Noćno merenje krvnog pritiska preciznije

Procenjuje se da 20 do 30 odsto pacijenata koji imaju arterijsku hipertenziju ima problem sa noćnim pritiskom. Preporuka je da se ambulatorno izmeri pritisak svim pacijentima kojima se postavi dijagnoza hipertenzije, da bi se odredio njen stepen, kao i kod onih koji već uzimaju terapiju da bi se proverilo delovanje propisanog leka. Noćne vrednosti pritiska svakako bi trebalo da provere i trudnice u trećem trimestru koje imaju problem sa hipertenzijom, starije osobe i pacijenti koji imaju povećan kardiovaskularni rizik. To su pre svega dijabetičari, osobe koje imaju visok holesterol, metabolički sindrom, povećanu telesnu težinu, poremećaj srčanog ritma. Posebna grupa su pacijenti koji imaju slip apneu, odnosno poremećaj disanja tokom spavanja.

– Noćni pritisak trebalo bi da izmere i svi oni koji imaju maskiranu ili tzv. hipertenziju belog mantila, osobe koje imaju difunkciju autonomnog nervnog sistema, loše snove, često se noću bude, lupa im srce, osećaju glavobolju ili zujanje u ušima, i generalno ujutru ustaju umorni – kaže profesor dr Dragan Simić, načelnik Kardiologije tri, Odeljenja za aritmologiju i kliničku kardiologiju Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije. – Kandidati za holter su i pacijenti koji imaju tzv. rezistentnu hipertenziju koja ne može da se kontroliše lekovima i oni koji pate od ortostatske hipertenzije i gube svest iz čista mira.

Fiziološki, noću bi krvni pritisak trebalo da bude niži za 15 do 20 odsto u odnosu na dnevne vrednosti. Optimalno bi bilo kada bi holter noću tokom spavanja zabeležio pritisak ispod 115/65 mmHg. Normalna vrednost krvnog pritiska tokom noći je ispod 120/70 mmHg, a sve iznad 125/75 mmHg smatra se povišenim vrednostima.

– Utvrđeno je da noćne vrednosti imaju veći prognostički značaj za pacijente i za oštećenje ciljanih organa nego dnevne – ističe dr Simić. – Praktično se lečenje hipertenzije sada više vezuje za stanje noćnog pritiska, a prema dobijenim rezultatima pacijente razvrstavamo u četiri kategorije. U prvoj su oni kojima se noću pritisak spusti za očekivanih 15 do 20 odsto i oni su tzv „diperi“. U drugoj su „nondiperi“, odnosno pacijenti kojima noću pritisak ne pada dovoljno, samo do 10 odsto, što pokazuje da propisana terapija nije dovoljna i zahteva davanje večernjeg leka. Uglavnom su to starije osobe koje imaju prekomernu telesnu težinu, često imaju početne simptome bubrežne insuficijencije, abdominalni tip gojaznosti, dijabetes, ili već boluju od slip apnee.

U trećoj grupi su tzv. reverzni diperi odnosno pacijenti kod kojih noću uopšte ne pada pritisak, čak su vrednosti više nego tokom dana. Pacijent kada zaspi ulazi u košmarne snove i slip apneu, životno je veoma ugrožen, i ima veći rizik da dobije srčani ili moždani udar. Njima mora dobro da se odredi terapija i da se češće kontrolišu. Četvrta grupa su ekstremni diperi kojima noću pritisak padne i više nego što bi trebalo. Njima ne treba davati večernje doze lekova. Ovi pacijenti su veoma ugroženi, a ako se ne leče adekvatno, imaju tri do četiri puta veći rizik od šloga.

Aparati za ambulatorno merenje pritiska istovremneo određuju i vitalnost i starost zida krvnog suda, što je bitan parametar i pokazatelj načina života svakog pacijenta. Osobe koje ne vode računa o ishrani, zanemaruju fizičku aktivnost, puše i preteruju sa alkoholom, često imaju starije krvne sudove u odnosu na godine života.