Asist.dr sci. med. Milena Pandrc: Metabolički sindrom

U okviru podkasta „Vratimo ritam životu“ današnja tema je metabolički sindrom. O ovoj temi smo razgovarali sa asist. dr Milenom Pandrc sa VMA.

Šta je to metabolički sindrom?

Jelena Milojević – LekarInfo: Za početak, recite nam šta je to metabolički sindrom?

Asist. dr Milena Pandrc: Pa metabolički sindrom generalno predstavlja grupu dijagnoza, tegoba tj stanja koja se javljaju zajedno. Sem povišenog krvnog pritiska tu imamo i abdominalnu gojaznost odnosno povišen obim struka. Mi kao metabolički struk, kao hipertrigliceridemijski struk negde definišemo struk koji podrazumeva vrednost veću od 88cm kod žena, odnosno 102cm kod muškaraca.

Sem ove dve kategorije imamo i pacijente sa povišenim masnoćama i prosto pacijente koji negde imaju formu pred-dijabetesa ili insulinske rezistencije. Insulinska rezistencija generalno predstavlja smanjenu sposobnost našeg organizma da na periferiji iskorišćava glukozu. To iskorišćavanje glukoze odnodno taj ceo proces iskorišćavanja energije iz naše cirkulacije se obavlja pomoću insulina i samim tim taj insulin ne obezbeđuje adekvatno iskorišćavanje glukoze od strane mišića na periferiji.

Taj poremećaj se može manifestovati u tri neke osnovne forme a to je pre svega povišena glikemija našte odnosno povišene vrednosti jutarnjeg šećera, jutarnja glikemija. Postprandijalne hiperglikemije odnosno kako mi to još zovemo intolerancija glukoze. To je povišen šećer dva sata nakon obroka i insulinska rezistencija koja se nalazi u osnovi dijabetesa, odnosno dijabetes melitusa tip 2 imajući u vidu dakle da je tip 1 dijabetesa pre svega  autoimuni proces odnosno proces koji je zasnovan na insulinitisu, dakle na reakciji antigen – antitelo

Kako se prepoznaje pacijent sa metaboličkim sindromom?

Jelena Milojević – LekarInfo: Recite nam kako se prepoznaje pacijent sa metaboličkim sindromom?

Asist. dr Milena Pandrc: Pa tipična pacijentkinja, ustvari, sa metaboličkim sindromom jeste žena koja ima više od 50 godina. Ona ima neke granične vrednosti hipertenzije,odnosno granično povećanu hipertenziju, ima povišen obim struka, odnosno tu centripetalnu abdominalnu gojaznost, takođe ima povećane masnoće. Kod ovih pacijenata su najčešće povišene masnoće na račun povišenih triglicerida. To je ovaj hipertrigliceridemijski struk o kome mi sve vreme govorimo.

Takođe, sem toga može imati i druge tegobe u smislu subjektivnih tegoba, povišen apetit, umor, vrlo često slabost, malaksalost koja je naročito izražena posle uzimanja koncentrovanih ugljenih hidrata. Vrlo često ima na atipičnim mestima maljavost. Takođe može ima hiperpigmentacije, promene na koži na pregibima. Vrlo često ima i akne. Takođe, ta maljavost može biti i muškog tipa. Na predelekcionim mestima karakteristicnim za muškarce ima naglasenu kosmatost koja je nama onako vrlo patognomonična odnosno značajna u proceni insulinske rezistencije.

Da bismo laboratorijski potvrdili sve ovo mi našim pacijentima proveravamo glikemiju bazno i koncentraciju insulina bazno. Šta to znači? To je jutarnja vrednost glikemije i insulinemije, odnosno insulina – uzete istovremeno. Iz te dve vrednosti mi izracunavamo indeks insulinske rezistencije. I taj indeks insulinske rezistencije ili homa indeks ukoliko je veći od 2,7 nas pacijent definitivno ima insulinsku rezistenciju.

