CITOTOKSINI

CITOTOKSINI (engl. cytotoxins), belančevine koje luče citotoksični limfociti T pomoću kojih se vrši destrukcija ciljnih ćelija. Naj-važniji citotoksini su perforini. To su belan-čevine sposobne da stvaraju pore na ćelijskoj membrani…

Opširnije

CITOTOKSIČNI LEKOVI

CITOTOKSIČNI LEKOVI (engl. cytotoxic drugs), lekovi koji oštećuju ili ubijaju ćelije, a koriste se za hemioterapiju malignih bolesti. Klasifikuju se u nekoliko grupa: alkilirajući agensi – busulfan, ciklofosfamid, hlorambucil, melfalan…

Opširnije

CITOSPEKTROFOTOMETRIJA

CITOSPEKTROFOTOMETRIJA (engl. citospectrophotometry), tehnika identifikacije i kvantifikacije hemijskih supstanci u ćelijama, zasnovana na analizi njihovog apsorpcionog spektra, pomoću citospektrofotometra.

Opširnije

CITOSOL

CITOSOL (engl. cytosol), ćelijski matriks, hialoplasma (engl. ground cytoplasm, cell sap), providna, tečna, bestrukturna supstanca u koju su potopljene sve organele i inkluzije. Sadrži trodimenzionalnu mrežu proteinskih mikrotrabekula, koja omogućava…

Opširnije

CITOSKELET

CITOSKELET (engl. cytoskeleton), sistem mikrofilamenata, mikrotubula, intermedijar-nih filamenata i mikrotrabekula, koji svi zajedno formiraju dinamičku organizaciju ćelije i omogućavaju prenos informacija. Mikrofilamenti prožimaju celo telo ćelije i usidravaju se na…

Opširnije

CITOPLAZMATSKO NASLEĐ IVANJE

CITOPLAZMATSKO NASLEĐ IVANJE (engl. cytoplasmatic inheritance), u ćelijama čoveka postoji i vanhromozomska DNK smeš-tena u mitohondrijama (mtDNK). Hromozom mitohondrija se sastoji od cirkularne DNK, koja sadrži 37 gena od kojih…

Opširnije

CITOPLAZMATSKE ZONE

CITOPLAZMATSKE ZONE (engl. zones of cytoplasm), tri, manje-više ograničena koncentrična polja ćelijskog tela: centrosfera u sredini ćelije okružena Golgievim aparatom; endoplazma koja sadrži nukleus i ćelijske organele sa izuzetkom centriole;…

Opširnije

CITOPLAZMA

CITOPLAZMA (engl. cytoplasm), termin koji se odnosi na sve komponente ćelije, izuzev jedra i ćelijske membrane: ćelijski matriks, organele i inkluzije. Sastoji se od 75% vode, 20% proteina, 3% lipida,…

Opširnije

CITOPENIJA

CITOPENIJA (engl. cytopenia), smanjenje broja ćelija u krvi. Monocitopenija je smanjenje jedne krvne loze, bicitopenija dve, a pancitopanije sve tri vrste krvnih ćelija (eritrocita, leukocita i trombocita).

Opširnije

CITOPEMZA

CITOPEMZA (engl. cyitopempsis, transcytosis), proces prenosa raznih supstanci kroz endotel ili neke druge vrste ćelije, putem mikro-pinocitoznih vezikula, a da tom prilikom sama ćelija ne koristi te supstance. Ovaj fenomen…

Opširnije

CITOPATOGENI EFEKT

CITOPATOGENI EFEKT (engl. cytopathogenic ef ect), degenerativne promene nastale u ćelijama (u in vitro uslovima) kao posledica razmnožavanja virusa. Vidljive su svetlosnim mikroskopom, a izgled zavisi od tipa ćelija, koncentracije…

Opširnije

CITOMORFOZA

CITOMORFOZA (engl. cytomorphosis), proces koji se odvija tokom 15 do 30 dana u epidermisu. Tokom tog procesa od ćelija bazal-nog sloja nastanu beživotne rožaste ljuspice pošto izgube sve svoje organele.

