Iako je preporuka pedijatara da se jagode, sok od jagoda i ništa što sadrži ovo voće u tragovima, ne daje deci do navršene godine života, zbog mogućih alergijskih reakcija, ipak će mnogi reći da su im jagode najomiljenije voće.
Ukus, boja i ime, inspiracija su i mnogim umetničkim delima, a u literaturi najviše se vezuju za romantiku i zaljubljenost. Ko može da odoli pozivu na sveže jagode i recimo kafu, u nekoj zelenoj, cvetnoj bašti…
Zanimljivo je da jagode pripadaju porodici ruža, latinski Rosaceae. Prvi zapisi o njima sežu u doba Rimskog carstva. U srednjem veku na dvoru Luja XIV prvi put je organizovan uzgoj, a u 18. veku počinje sistematsko sađenje jagoda nakon stvaranja hibrida Fragaria ananasa.
Postoji nekoliko sorti gotovo jednako kvalitetnih jagoda: mis, kleri, marmolada, elsanta, madeleine, maja i alba. Sve su vrlo prijatnog ukusa, favorit ovog prostora je kleri – sorta koja dozreva veoma rano, nekoliko dana pre marmolade i zato je pogodna za hladnija podneblja kontinentalne Evrope.
Lišće joj je intenzivno zeleno i vrlo svetlo, a produktivnost velika. Plod je izduženog konusnog oblika, jarkocrven i otporan na rukovanje i prevoz.
Ako se uzgaja u plastenicima i staklenicima, svaka sadnica okružena je plastikom kako se plodovi ne bi zaprljali u dodiru sa zemljom i kako bi bio sprečen razvoj korova. Smatra se da su to idealni uslovi za rast jer se neprekidno održava približno ista temperatura i vlaga tla.
Jagode nisu samo hedonistički doživljaj, one su i bogat izvor folata – jednim obrokom jagoda osiguravamo 20 odsto preporučenih dnevnih potreba, i vitamina C jednim obrokom osiguravamo 140 posto preporučenih dnevnih potreba, a sadrže i biljne fenole koji, zajedno sa antioksidansima, smanjuju rizik od karcinoma i srčanih oboljenja.
Nadalje, dobar su izvor vlakana – jednim obrokom osiguravamo 20 posto preporučenih dnevnih potreba, koja blagotvorno deluju na probavni sistem, snižavaju holesterol u krvi, smanjuju rizik od srčanih bolesti i štite od karcinoma debelog creva.
Prema piramidi pravilne ishrane popularnoj u svetu, preporučeno je konzumiranje dva do četiri obroka voća na dan. Kao jedinica obroka uzima se 8 jagoda srednje veličine, što je približno 150 grama, što znači da treba jesti u vreme sezona jagoda najmanje dvadesetak ovih sočnih plodova dnevno.
Zagovornici zdrave ishrane preporučuju jagode, i to pre svega šumske, za prolećno čišćenje organizma kao i protiv kamenca (peska) u bubrezima i žučnoj kesi. Međutim, za ovaj efekat se tvrdi da je preporučljivo jesti kilogram jagoda na dan i to tokom najmanje mesec dana. Naravno, jagode treba da budu kontrolisanog porekla, najbolje šumske, ali naravno, dobre su i one čiji se proizvođači pridržavaju zdravstvenih standarda o uzgoju.
Naravno, jagode se mogu jesti sa šećerom – rashlađene i slatke, a beskrajni je niz recepata za poslastice kojima se mogu dodavati. Postoji i recept za masku koja podmlađuje – propasirane jagode se pomešaju sa malo mleka i drže sat vremena na licu.
