Dr Vladan Kovačević, spec. interne medicine: Preskakanje/lupanje srca

O takozvanom preskakanju ili lupanju srca razgovarali smo sa doktorkom Vladanom Kovačevićem, specijalistom interne medicine UKCS.

Jelena Milojević LekarInfo: Za početak možete li nam reći da li treba hitno da se javimo lekaru i kojem kada osetimo lupanje odnosno preskakanje srca?

Dr Vladan Kovačević: Lupanje i preskakanje srca uz bol u grudima su najčešći razlog javljanja pacijenata u hitne kardiološke službe. Navedene tegobe često nastaju naglo iznenada bez jasne provokacije. Lupanje srca je obično praćeno i neprijatnošću u grudima, nedostatkom vazduha, mučninom, povraćanjem, vrtoglavicama, nesvesticama, ponekad čak i potpunim gubitkom svesti. Sa druge strane preskakanje srca može biti praćeno probadanjem srca, pacijenti se žale da ne mogu da udahnu vazduh, žale se da imaju osećaj knedle u grlu i slično. Iako su ovi anamnestički podaci dosta ubedljivi sama anamneza da je neko pre dva ili tri dana osećao lupanje ili preskakanje srca nama nije dovoljna da postavimo dijagnozu o kojoj vrsti aritmija je reč. Zbog toga sam želeo da istaknem da je jako važno da pacijenti u momentu kada osete tegobe treba da se jave u najbližu zdravstvenu ustanovu sa ciljem da se snimi EKG koji nam omogućava precizno postavljanje dijagnoze a nakon toga da se jave kardiologu, idealno subspecijalisti za lečenje poremećaja srčanog ritma radi dalje dijagnostike i lečenja.

Jelena Milojević LekarInfo: Na koje analize će lekar uputiti pacijenta koji oseća lupanje i preskakanje srca?

Dr Vladan Kovačević: Da bismo mogli ispravno da lečimo pacijenta veoma je važno da postavimo preciznu dijagnozu o kom poremećaju srčanog ritma je reč. Kao što sam malopre rekao dovoljan je snimljen EKG tokom napada aritmije da bismo znali o kom tipu aritmije je reč. Međutim postoje pacijenti kod kojih to nije jednostavno dokumentovani. To su pacijenti koji imaju kratkotrajne napade lupanja srca npr. trajanje 10-15 minuta koji obično spontano prođu i pre nego što i stignu do lekara sa ciljem snimanja EKG-a. U takvim slučajevima pacijenta prvo upućujemo da uradi 24h a po potrebi i produženi Holter EKG moritoring ukoliko ni to nije dovoljno da se ustanovi o kojoj vrsti aritmije je reč možemo ugraditi lubriholder. To je jedan mali aparat nalik na USB koji se implatira pod kožu i koji nam omogućava da snimamo poremećaj ritma i duže od godinu dana. Takođe moguće je uraditi i invazivno elektrofiziolosko ispitivanje gde mi plasiramo kateter kroz preponsku venu u srce pacijenta i stimulacijom možemo da izazovemo i kasnije izlečimo navedenu aritmiju. A sa napretkom tehnologije moguće je koristiti pametne satove naročito one koji imaju softver za snimanje EKG-a oni značajno mogu da nam pomognu u postavljanju dijagnoze. Kako je bitno kad postavimo dijagnozu o kojoj vrsti poremećaja srčanog ritma je reč važno je da uradimo i dodatne analize kao što su ultrazvuk srca i test opterećenja. Oni nam omogućavaju da utvrdimo da li je strukturno zdravo srce našeg pacijenta ili nije odnosno pojednostavljeno rečeno da li je problem samo u elektrici ili je i motor neispravan. To nam je jako važno da bismo znali kako dalje najispravnije da lečimo ove pacijente.

Jelena Milojević LekarInfo: Koje posledice mogu nastati kao rezultat navedenih tegoba ukoliko se zanemare ili ukoliko se ne konsultujemo sa lekarom ili ne primenjuje preporučena terapija?

