliko ste soli uneli u sebe sa dve do tri čaše dnevno pa morate da povećavate dozu lekova za pritisak. Tako da još jednom ponavljam marketing je smišljen tako da radi u korist kapitalizma a i protiv zdravlja.
Kako nedostatak vremena, možda i ljubavi u svetu koji juri utiče na naše srce?
Jelena Milojević – LekarInfo: Zalazimo u domen psihologije, ali kako nedostatak vremena, možda i ljubavi u svetu koji juri utiče na naše srce?
Dr Dejan Hristov – internista: Pa ovako. Za početak ako bi me pitali da nacrtam simbol ljubavi u 21. Veku to možda više ne bi bilo srce. I pored posla kojim se bavim morao BiH da priznam da bi to bila plava pilula sa natpisom vijagra. Razmislite dobro.
Ako umesto ljubavnih pisama, udvaranja, čežnje, danas je dovoljno mrdnete palcem na tinderu da biste dobili instant ljubav da ne kažem snošaj onda morate da priznate da sam u pravu. A strast svakako ne mora da bude posledično dobra stvar, makar što se tiče srca da se razumemo.
Sećam se jedne priče iz ambulante mog profesora. Pacijent nakon prezivljenog infarkta srca dolazi u ambulantu i nakon kraćeg razgovora o terapiji pita profesora kada može da ima seksualne aktivnosti.
Na to se on ozbiljno zagleda u njegove analize, EKG, laboratoriju, ultrazvučni nalaz i na kraju sa nepokolebljivim autoritetom u glasu mu kaže, možete nakon tri meseca ako to radite sa svojom suprugom, ako je sa ljubavnicom onda nakon šest meseci. I to je velika istina.
Dakle,smatra se da sve što podiže nivo hormona poput serotonina i endorfina , a ne hormona stresa, je ono što je ugodno za naše srce. Postoji još jedan hormon oksitocin koji se između ostalog oslobađa i tokom fizičkog dodira, jako je značajan za nas životni vek.
Zagrljaj,poljubac,razgovor na kraju dana sa partnerom sve to mnogo znači za sklad na relaciji mozak srce gde su hormoni posrednici i jako je važno da budu izbalansirani. Postoji više naučnih radova koji kažu da je muzika recimo dobra za srce i krvni pritisak pa se eto nadam da će i oni zvučnici sa strane doprineti da živim duže.
Ispitivanja su pokazala da bračni partneri koji su u skladnoj zajednici žive duže,bar kada je reč o bolestima srca. S obzirom na tihu pandemiju depresije recimo. Znamo da se ona dovodi u vezu sa savremenim načinom života.
Podatak da samo u EU ima 40 miliona ljudi koji boluju od ove bolesti. Ako uzmemo u obzir da su ljudi koji boluju od depresije i anksioznosti sklonije srčanim tegobama i srčanim bolestima, mortaliteta povećanim od srca. To je još jedan razlog zašto gubimo bitku sa ovim bolestima.
Srce je motor kako često volim da kažem pa ije tima i kao takav najduže će raditi na manjem broju obrtaja. Nadam se da me lepši pol prati. Dakle sve što ga na hroničnom planu ubrzava javi se na mobilni, završi ovo,kupi ono, odgovori šefu na mejl u 21h, pogledaj nekoliko epizoda serije za redom,ne moraš da spavaš, postaje Instagram dok ne dobiješ upalu mišića na palcu.
Sve to o uvija naše srce,ma koliko vam se činilo da mu prija. Izgaramo u želji da se dokažemo u modernom načinu života a ne shvatamo da srce nije stvoreno da stalno radi u petoj brzini. Mora nekad da bude i na leru.
Da li tehnologija odmaže ili pomaže pacijentu koji boluje od srčanih bolesti?
Jelena Milojević – LekarInfo: Po vašem mišljenju, da li tehnologija odmaže ili pomaže jednom pacijentu koji boluje od srčanih bolesti?
Dr Dejan Hristov – internista: Pa izneću vam još jedan zabrinjavajući podatak. Mi smo prva generacija koja konzumira medije vise stao nego što spava. I zato konačno imamo dijagnozu problematik Smart for use, verovali ili ne za tu pošast novog doba već imamo i dijagnozu.