Opširnije

CITOMEGALOVIRUS

CITOMEGALOVIRUS (engl. cytome-galovirus), DNK virus iz grupe herpes virusa. Morfološki je identičan, ali se antigenski razlikuje od ostalih herpes virusa. Slabo je virulentan tako da većina infekcija kod imunokompetentnih osoba…

Opširnije

CITOLOGIJA

CITOLOGIJA (engl. cytology, lat. cytologia), nauka koja se bavi izučavanjem normalne morfologije, hemije i fiziologije ćelija. Glavne grane citologije su citohemija i cito-fiziologija. Metode za direktno posmatranje živih ćelija i…

Opširnije

CITOKRINIJA

CITOKRINIJA (engl. cytocrine secretion), proces prenosa melaninskih granula iz mela-nocita u okolne keratinocite epidermisa. Ovaj proces nije u potpunosti razjašnjen. Moguće je da se melaninske granule transportuju pre-ko melanocitnih produžetaka…

Opširnije

CITOKINI

CITOKINI (engl. cytokine), supstance koje proizvodi jedna ćelija, a koje utiču na funkciju druge ćelije ili neku hemijsku reakciju.

Opširnije

CITOKINEZA

CITOKINEZA (engl. cytodieresis, cytokinesis), završni proces ćelijske deobe i odnosi se na razdvajanje tela dve novonastale ćelije ćerke. Citokineza počinje u telofazi ekvatorijalnom konstrikcijom kontraktilnog prstena aktinskih mikrofilamenata

Opširnije

CITOHROM C OKSIDAZA

CITOHROM C OKSIDAZA (engl. cytochrom c oxidase), enzim iz roda oksidaza (ferocitohrom c: kiseonik oksidoreduktaza, EC 1.9.3.1). Prenosi elektrone sa citrohroma c na kiseonik u reakciji 4 ferocitohroma c +…

Opširnije

CITOHROM

CITOHROM (engl. cytochrome), hemoprotein koji transportuje elektrone. Hem grupa može da bude bilo koji tetrapirolski helat gvožđa, a ne isključivo protohem koji sadrži protoporfirin IX koji se nalazi u hemoglobinu.…

Opširnije

CITOHEMIJA

CITOHEMIJA (engl. cytochemistry), grana citologije koja izučava hemijski sastav ćelijskih komponenata, njihovu lokalizaciju i dinamiku uz pomoć mikroskopskih metoda: autoradiografije, citospektrofotometrije, imu-nocitohemije, reakcija bojenja (Fojlgen i sl.).

Opširnije

CITOGENETIKA

CITOGENETIKA (engl. cytogenetics), nauka nastala kombinacijom saznanja iz citologije, nauke o ćeliji i genetike, nauke o nasleđu. Proučava morfologiju i ponašanje hromozoma tokom ćelijskih deoba mitoze i mejoze, greške koje…

Opširnije

CITOFOTOMETRIJA

CITOFOTOMETRIJA (engl. citophotometry), skup apsorpcionih optičkih metoda koje se koriste za posmatranje i analizu aktivnosti organa i tkiva na nivou strukture ćelije.

Opširnije

CITOFEREZA

CITOFEREZA (engl. cytopheresis), 1. terapijski postupak odstranjivanja crvenih, belih krvnih ćelija i trombocita kod bolesnika sa nekim oboljenjem krvi. 2. laboratorijski postupak gde se procesom centrifugiranja iz plazme izdvajaju specifične…

Opširnije

CITOCIDNA INFEKCIJA

CITOCIDNA INFEKCIJA (engl. cytocidal infection), interakcija virusa i ćelije u kojoj nastaje uginuće ćelije kao posledica različitih mehanizama delovanja virusa, virusnih proteina i enzima.

