Vulvovaginitis je upala vulve i vagine, a često i uretre. Najčešća je u dobi predškolskog deteta jer je u toj dobi epitel vulve i vagine tanak, nežan i sklon oštećenjima. Rekurentni vulvovaginitisi obično prestanu u pubertetu, kada je povećan nivo estrogena, a pH urina postane kiseliji.
Uzroci vulvovaginitisa
Uzroci vulvovaginitisa mogu biti različiti: slaba higena, upotreba iritirajućih sapuna, iritacija fekalnim zagađenem, kontaminacija parazitima, trauma, tesna odeća, bakterijske, gljivične i virusne infekce, infekcija trihomonasom. Nađe se i kod osipnih infektivnih bolesti (skarlatina, ospice, varičele).
Simptomi
Simptomi su dizurija, svrbež, crvenilo vulve i otok labija. Često se nađe vaginalni iscjedak koji može biti različite boje i mirisa. Vaginalni iscjedak treba ispitati mikroskopski i kulturom. Treba imati na umu da je vaginalni iscjedak fiziološki u novorođenčadi. On je produkt cervikalnih žlezda koje su stimulirane estrogenima.
Također je normalna leukoreja u svih pubertetskih devojčica pre menarhe. Lečene je orentirano prema izoliranom uzročniku. Bakterijske infekcije leče se antibioticima lokalno, per os ili parenteralno. Mikotične i trihomonadne infekce tretiraju se nistatinom, odnosno metronidazolom lokalno i peroralno. Kod vulvovaginitisa nedokazane etiologe primenjuju se sjedeće kupke u rastvoru kamilice ili u blagoj otopini kalevog permanganata.
Savjetuje se upotreba blagih sapuna, a ne šampona, upotreba suhe toplote, adekvatno pražnene mokraćnog mehura i creva, izbjegavane korištenja obojenih i parfemiranih toalet papira i vlažnih maramica i nošene adekvatne odeće.
Kategorija članka: Pedijatrija