Poput Tolkinovog prstena moći ako se sećate Bjuga Baginsa sa početka Gospodara prstenova koji u svom džepu drži taj izvor neograniče moći ali i velikog mučenja i stradanja koji ga mami i doziva da ga koristi i mi svakodnevno dozvoljavamo tim stravama da nas izjedaju, uvlače se u naše živote i pretvaranju nas u moderne zombije.
Kažu da čovek može da izdrži mesec dana bez hrane,nedelju dana bez vode i čak dva sata bez mobilnog telefona. Ali mehanizam i za te mobilne zavisnosti takozvane vrlo je jednostavan. Pričali smo o hormonima sreće, kokain i ovo je nešto slično.
U početku smo imali novine koje smo koristili za dobijanje informacija. Ja sam mom dedi kupovao recimo Politiku, a on je imao običaj nekoliko sati da čita taj časopis. Nakon toga naši očevi su se recimo informisali preko laptopova, članci, vesti su se skraćivali u tajdzest varijante za mobilne telefone da bi za nas sada bukvalno bili sazvakani u par redova kako bi uvek mogli da bacimo pogleda na nas Smart watch.
Pravi mali dopaminski sok koji nas iznova tera da ga koristimo. I nije slučajno što je upravo TikTok najpopularnija platforma na internetu ili što su stotinu, slajpovanje, zamenili dugačke članke na Facebooku. Dakle, nema vremena za čitanje, prosvetljivanje, kratko samo, animalno, nagonski.
Sok dopamina, svajpu i opet iznova. Stigli smo do stadijuma evolucije kada postoji i nešto što se zove always all culture. Dakle, moramo da budemo stalno dostupni, stalno uključeni i analogiju Terminatoru unistenju čovečanstva mi je sve jasno. Samo što mislim da neće biti potrebni mišićni roboti i ubice, već mali Tirani iz džepa popularno nazvani mobilni telefoni , koji kao da vam kaže I will be back, glasom Svajcenegera svaki put kad ga odlozite u stranu. Ipak dostupnost informacijama nije donela i očekivano prosvetljenje prosečnog čoveka.
Zato što dostupnost informacija nije isto što i dostupnost obrazovanja. Zato se prava infodemija širi svetom. Ubedjen sam da prosečan čovek koji koristi Facebook više novca izdvoji za čudotvorne preparateiz tabloida, vitamine, suplemente koje preporučuju razni šarlatani nego što bi bio spreman da da za neki ozbiljan lek. I tu smo podbacili.
Zato sam ja i pristao na ovaj podkast jer smatram da borbu moramo da prenesemo na njihov teren, digitalni svet. Ne samo da držimo velike govorancije eks katedra i da se time zadovoljavamo. Ali da ne bude ovo neki mračni podkast i da ne nabrajam samo apokaliptične scenarije.
Ubeđen sam da ćemo u skorijoj budućnosti imati prilike da taj mobilni upotrebimo i u našu korist. Već se recimo specijalni filteri upotrebljavaju na mobilnim telefonima kako bi smanjili plavo svetlo sa ekrana u večernjim satima. Plavo svetlo inače smanjuje produkciju melatonina , remeteći na taj način normalan ciklus sna.
Takodje smatram da će uskoro Smart satovi imati mogućnosti kao telefoni, da se rutinski koriste za merenje krvnog pritiska, detektovanja opasnih aritmija i alarmiranje službe hitne pomoći kod iznenadne srčane smrti.
Dakle, mogućnosti su neograničene, jedini problem su naučnici koji na tome rade dovoljno dugo moraju da izdrže ovaj savremeni način života i da ih ne udari infarkt pre nego što nam donesu ove novine.
Da li postoji način da zaista vizualizujemo srce koje je „slomljeno“ i postoji li način da ga popravimo?
Jelena Milojević – LekarInfo: Često se spominje sindrom slomljenog srca u medijima. Da li postoji način da zaista vizualizujemo srce koje je „slomljeno“ i postoji li način da ga popravimo?
Dr Dejan Hristov – internista: Pa lekari izgleda vole da nadevaju komplikovana imena stvarima pa i za slomljena srca imamo jedan stručni naziv, stres kardiolopatija ili možda tako ccugo jer im je možda zalucilo na japansku zamku za hobotnice kada su gledali na ultrazvuku.