Dr Vladan Kovačević: Kao što sam tok bolesti zavisi od vrste aritmije i pridruženih bolesti od toga zavise i potencijalne posledice. Sa jedne strane postoje aritmije koje su potpuno benigne po svom toku i samo stvaraju subjektivne smetnje pacijentu. To su obično pojedinačni preskoci u srčanom radu takozvane pretkomorske ili komorske ekstrasistole takođe pretkomorski napadi lupanja srca. Dakle oni su benigni po svom toku ne mogu ostaviti nikakve značajnije posledice i cilj našeg lečenja takvih pacijenata bilo lekovima bilo invazivnim procedurama kao što je kateterska ablazija jeste da se smanje simptomi odnosno popravi kvalitet života. Sa druge strane postoje i mnogo ozbiljniji poremećaji srčanog ritma koji naročito ako se jave kod starijih pacijenata, onih koji imaju pridružene bolesti kao što su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, koji su preboleli infarkt srca, imaju ugrađen Baj pas ili stentove, imaju urođeno prošireno srce ili zadebljale zidove srčanog mišića kod takvih pacijenata pojedini poremećaji ritma mogu ostaviti vrlo ozbiljne posledice ili čak biti životno ugrožavajuci. Recimo atrijalna fibrilacija u narodu poznatija kao apsolutna aritmija značajno povećava rizik za pojavu tromba u levoj srčanoj pretkomorui ukoliko se ne uzimaju ili neadekvatno uzimaju oralni antikoagulatni lekovi to su lekovi za razredjivanje krvi, može doći do nastanka ishemijskog moždanog udara odnosno šloga. Isto tako kada se neka aritmija ne javlja u napadima već traje neprekidno nedeljama i mesecima, iako je puls stalno preko 100 u minutu vremenom može doći do srčane slabosti odnosno proširenja i slabljenja srčanog mišića što se manifestuje gušenjem, zamaranjem pri malom naporu, oticanjem nogu. Na kraju najopasniji su ti komorski poremećaji ritma naročito kod bolesnika koji su preležali infarkt srca, imaju oštećenu funkciju srčanog mišića oni mogu biti životno ugrožavajući i potrebna im je hitna hospitalizacija kod navedenih pacijenata koje mi lečimo najjačim antiaritmiskim lekoma i kod kojih je neophodna ugradnja jedne posebne vrste Pejs mejkera koji se zove kardioverde defibrilator koji prepoznaje i prekida te po život opasne aritmije.

Jelena Milojević LekarInfo: Da li je osobama koje osećaju lupanje i preskakanje srca dozvoljena rizična aktivnost?

Dr Vladan Kovačević: Kao što od vrste aritmije i pridruženih bolesti zavisi i sam tok i prognoza isto tako zavisi i stepen fizičke aktivnosti. Kod benignih aritmija koje se javljaju na zdravom srcu, recimo kod tih preskoka koji se javljaju na zdravom srcu oni se tipično gube u fizičkom naporu i pacijenti ih uglavnom osećaju u momentu kada odmaraju ili uveče kada legnu. Isto tako te pretkomorske tahikardije, napadi lupanja srca, se javljaju naglo bez ikakve provokacije nevezano za fizički napori kod ovih grupa pacijenata ne postoji nikakvo ograničenje vezano za fizičku aktivnost oni mogu trenirati, baviti se sportom, dakle raditi bilo koju fizičku aktivnost bez ograničenja. Sa druge strane postoje aritmije koje su provociranje fizičkim naporom to se tipično javlja kod pacijenata koji imaju anginu pektoris odnosno bolove u grudima kao posledicu bolesti krvnih sudova srca koji su preboleli infarkt, imaju ugrađene stentove. Takvim pacijentima se savetuje šetnja i neka umerena fizička aktivnost ali bez preteranog naprezanja.

