Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Operativno lečenje preloma — najkraće
- Šta je osteosinteza
- Krajevi kosti se pod kontrolom oka vrate u anatomski položaj i metalnim implantatima čvrsto spoje — da bi se odmah moglo razgibavati.
- Šta traži
- Dobro opremljene sale, apsolutnu sterilnost i uvežban tim.
- Prednosti
- Tačan položaj odlomaka, stabilnost, lakša nega teških bolesnika, manja opasnost od tromboembolije i kraće ležanje.
- Nedostaci
- Mogućnost zapaljenja kosti, povrede krvnih sudova, živaca i ligamenata pri lošem pristupu, i smanjena prokrvljenost oko preloma.
- Osnovno načelo
- Isključiti pomeranje između odlomaka — pritiskom odlomka na odlomak ili prenosom sila kroz kanal kosti.
- Šrafovi
- Najstariji način; traži dodatnu gipsanu imobilizaciju.
- Pločica i šrafovi
- Bolja stabilnost; koristi se pre svega na srednjim delovima dugih kostiju.
- Kiršnerove žice
- Za manje koštane odlomke i neke prelome kod dece.
- Žica na teg
- Kiršnerove žice sa žičanim osmicama — pritiskaju odlomke po osovini kosti.
- Klin kroz kanal kosti
- Danas vrlo raširen; smatra se najpovoljnijim po biologiju kosti; koristi se na srednjim delovima dugih kostiju.
- Spoljni fiksator
- Odomaćen zbog jednostavne primene; metoda izbora kod otvorenih preloma i pri masovnim stradanjima. Šrafovi ili klinovi se postave u kost pa spolja povežu držačima.
- Koštani cement
- Kod nekih preloma na bolesnoj kosti — učvršćenje je toliko da bolesnik odmah posle operacije koristi ud; primenjuje se kod teške osteoporoze i preloma zbog tumora ili presadnica.
- Kada odmah proteza
- Kod preloma vrata butne kosti tipa Pauels III i Gardner III–IV — metalna proteza zamenjuje glavu i vrat.
- Delimična ili potpuna
- Zavisno od toga da li se zamenjuje i čašica kuka.
- Kod drugih kostiju
- Primarna endoproteza se praktično ne koristi.
- Presađivanje kosti
- Dve vrste — sa umrle osobe (zamrznuta) i od samog bolesnika; danas se u traumatologiji koriste uglavnom sopstvene.
- Odakle se uzima
- Sa krila karlične kosti.
- Kako se koristi
- Sunđerasta kost se iseče na kockice i nabije u koštani otvor — tamo gde su odstranjeni odlomci bez pokosnice.
- Dva uslova za uspeh
- Dobra prokrvljenost ležišta i stabilnost preloma.
- Osnovno pravilo izbora
- Bira se metoda koja u najkraćem roku daje najbolji konačni rezultat — i uvek se proverava da li konzervativno lečenje za isto vreme daje isti ishod.
- Kada se operiše
- Kad prelom sam ne bi srastao zbog velikog razmaka odlomaka (olekranon, poprečni prelom čašice); kod zglobnih preloma koje zatvoreno nameštanje ne rešava; kad se odlomci ne mogu zadržati (butna kost, kuk, neki prelomi podlaktice i potkolenice); i kod svih otvorenih preloma i preloma sa povredom krvnih sudova.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Operativno lečenje preloma ili osteosinteza je pre svega u poslednjih dvadeset godina postala najbolja metoda. Operativnim postupkom koštane krajeve pod kontrolom oka dovodimo u anatomski položaj te se metalnim implantatima čvrsto sastavljaju u funkcionalnu celinu, čime omogućavamo razgibavanje. Ovakav način zahteva dobru opremljenost operacionih sala, apsolutnu asepsu i uvežbanu hiruršku ekipu.
Osteosinteza. Prednosti osteosinteze:
– anatomska repozicija,
– stabilna fiksacija,
– olakšava negu teških bolesnika,
– smanjuje mogućnost tromboembolije,
– smanjuje bolničko lečenje.
Nedostaci pri osteosintezi:
– mogućnost infekcije kosti,
– mogućnost jatrogenih povreda zbog nepravilnih pristupa (krvni sudovi, nervi, ligamenti),
– smanjenje prokrvljenosti u predelu preloma.
Biomehanika i vrsta osteosinteze. Osnovni biomehanički princip pri osteosintezama je isključenje mehaničkog trenja između koštanih okrajaka. To postižemo sa takozvanom interfragmentarnom kompresijom i intramedularnim prenosom sila. U odnosu na način i materijal s kojim vršimo osteosintezu razlikujemo različite metode:
1. Učvršćivanje preloma sa šrafovima je najstariji način osteosinteze, zahteva dodatnu gipsanu imobilizaciju.
2. Osteosinteza sa pločicom i šrafovima. Pri toj metodi, ako je pravilno urađena, dobija se bolja stabilnost preloma i upotrebljava se pre svega na dijafizama dugih kostiju.
3. Osteosinteza sa ubodnim žicama (Kirschnerova žica), kao i osteosinteze, upotrebljavamo pre svega pri manjim koštanim odlomcima ili kod nekih preloma kod dece.
