Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Nodozna toksična struma (Struma nodosa toxica) — najkraće
- Šta je
- Toksična nodozna struma se odlikuje hipertireoidizmom sa jednim ili više nodusa u žlezdi. Uzrok je hipertireoidizmu u 5-15% svih slučajeva. U toksičnoj nodoznoj strumi period izmedu prvih, suptilnih znakova hipertireoidizma i klinički manifestne tireotoksikoze je dug i postepen
- Simptomi i klinička slika
- Većina pacijenata sa toksičnim adenomom pripada starijoj uzrasnoj grupi, iznad 50 godina života. Često se dobija anamneza postepenog gubitka u težini, zamora, tremora, preznojavanja i subfebrilnih temperatura. Karakteristično je da’ pacijenti često kao prvu smetnju zapažaju promenu ritma srca, sa ubrzanim i često nepravilnim srčanim radom. Palpacijom se nalazi dobro definisan nodus ili više nodusa
- Lečenje
- Postupak izbora u lečenju pojedinačnog toksičnog nodusa je terapija radiojodom. Teorijski, normalno tkivo žlezde je manje aktivno zbog supresije TSH i akumuliše manju dozu radiojoda, zbog čega je incidenca kasnijeg razvoja hipotireoidizma manja. Količina rezidualnog tkiva koja ostaje posle primene radiojoda skoro uvek je dovoljna da obezbedi potrebe organizma
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Toksična nodozna struma se odlikuje hipertireoidizmom sa jednim ili više nodusa u žlezdi. Uzrok je hipertireoidizmu u 5-15% svih slučajeva.
Toksična nodozna struma se odlikuje hipertireoidizmom sa jednim ili više nodusa u žlezdi. Uzrok je hipertireoidizmu u 5-15% svih slučajeva.
U toksičnoj nodoznoj strumi period izmedu prvih, suptilnih znakova hipertireoidizma i klinički manifestne tireotoksikoze je dug i postepen. Toksična nodozna struma sadrži folikule koje se veoma razlikuju u individualnoj proizvodnji hormona počev od potpuno neaktivnih do hiperaktivnih. Zbir proizvodnje svih folikula određuje da li će osoba sa nodoznom strumom biti hipertireoidna ili ne.
Klinička slika. Većina pacijenata sa toksičnim adenomom pripada starijoj uzrasnoj grupi, iznad 50 godina života. Često se dobija anamneza postepenog gubitka u težini, zamora, tremora, preznojavanja i subfebrilnih temperatura. Karakteristično je da’ pacijenti često kao prvu smetnju zapažaju promenu ritma srca, sa ubrzanim i često nepravilnim srčanim radom. Palpacijom se nalazi dobro definisan nodus ili više nodusa. Klinički zapažaju se znaci hipermetabolizma: topla, vlažna koža, srčana radnja je ubrzana i često nepravilna (apsolutna aritmija), tonovi srca praskavi. U srčanoj insuficijenciji tonovi su tmuliji. Srčana insuficijencijaje čestajer se radi o starijoj uzrasnoj grupi, kod kojih su prethodno razvijene skierozne promene na koronarnim sudovima. Nije retko da se prethodno stabilna angina destabilizuje ili da se razvojem hipermetabolizma pojave i znaci de novo pektoralne angine.
Laboratorijski nalazi. U mnogih bolesnika sa nodoznom toksičnom strumom mogu se naći normalne ili granično povišene vrednosti T3 i T4. Osetljivim postupcima, nalaze se vrednosti TSH < 0,1 mU/ml. TRH-test daje aplatiranu krivulju odgovora jer su hipofizni tireotrofi suprimovani. U daljem toku, tireoidni hormoni pokazuju trajan porast iznad gornjih granica fizioloških vrednosti.
Scintigrafski autonomni nodus se prikazuj e u kontrastu prema normalnom tkivu koje nije stimulisano delovanjein TSH. Takav nalaz se opisuje kao ,,vruć“ čvor za razliku od ,,toplog“ nodusa koji vezuje slično kao i okolno tkivo, ali se pipa kao nodus. Ultrazvuk ocenjuje struktum nodusa, krvotoku nodusu i okolnom tkivu žlezde.
Terapija. Postupak izbora u lečenju pojedinačnog toksičnog nodusa je terapija radiojodom. Teorijski, normalno tkivo žlezde je manje aktivno zbog supresije TSH i akumuliše manju dozu radiojoda, zbog čega je incidenca kasnijeg razvoja hipotireoidizma manja. Količina rezidualnog tkiva koja ostaje posle primene radiojoda skoro uvek je dovoljna da obezbedi potrebe organizma.
Osim toga, u pošteđenom tkivu, uvekpostoji mogućnost da uzroci nodozne strume nastave da deluju i da se nodusi ponovo pojave. Operacij a j e terapija izbora u osoba sa multinodoznom strumom. Primena tionamida u lečenju multinodozne strume nema osnova dok je primena terapijske doze radiojoda postupak sa nepredvidivim učinkom na tkivo čija se funkcijska aktivnost veoma razlikuje.