Jelena Milojević LekarInfo: Da li lupanje srca može biti simptom bolesti koja nije povezana sa kardiovaskularnim sistemom?

Dr Vladan Kovačević: Prilikom prvog pregleda našeg pacijenta pored toga što treba da uzmemo detaljnu anamnezu i da slikamo i protumačimo EKG jako je važno da uradimo i labaratorijske analize sa ciljem da nam ne promakne neko drugo stanje ili bolest koja može dovesti do navedenih tegoba. Najčešći uzroci preskakanja i lupanja srca su malokrvnost ili anemija, hipertireoza tj povećana funkcija štitne žlezde,mada treba obratiti pažnju i na pojedine metaboličke i elektrolitne poremećaje. Kod takvih pacijenata kojima ne prepoznamo primarni urzok problema sama primena antiaritmijskih lekova neće biti dovoljno efikasna i obrnuto kada korigujemo anemiju ili normalizujemo funkciju štitne žlezde primena kardioloških lekova ili će biti smanjena ili neće biti neophodna. Zbog svega toga vrlo je važno da mi ne lečimo simptome bez obzira koliko oni bili neprijatni i da ne lečimo samo EKG nego da sagledamo pacijenta kao celinu i da ga tako lečimo.

Jelena Milojević LekarInfo: Za kraj recite nam da li potrebno da se javimo lekaru ukoliko je lupanje srca prisutno samo u nekim stresnim situacijama?

Dr Vladan Kovačević: Kod pacijenata koji osećaju lupanje ili preskakanje srca fiziološki se u većoj ili manjoj meri javlja stres zato što su navedeni simptomi vrlo neprijatni i zadatak nas kao lekara jeste da razgraničimo da li je stres uzrok ovih tegoba ili pogoršava već postojeće tegobe. U stresnim situacijama tipično se fiziološki javlja ubrzan srčani rad, dakle kada se uplašimo, kada nas nešto iznenadi čak i kada se jako obradujemo i mi to na EKG vidimo kao ubrzan normalni srčani ritam tzv. sinusni tahikardiju, što je benigno stanje koje obično ne zahteva nikakvu terapiju ili eventualno primenu nekih blagih lekova kao što su beta blokator. Sa druge strane postoje pacijenti koji imaju tzv. paroksizmalne tahikardije dakle napade lupanja srca koji se javljaju iznenada gde srce iz jednog mirnog stanja kada je puls 60/70 u minutu naglo kao da je neko uključio prekidac srce se izlupa na preko 150 u minutu. To pacijenta naročito ako se javlja prvi put uplaši, taj stres dodatno ubrzava već ionako brz srčani rad koji može da se ubrza i preko 200 u minutu što dodatno povećava nivo stresa i pacijent može ući u jednu vrstu začaranog kruga. Međutim čak i kod takvih pacijenata ukoliko navedeni napadi traju kratko mogu postojati problem sa postavljanjem adekvatne dijagnoze jer oni dok dodju kod lekara napad može spontano da prođe. Ukoliko se takva situacija ponovi više puta nažalost takvi pacijenti neretko umesto kardiologu budu upućeni psihijatru sa objašnjenjem da pacijenti verovatno iz neke koristi ili drugog razloga navode da imaju tegobe koje na EKG-u ne mogu da se registruju. Upravo zato je važno da slušamo pacijenta da uzmemo adekvatnu anamnezu da se potrudimo da dođemo do tačne dijagnoze i odgovor na vaše pitanje jeste da i takve pacijente kojima se javljaju tegobe u stresnim situacijama treba uputiti kod kardiologa idealno kod onoga koji se bavi lečenjem poremećaja srčanog ritma da se ustanovi da li zaista postoji neki objektivni kardiološki problem ili ne.

Jelena Milojević LekarInfo: Hvala puno na svim objašnjenjima i što ste bili današnji gost prijatan ostatak dana vam želim.