Takođe, sem ovih kategorija koje mi proveravamo bilo s jedne strane tih subjektivnih tegoba naše bolesnice, odnosno objektivnog nalaza insulinemije i glikemije, mi proveravamo i štitastu žlezdu odnosno hormonski status kada je u pitanju štitasta žlezda, i radimo testove za funkciju pankreasa, koji nisu konvencionalni, dakle nisu nešto što ulazi u klasične algoritme, ali ih takođe ne treba izgubiti iz vida.

Kako se leči metabolički sindrom?

Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se leči metabolički sindrom?

Asist. dr Milena Pandrc: Generalno metabolički sindrom predstavlja klaster dijagnoze skup dijagnoza i u tom smislu svaka od tih kategorija koje ulaze u karakterizaciju metaboličkog sindroma, mi individualno lečimo. Ugrubo se metode lečenja mogu podeliti na farmakološke i nefarmakološke. Kada su u pitanju nefarmakološke metode lečenja, one podrazumevaju higijensko-dijatetski režim, uz povećan obim fizičke aktivnosti.

Suštinski je najbitnije objasniti bolesniku o čemu se radi, našem pacijentu u ambulanti reći da je ovo prosto jedno stanje koje je tranzitorno što suštinski znači da se može vratiti na prethodno stanje, jedno  euglikemično stanje sa normalnim vrednostima masnoće i normalnim vrednostima pritiska i naravno normalnim obimom struka. Naravno ako bude disciplinovan.

Taj higijensko-dijatetski režim podrazumeva specifičan način ishrane. Njemu naravno mora da bude pridružena i promena životnog stila koja podrazumeva povećanje obima fizičke aktivnosti. Dobrodošla je svaka vrsta fizičke aktivnosti, naročito lake aerobne vežbice. Međutim, svemu ovome treba da prethodi jedna provera kardiovaskularnog statusa. Svakom bolesniku savetujemo fizičku aktivnost ukoliko nema kardiovaskularne kontraindikacije tokom sprovođenja te fizičke aktivnosti.

Savetuje se dakle laka aerobna gimnastika, šetnja, plivanje, vožnja bicikla. Takođe, preporuka su da te vežbe traju 30-60 minuta dnevno, najmanje 150 minuta nedeljno. Za osobe bez kontraindikacija preporučuje se jedan intenzivniji aerobni trening nedeljno u trajanju do 75 minuta. Pošto modifikujemo taj životni stil u smislu te fizičke aktivnosti, našim bolesnicima definišemo dnevne kalorijske potrebe i preporučen je energetski deficit. Koliko treba dosadašnji unos u kalorijama redukovati i u tom smislu im preporučujemo dijetu tj posebnog režima kada je u pitanju način ishrane.

Zvanično preporučena jeste mediteranska dijeta. To znači da mu savetujemo 130g ugljenih hidrata dnevno, bez prženja, bez pohovanja. Takođe jako je bitno dakle da se izbace slatkiši i beli hleb koji predstavljaju proste ugljene hidrate. Savetujemo unošenje omega 3 i omega 6 masnih kiselina koje imaju potencijalan kardioprotektivni efekat. One se nalaze u voću, u biljnoj hrani, u ribi hladnih mora kakve su na primer losos i haringa, nalaze se u plavoj ribi kakve su skuša, tuna, inćuni.

Takođe sve to pripremamo na roštilju,bareno bez dodataka svinjske masti i generalno unos zasićenih masti svodimo na 7 grama dnevno, odnosno na 10% od preporučenog kalorijskog iznosa. Što se tiče pripreme dozvoljena je priprema na maslinovom ulju i podvlačim, sve ovo je negde prepoznato od stručne javnosti kao mediteranska dijeta i nalazi se čak i u preporukama.

Kada se pacijentima propisuju lekovi za metabolički sindrom?

Jelena Milojević – LekarInfo: Kada se pacijentima propisuju lekovi za metabolički sindrom?

Asist. dr Milena Pandrc: Kada govorimo o metaboličkom sindromu svakoj od ovih kategorija možemo i medikamentozno lečiti. Lekove za pritisak prepisujemo pored higijensko-dijatetskog režima i fizičke aktivnosti odmah u startu. Negde naša ideja je da taj pritisak na terapiji bude dobro regulisan.

