Dr Nataša Stokuća Korać: Uticaj stresa na naše srce.

U okviru podkasta „Vratimo ritam životu“ današnja tema je uticaj stresa na naše srce. O ovoj temi smo razgovarali sa dr Natašom Stokućom Korać Sa Klinike za kardiologiju sa IKVB Dedinje.

Koje vrste stresa postoje?

Jelena Milojević – LekarInfo: Za početak recite nam koje vrste stresa postoje?

Dr Nataša Stokuća Korać:Pa ja BiH krenula za početak od neke uopštene definicije stresa koji obično koriste lekari i psiholozi. Kažemo da je stres prirodni odgovor tela na unutrašnje i spoljašnje nadražaje koji remete našu psiho-fizičku ravnotežu. Kad to znamo jasno je da je stres zapravo odgovor tela na stres. Nekada može da bude zaista poželjan. Međutim, na duge staze on nije dobar. Neke osnovne podele stresa i sami znamo da koristimo u svakodnevnom govoru to su akutni i hronični stres. Kada mislimo na stres obično mislimo na psihički stres, ali postoje više vrsta stresa.

Naime fizički stres je stres kome smo izloženi ako smo izloženi prekomernoj toploti ili hladnoći, prekomernoj količini alkohola, duvana. Ono što je karakteristično za taj fizički stres je da se njegovi efekti ne ispoljavaju odmah kao kod psihičkog stresa. Njegovi efekti mogu dugo godina ostati nevidljivi i dovesti do pravih i ozbiljnih bolesti. Druga vrsta stresa može da bude nutritivni stres. To je zapravo stres 21. veka. Svi unosimo ili previše hrane ili su današnje devojčice i mladi podhranjeni ili kvalitativno unosimo lošu hranu koja utiče na naše telo. I na kraju dolazimo do tog psihičkog ili emotivnog stresa bilo prijatnog ili neprijatnog na koji najčešće mislimo kada govorimo o stresu.

Kako stres utiče na srce?

Jelena Milojević – LekarInfo: Kako stres utiče na srce?

Dr Nataša Stokuća Korać:Adaptacija odnosno prilagodjavanje  na stres je složen mehanizam koji uključuje nervni i žlezdani odnosno endokrini sistem. Način adaptacije se razlikuje od osobe do osobe ali i od prirode stresa. Naučnici su pokazali da postoji povezanost između stresa i abnormalne produkcije hormona koji se normalno luče u organizmu a to su adrenalin,kortizol i noradrenalin. Kada imamo stresnu situaciju sva tri hormona kada se udruže naravno da će jedan druge da pojačavaju i sve to ima dosta uticaja na kardiovaskularni sistem. A srce nekako uvek prvo odreaguje.

U kojoj meri stres dovodi do ozbiljnih srčanih problema?

Jelena Milojević – LekarInfo: U kojoj meri stres dovodi do ozbiljnih srčanih problema?

Dr Nataša Stokuća Korać: Za većinu ljudi akutni stres nema neki dugoročni efekat. Dakle, dok traje stres dotle ćemo da imamo nekakve senzacije bilo aritmije, skok pritiska, sve ovo što sam prethodno opisala. Međutim, istraživanja su pokazala zaista da taj akutni stres može da dovede do privremenog povećavanja rizika za kardiovaskularne bolesti. Pa tako npr. u nekim prirodnim katastrofama kao što su zemljotresi ili prilikom rata ili neki većih katastrofa dešavalo se da u populacijama su ljudi češće imali srčane udare nego u nekim normalnim uslovima. Smatra se da dok traje stres da traje i to neko akutno oštećenje, ne oštećenje nego taj akutni odgovor srca.

Međutim, ne mora da znači da neko ne može da ima i ozbiljno oštećenje. Recimo ekcensivni emocionalni stres može da dovede do kardiomiopatije. To je ona subkardiomiopatija odnosno sindrom slomljenog srca koja se manifestuje isto kao akutni infark miokarda. I to nije stanje koje je bezazleno tako da ne treba podceniti akutni stres i sve senzacije koje ljudi imaju. Ekcensivni fizički stres to su recimo situacije u kojima dolazi do ekcensivnog krvarenja pa dođe do kardiogenog soka. Mi imamo u tim situacijama da se prerasporedjuje krv u sve organe da bi se na taj način organi zaštitili od krvarenja zbog smanjenog dotoka krvi u sve organe. A onda šta se desi u jednom trenutku mogu svi ti kompezatorni mehanizmi i da otkazu i da dođe do smrti.