Dakle,kad smo ga vizuelizovali ono je bilo prošireno ,balonirano. Međutim, ne idemo baš u apstrakciju što se tiče japanske zamke za hobotnice. Napraviću malu digresiju i pitaću vas da li znate koji je napropisivaniji lek za bolesti srca u Srbiji. Govorimo o ishemijskoj bolesti srca, aritmijama, hipertenziji. Ne nisu starini,ni beta blokatori.
Najpropisivaniji lek bar prema mom iskustvu za srce je bromazepam. Dakle, nisam našao tu indikaciju baš u bazi lekova, ali često moram zbog kompromisa i zato što se to od mene traži ja prepišem lek pacijentu ali kao neku malu pobedu napišem po potrebi.
Dakle, za sve koji ne čuju ironiju u mom glasu, ne možemo na takav način da popravimo srce i ne znam kada i kako je to ušlo u praksu, ne znam kako ćemo kao nacija da se iz toga izvučemo. Ali osim toga što će možda omamiti pacijenta dovoljno da ne dolazi redovno na kontrole kod vas i što će bar u početku malo bolje da spava, ništa posebno neće učiniti za njegovo srce.
Za prenapregnut nervni sistem i časa vina može biti srcu ugodna ko ume tu da se zaustavi naravno. Međutim taj ansiolitik, govorim o alkoholu takodje izaziva zavisnost, hepatitis i možda upravo tu leži problem. S obzirom na današnji tempo života mi očekujemo brza rešenja za tako brz život. Svi bi voleli da uzmu tabletu i da precicom stignu do cilja.
Od nas se očekuje da recimo kažemo da fizička aktivnost, šetnja veoma prija srcu iako unapred znamo da je to osuđeno na propast jer koliko vas zaista sa vašim stilovima života ima vremena da se tome posveti. Meditacija, pitam vas kada? Plivanje, pitaću vas gde? U Srbiji imamo deset puta manje bazena po glavi stanovnika nego što bi trebalo.
Dakle, mi se susrećemo sa savremenim izazovima a nemamo ni u skorijoj budućnosti načina da se borimo protiv toga niti razmišljamo o tome. Zagađenje vazduha recimo je značajan faktor u kardiovaskularnim bolestima, mortaliteta uopšte a mi nismo ni počeli time da se bavimo. Covid koji je desetkovao naciju, naročito starije, koji je nas ostavio sa verovatno ubrzanim biološkim satom, starim krvnim sudovima ali sa sve većim listama čekanja za običan ultrazvuk srca.
Kako onda da se borimo sa savremenim kardiovaskularnim bolestima. Svakako postoji način, ali on podrazumeva borbu i van naših ordinacija. Koliko god nama bilo teško da priznamo mi lečimo posledicu a ne uzrok. Nije dovoljno da pacijentu samo propišemo lek i tako operemo ruke.
Mi moramo s njim da pričamo, da ga edukujemo bolje, da aktivnije učestvujemo u socijalnim dešavanjima. Moramo da pomognemo sindikatima da se izbore za bolji socijalni plan, za duže odmore, za zabranu rada objekata vikendom, za kraće radno vreme.
Lekarska komora mora da apeluje recimo poslodavcima da ne šalju mejlova zaposlenima posle radnog vremena. Sve ovo naravno ako zaista želimo da se borimo protiv bolesti srca a ne samo da glumimo velike doktore.
Skandinavske države odavno znaju da su ljudi produktivniji kada rade kraće tj po šest sati dnevno. U Italiji i Španiji recimo imaju duže pauze za ručak kako bi zaposleni mogli da odu kući i ručaju sa porodicama. Vikend i praznici u Francuskoj nisu samo privilegija onih koji rade u državnim firmama već svetinja za sve zaposlene. Nije to nikakva nauka ali moramo raditi na tome da slušamo šta nam priroda kaže.
Da postoji period tokom dana, nedelje kada će naš organizam raditi samo na leru, samo na bazalnom metabolizmu, jer nije nas organizam napravljen da radi po kapitalističkim već po fiziološkim principima. Jer kao što rece Hans Kristijan Andersen nije dovoljno samo živeti potrebno je imati malo sunca, malo slobode, malo cveća.