Šta to znači? To znači da u kućnim uslovima kada kontrolišemo pritisak na terapiji on ne bi trebalo da bude viši od 135 sa 85mm živinog stuba, odnosno preporučena vrednosti za dijabetičare i nefroloske bolesnike su nešto niže, i kreću se do 130 sa 80. Kada su u pitanju hiperlipoproteinemija odnosno povišene masnoće u krvi ovde konkretno dominantno na račun triglicerida i onog hiertrigliceridemijskog struka o kome smo govorili, pored lekova za masnoće, dakle možemo uvesti različite forme terapije koja dovodi do redukovanja telesne mase.

Sa redukcijom telesne mase mi generalno postižemo i redukciju kardiovaskularnih faktora rizika odnosno normalizaciju svakog od ovih parametara. Prosto negde u definisanju algoritma individualno podešene terapije za svakog našeg bolesnika, vodimo se body mass indeksom, i vodimo se obimom struka. Što se tiče termina insulinske rezistencije odnosno što se tiče rešavanja ovih problema sa glikoregulacijom sa regulacijom šećera u krvi medikamentozna terapija je rezervisana, kada je u pitanju pred dijabetes, povišena glikemija našte i intolerancija glukoze, ona je rezervisana pre svega za žene koje su u toku trudnoće imale gestacioni dijabetes a sada imaju pred dijabetes odnosno granične vrednosti šećera.

Za pacijente mlađe od 60 godina koji imaju body mass indeks odnosno indeks telesne mase bar 35 kg po metru kvadratnom i viši. U tom smislu dakle ukoliko prethodna dakle higijensko-dijatetski režim i fizička aktivnost, modifikacija životnog stila ne da rezultate pristupamo medikamentoznom lečenju bolesnika.

Kako prevenirati progresiju metaboličkog sindroma?

Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj recite nam kako prevenirati progresiju metaboličkog sindroma?

Asist. dr Milena Pandrc: Kada je u pitanju metabolički sindrom rekla sam da tu postoje nekoliko kategorija dijagnoza i stanja koja se uglavnom javljaju zajedno. Mi suštinski samim tim higijensko-dijatetskim režimom kada je u pitanju ishrana i fizičkom aktivnošću sve ove kategorije možemo vratiti na prethodno stanje.

Što će reći, dakle, da stanje povišene glikemije može biti vraćeno u euglikemijsko sranje ukoliko se reaguje na vreme. Zato je na nivou primarne i na nivou sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštite jako bitno prepoznati ove pacijente, jer ovde je suština reagovati na vreme i ne dozvoliti da sve ove bolesti dobiju neku manifestnu formu.

Tradicionalni kardiovaskularni faktori rizika koji se nalaze kao komponente mataboličkog sindroma su nama od uvek poznati. Nisu se oni ništa specijalno promenili u poslednje vreme, ali sad negde mi prosto imamo resurse gde ih lečimo i minimizujemo. Obavezan higijensko-dijatetski režim, obavezna fizička aktivnost a ukoliko to ne da rezultate koji su održivi u vremenu, ne samo da se izgubi na telesnoj masi, da se regulišu parametri lipidnog statusa i glikoregulacije, već da se to odrzi u vremenu mi pristupamo medikamentoznom tj. farmakološkom lečenju.

Sem kontrole pritiska koja nam je jako bitna i sem kontrole lipidnog statusa odnosa tih frakcija holesterola u krvi predlaže se uz to i još kontrola glukoze u krvi, kontrola insulina. Pratimo jetru i bubrege kroz neke parametre koji se nazivaju kreatinin, kada su u pitanju bubrezi, odnosno transaminaze kada je u pitanju jetra. Na 6 meseci bi trebalo uraditi jednu malo širu laboratoriju koja bi negde kod osoba koje su u riziku proverila i štitastu žlezdu tj. tiroidni status.