Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Nefrogeni dijabetes insipidus — najkraće
- Šta je
- Nefrogeni dijabetes insipidus je delimični ili potpuni defekt u kome distalni i sabirni tubuli ne odgovaraju na antidiuretski hormon (ADH). Pod uticajem ovog hormona vrši se koncentracija urina reapsorpcijom vode na nivou distalnih i sabirnih tubula bubrega kao odgovor na varijacije u osmolalitetu i volumenu krvi. Etiologija i
- Simptomi i klinička slika
- Nasledni oblik manifestira se već u prvim sedmicama života. Tipični simptomi poliurija i jaka žeđ retko se odmah prepoznaju. Tokom dojenačkog perioda kliničkom slikom dominira hronična dehidracija, razdražljivost, opstipacija, slabo napredovanje, jer deca rade piju nego jedu. Dehidracija ponekad izaziva povišenu telesnu temperaturu, pa čak i konvulzije
- Uzroci
- Bolest je u retkim slučajevima nasledna, a znatno češće stečena. Nasledni oblik bolesti posledica je primarne nereaktivnosti tubula na hormonske podražaje. Skorašnje studije su izolirale genetski defekt specifičnih transmembranskih proteina propusnih za vodu – akvaporina, što dovodi do dijabetes inspidusa
- Kako se otkriva
- Poliurija, dehidracija, visok serumski natrij i povišena osmolalnost plazme dokaz su defekta koncentriranja mokraće. Definitivna dijagnoza i razlikovanje od centralnog dijabetes insipidusa se osigurava izostankom odgovora na davanje ADH, što se potvrđuje desmopresinskim testom
- Prognoza
- nasljednog oblika bolesti je dobra ako se dijagnoza postavi rano i na vreme počne lečenje. To je danas moguće jer je s identifikacijom genetske osnove bolesti omogućena prenatalna dijaganoza. Prognoza stečenih oblika zavisi o osnovnoj bolesti
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Nefrogeni dijabetes insipidus je delimični ili potpuni defekt u kome distalni i sabirni tubuli ne odgovaraju na antidiuretski hormon (ADH). Pod uticajem ovog hormona vrši se koncentracija urina reapsorpcijom vode na nivou distalnih i sabirnih tubula bubrega kao odgovor na varijacije u osmolalitetu i volumenu krvi.
Etiologija i patogeneza Bolest je u retkim slučajevima nasledna, a znatno češće stečena. Nasledni oblik bolesti posledica je primarne nereaktivnosti tubula na hormonske podražaje. Skorašnje studije su izolirale genetski defekt specifičnih transmembranskih proteina propusnih za vodu – akvaporina, što dovodi do dijabetes inspidusa. Akvaporini utiču na stvaranje pora u plazmatskoj membrani, čime je olakšana tranzicija vode kroz ćelijsku membranu. ADH i žeđ reverzibilno povećavaju aktivnost akvaporina 2 (AQP2). Stečena bolest posledica je metaboličkih, farmakoloških, infiltrativnih, upalnih i mehaničkih oštećenja srži bubrega.
Klinička slika Nasledni oblik manifestira se već u prvim sedmicama života. Tipični simptomi poliurija i jaka žeđ retko se odmah prepoznaju. Tokom dojenačkog perioda kliničkom slikom dominira hronična dehidracija, razdražljivost, opstipacija, slabo napredovanje, jer deca rade piju nego jedu. Dehidracija ponekad izaziva povišenu telesnu temperaturu, pa čak i konvulzije. Neprepoznata hipernatremijska dehidracija može dovesti do oštećenja mozga i mentalne retardacije. Stare dete može samo zadovoljiti žeđ. Poliurija je velika, 610 l/m2 TP/24h, javlja se nokturija i enureza. Vremenom dolazi do proširenja odvodnih mokraćnih puteva. Kod stečenih oblika uočljivi su simptomi osnovne bolesti.
Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza Poliurija, dehidracija, visok serumski natrij i povišena osmolalnost plazme dokaz su defekta koncentriranja mokraće. Definitivna dijagnoza i razlikovanje od centralnog dijabetes insipidusa se osigurava izostankom odgovora na davanje ADH, što se potvrđuje desmopresinskim testom. ADH je u plazmi dece s nefrogenim dijabetes insipidusom normalan ili čak povišen, dok je u dece s centralnim oblikom bolesti jako snižen. Diferencijalno dijagnostički u obzir dolazi psihogena polidipsija i dijabetes melitus.
Nefrogeni dijabetes insipidus LEČENJE
Lečenje Zasad ne postoji terapija koja bi poboljšala odgovor distalnog i sabirnog tubula na ADH. Najvažnije je bolest rano prepoznati i omogućiti dovoljan unos tečnosti, uz redukciju diureze. To se postiže smanjenim unosom soli (1mmol/ kg/24h) i, barem u početku lečenja, belančevina (<2 g/kg/24h), što dovodi do smanjenja osmotskog opterećenja bubrega i volumena mokraće. Istovremeno se daju tiazidski diuretici, posebno deci od 12 do 24 meseca života, čime se omogućuje normalan rast i psihomotorni razvoj. Posle dete regulira samo potrebu za vodom, pa lečenje ne potrebno. U nove vreme se pokazalo uspešnim lečenje inhibitorima sinteze prostaglandina (Indometacin, Aspirin) i antidiureticima koji štede kalij (Amilorid), u kombinaciji s tiazidskim diureticima.
Prognoza nasljednog oblika bolesti je dobra ako se dijagnoza postavi rano i na vreme počne lečenje. To je danas moguće jer je s identifikacijom genetske osnove bolesti omogućena prenatalna dijaganoza. Prognoza stečenih oblika zavisi o osnovnoj bolesti.