Opširnije

CITIDIN

CITIDIN (engl. cytidine), nukleozid, citozin ribozid, koji je sastojak RNK i citidin nukleotida

Opširnije

CITARABIN

CITARABIN (engl. cytarabine), citostatik iz grupe antimetabolita. Deluje toksično na će-lije kostne srži kao inhibitor vitalnih enzima, a koristi se za lečenje akutnih leukemija. Pre-parati: Alexan, Cytosar.

Opširnije

CISTRON

CISTRON (engl. cistron), genetička jedinica definisana cis/trans testom, koja sadrži gene-tičku informaciju za sintezu određenog poli-peptidnog lanca (v. strukturni gen).

Opširnije

CISTOTOMIJA

CISTOTOMIJA (engl. cystotomy), prosecanje zida mokraćne bešike hirurškim putem uz prethodno prosecanje prednjeg trbušnog zida odmah iznad preponske simfize (supra-pu-bična cistotomija). Radi se u cilju otklanja-nja kamenja, tumora mokraćne bešike,…

Opširnije

CISTOSTOMIJA

CISTOSTOMIJA (engl. cystostomy), hirur-škim putem stvoren kanal između mokraćne bešike i kože prednjeg trbušnog zida. Ona može biti privremena i trajna. Privremena se radi kod: opstruktivnih promena na vratu mokraćne…

Opširnije

CISTOSKOPIJA

CISTOSKOPIJA (engl. cystoscopy), urološka endoskopska tehnika ispitivanja donjeg urinarnog trakta. To je metoda vizuelne inspek-cije unutrašnjosti mokraćne bešike i uretre (uretrocistoskopija) uvođenjem specijalnog instrumenta, cistoskopa, u mokraćnu bešiku kroz uretru…

Opširnije

CISTOSARKOM FILODES

CISTOSARKOM FILODES (lat. cystosarcoma phyllodes, tumor phyllodes), Müllerov tumor, tumor dojke koji nastaje od lobularnog vezivnog tkiva i histološki je sličan fibroadenomu. Može biti benigni ili maligni

Opširnije

CISTOPLASTIKA

CISTOPLASTIKA (engl. cystoplasty), 1. vezikoplastika; 2. hirurška reparacija defekta na mokraćnoj bešici; 3. plastična reparacija mokraćne bešike koja ima za cilj resekciju lediranog dela mokraćne bešike i povećanje (augmentaciju) kapaciteta…

Opširnije

CISTOPEKSIJA

CISTOPEKSIJA (engl. cystopexy), hirurški pripoj mokraćne bešike za okolne potporne strukture koji se vrši u cilju korekcije ana-tomske stress urinarne inkontinencije suspenzijom (elevacijom) vrata mokraćne bešike u viši, retropubični položaj…

Opširnije

CISTOMETRIJA

CISTOMETRIJA (engl. cystometry), urodinamska metoda ispitivanja donjeg urinarnog trakta cistometrom. Može biti vodena c., pri ispitivanju se koriste vodeni rastvori koji se ubacuju u mokraćnu bešiku; gasna c., pri cistometriji…

Opširnije

CISTOMETAR

CISTOMETAR (engl. cystometer), 1. urodinamski aparat za izvođenje cistometrije; 2. naprava za ispitivanje funkcije mokraćne be-šike merenjem rezidualnog urina, senzacija detruzora, kapaciteta mokraćne bešike i intra-vezikalnog pritiska na osnovu čega…

Opširnije

CISTOGRAFIJA

CISTOGRAFIJA (engl. cystography), kontrastna radiografska metoda pregleda mo-kraćne bešike i uretre (uretrocistografija). Ascendentna (retrogradna) c. , retrogradno punjenje mokraćne bešike kontrastnim ras-tvorom preko urinarnog katetera; antero- posteriorna c., c. koja…

Opširnije