4. Osteosinteza sa žicama na teg su osteosinteze pri kojim napravimo stabilizaciju sa Kirschnerovim žicama i žičanim osmicama, s kojima postižemo aksijalnu kompresiju.
5. Intramedularna fiksacija preloma upotrebljava se danas vrlo često, i to je metoda koja je veoma raširena i za koju tvrde da je najbolji fiziološki način lečenja preloma. Upotrebljava se pre svega za osteosintezu na srednjim delovima (dijafizama) dugih kostiju.
6. Spoljašnji fiksator ili ,,fixateur externe“ je odomaćen zbog svoje jednostavne aplikacije i dobre funkcionalnosti.
Postoje različiti tipovi spoljašnjih fiksatora, koji su se pokazali svaki na svoj način kao dobri, pre svega pri masovnim stradanjima. Metoda se sastoji u tome da Schanzove šrafove ili Steinmanove klinove postavljamo u kost pa ih potom povežemo sa držačima i tako ih spolja fiksiramo. Danas često upotrebljavamo spoljnu fiksaciju i kod otvorenih preloma (metoda izbora).
7. Posebnu vrstu osteosinteze upotrebljavamo kod nekih patoloških preloma, gde se pomoću koštanog cementa i uobičajene osteosinteze fiksira mesto preloma toliko da bolesnik odmah posle operacije može da upotrebljava ekstremitet. Ta metoda se upotrebljava kod teških osteoporoza, odnosno, zatim pri prelomu zbog primarnog koštanog malignoma ili koštanih metastaza.
8. Primarne aloplastične proteze upotrebljavaju se pre svega pri supkapitalnim oštrim prelomima kuka (Powells III i Gardner III i IV). Tu se metalnom protezom zamenjuje odlomljena glava butne kosti i vrat butne kosti. U odnosu na to da li zamenjujemo glavu i vrat butne kosti ili i acetabulum razlikujemo parcijalne i totalne endoproteze. Pri patološkim prelomima imamo mogućnost zamene većih delova proksimalnog dela butne kosti sa takozvanim tumorskim endoprotezama. Pri prelomima drugih kostiju praktično se ne upotrebljava primarna endoproteza.
Transplantacija kostiju. Upotrebljavamo dve vrste koštanih transplantata, i to:
– homologne koštane transplantate; to su transplantati ljudske kosti, obično kadaverični i zamrznuti;
– autologni koštani transplantati; to su transplantati uzeti od istog bolesnika.
Danas u traumatologiji upotrebljavamo uglavnom autotransplantate. Najbolje mesto za uzimanje ovakvih transplantata je ala ossis ilei. Upotrebljavamo ih pri osteosintezama zdrobljenih preloma sa većim deperiostalnim koštanim odlomcima, koje odstranjujemo i zamenjujemo ih koštanim transplantatom. Za transplantaciju upotrebljavamo spongiozu, od koje napravimo manje kockice i takve ih nabijemo u koštani defekt. Za uspeh transplantacije su potrebna dva uslova:
1) dobra prokrvljenost ležišta transplantata,
2) stabilnost preloma.
Koštanu transplantaciju upotrebljavamo i kod starih preloma pseudoartroze.
Izbor lečenja preloma
Za pravilno i brzo lečenje preloma važan je izbor pravog načina lečenja. Moramo upotrebiti onu metodu koja u najkraćem roku daje najbolji konačni rezultat. Obzirom na to da se mnogo govori o operativnom lečenju preloma, treba dobro razmotriti da li se konzervativnim načinom lečenja postiže za isto vreme isti konačni rezultat. Za operativno lečenje se odlučujemo:
– kod svih preloma koji se sami od sebe ne bi sanirali zbog velike dijastaze između koštanih odlomaka, kao npr. pri prelomu olekranona i kod poprečnog preloma patele;
– pri zglobnim prelomima kod kojih je zatvorena repozicija neuspešna; operativnim lečenjem postižemo najpribližniju anatomsku repoziciju;
– kod preloma kod kojih je retencija okrajaka otežana, hirurškim lečenjem se retencija omogućava a prelom se brže sanira. Takvi prelomi su pre svega prelomi natkolenice, kuka i neki prelomi podlaktice i potkolenice;
– kod svih otvorenih preloma i preloma sa povredama krvnih sudova i nerava
Za operativno lečenje se ne odlučujemo:
– u svim slučajevima kada postoji infekcija na koži;
– kada je izražen bulozni edem;
– u većini preloma kod dece.
Rehabilitacija
Sa rehabilitacijom moramo otpočeti što pre posle povrede. Pri konzervativnom načinu lečenja moramo razgibavati sve neimobilisane zglobove. Pri operativnom lečenju možemo takođe mobilisati zdrave zglobove uz poštedu povređenog dela. Opterećenje počinjemo kada je prelom napola zacelen. Pri planiranju razgibavanja potrebno je i učešće hirurga, fizijatra i fizioterapeuta, koji sa različitog aspekta omogućavaju kraću rehabilitaciju (Hubardova kupka, fizikalne vežbe itd.)
