MADA mnogi misle da je ova bolest iskorenjena, šuga se još, mada sporadično, javlja na ovim prostorima, a poslednji slučajevi registrovani su u Klinici za gastroenterologiju KCS. Od ove parazitarne bolesti površinskog dela kože može da oboli bilo koja osoba koja dođe u kontakt sa inficiranim. Najčešće je potreban dugotrajniji blizak kontakt (kućni kontakti, prenos preko veša, odeće, posteljine, polnim odnosom, spavanjem u istom krevetu).
– Šugu karakteriše intenzivan svrab kože koji se pojačava noću i na toplom, a najčešće se jaljva na delovima kože gde je povećana toplota i vlažnost – pojašnjava dr Vera Vujović, načelnica školskog dispanzera doma zdravlja „Dr Simo Milošević“ u Beogradu. – Pojavljuju se i sitni kanalići na koži, najčešće između prstiju šake, na ručnom zglobu, podlakticama, laktovima, trbuhu. Kod dece mogu da budu zahvaćeni glava, lice, vrat, dlanovi i tabani, a problem mogu da prave i sekundarne bakterijske infekcije koje nastaju zbog intenzivnog grebanja kože.
Kako su lekovi za šugu dostupni, ova bolest se lako i brzo leči. Iako se ova bolest češće javlja u uslovima gušće naseljenosti i lošijih higijenskih uslova, može da se javi kod bilo koje osobe.
– Iako je dobra higijena najbolja preventiva, nema mnogo efekta ako ste već došli u kontakt sa zaraženom osobom – upozorava dr Vujović.
U porodici obolelog potrebno je oprati svu posteljinu i odeću, a predmete koji ne mogu da se operu zatvoriti u kesu na dva-tri dana, jer uzročnik šuge ne može da opstane izvan ljudske kože u dužem periodu.