Dakle, akutni stres može da bude vrlo opasan,može da dovede i do smrtnog ishoda. Lekari i naučnici stres, emocionalni stres, danas karakterišu kao tihog ubicu. On je uzrok mnogih bolesti savremenog doba, ne samo srca već i mnogih drugih. Postoji snažna povezanost između hroničnog naročito emocionalnog stresa i srčanih bolesti. Međutim, da li zaista stres direktno utiče na bolesti srca to nije dokazano. Dokazano je samo da utiče, da podiže količinu faktora i intenzitet faktora rizika. Šta to praktično znači? Ukoliko smo pod stresom naš krvni pritisak će duže vremena biti povišen. Postoji šansa da imamo viši šećer u krvi. Ukoliko smo prekomerno gojazni, a rekli smo malopre da je to neka vrsta fizičkog stresa,mi ćemo se manje kretati. Zapravo ulazimo u jedan začarani krug gde sve to u konačnom ishodištu ima pojavu srčanih i drugih oboljenja.

Kako stres utiče na pacijente koji već imaju srčana oboljenja?

Jelena Milojević – LekarInfo: Kako stres utiče na pacijente koji već imaju srčana oboljenja?

Dr Nataša Stokuća Korać: Ako znamo da stres negativno utiče na zdrave, ako znamo da može da dovede do ozbiljnih srčanih obolenja, negde logično je da na ovakve pacijente će samo intenzivnije i dublje moći da utiče. Jedan od razloga je i taj što su kod njih kompezatorni mehanizmi već dugo na snazi i oni su zapravo iscrpljeni. Kardiovaskularna stanja i bolesti i neki psihički poremećaji iako su potpuno različiti,intiteti su veoma povezani. Npr. srčana bolest savremenog čoveka koja je u celom svetu u porastu jeste srčana slabost.

To je oboljenje samog srčanog mišića i danas je primećeno da ovi pacijenti češće pate od depresije i anksioznosti u odnosu na druge srčane bolesnike ili u odnosu na opštu populaciju. Oni brže odreaguju na stresne situacije nego drugi pacijenti. Kada su u pitanju pacijenti koji su preležali infarkt tu nemamo nekih konkretnih dokaza,ali recimo logično je da takvi pacijenti će da budu osetljiviji. Pacijent kada izađe iz bolnice ide na rehabilitaciju gde se postepeno sprovodi uvođenje u neku fizičku aktivnost. Oni odu kući i sad ostavljamo njima da oni sami se bore da li će da svaki dan šetaju, da li će redovno da piju lekove,da li će da nastave sa svojim životom kao do sada.

Ekstremni fizički stres koliko može negativno da utiče na srce?

Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj recite nam ekstremni fizički stres koliko može negativno da utiče na srce?

Dr Nataša Stokuća Korać: Redovno vežbanje je efikasno za prevenciju i lečenje srčanih ali i nesrčanih bolesti. Tako znamo da je ono jako poželjno i ima povoljan efekat kod pacijenata koji imaju hipertenziju, koji su imali infarkt,koji imaju anginu pektoris, koji imaju srčanu slabost, ali isto tako kod ljudi koji su gojazni, koji imaju dijabetes ili pate od depresije. Primećeno je da ljudi koji vežbaju imaju duži životni vek, negde oko 7 godina,u odnosu na ljude koji ne vežbaju. E sad postavlja se pitanje da li je taj ekstremni sport zdrav ili koliko može da šteti srcu. Kada pričamo o ekstremnom sportu mislimo prvenstveno na one sportove u kojima je akcenat na izdržljivosti.

To su maratonci, ultramaratonci, to su triatlonci, to su uglavnom mladji ljudi. Šta je npr. primećeno da prilikom takmicenja kod takvih ljudi postoji prolazno opterećenje srca i to određenih srčanih šupljina više ono kako mi zovemo desne polovine srca. Međutim, to sve prođe unutar 7 dana od takmičenja a kada su rađene analize krvi primećeno je takođe da postoji porast nekih biomarkera u krvi. To nije bilo patološki visoko,ali opet u odnosu na one koji se nisu izlagali fizičkim aktivnostima ili oni koji umereno vežbaju jeste bilo značajno. Tokom meseci i godina kada imamo takva ponovljena sitna oštećenje sigurno je da postoji neko oštećenje srčanog mišića.

O sagovorniku: pogledajte profil dr Nataša Stokuća Korać — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.