Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Proliv posle antibiotika — najkraće
- Dve vrste
- Prolivi nejasnog uzroka i blagog toka i prolivi izazvani bakterijom Clostridium difficile.
- Najteži oblik
- Pseudomembranozni kolitis.
- Zašto nastaje
- Antibiotik potisne normalnu crevnu floru, pa se C. difficile namnoži i stvara toksin.
- Šta uraditi
- Kod svakog ko dobije proliv tokom ili posle antibiotika — rektosigmoidoskopija.
- Šta se vidi
- Od crvenila do priljubljenih žućkasto-beličastih ploča na zapaljenoj sluznici.
- Potvrda
- Kultura ili nalaz toksina u stolici, koja često sadrži leukocite.
- Šta još govori u prilog
- Vrsta antibiotika i vreme kada se proliv javio u odnosu na njegov prekid.
- Lečenje
- Prekinuti odgovorni antibiotik i dati metronidazol 500 mg tri puta dnevno, 10 dana.
- Šta se NE sme
- Opioidne lekove protiv proliva treba izbegavati.
- Ako se ne povuče ili se vraća
- Vankomicin na usta, 125 mg četiri puta dnevno, 7 do 10 dana, uz nadoknadu tečnosti i soli.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Upotreba antibiotika često je praćena prolivima, koji se mogu svrstati u dve grupe: (1) prolivi sa nerazjašnjenim mehanizmom nastanka i benignim tokom i (2) prolivi izazvani Clostridium difficile, čiji najteži oblik predstavlja pseudomembranozni kolitis (colitis pseudomembranacea, ). C. difficile kolonizuje gastrointestinalni trakt i produkuje toksin, kada se normalna flora suprimira antibioticima.
Upotreba antibiotika često je praćena prolivima, koji se mogu svrstati u dve grupe: (1) prolivi sa nerazjašnjenim mehanizmom nastanka i benignim tokom i (2) prolivi izazvani Clostridium difficile, čiji najteži oblik predstavlja pseudomembranozni kolitis (colitis pseudomembranacea, ). C. difficile kolonizuje gastrointestinalni trakt i produkuje toksin, kada se normalna flora suprimira antibioticima.
Dijagnoza. Osobi koja u toku ili posle primene antibiotika dobije proliv, treba uraditi rektosigmoidoskopiju. Promene sluznice, počev od eritema do aderentnih žućkasto-beličastih ploča na inflamiranoj sluznici, ukazuju na C. difficile kao uzrok kolitisa.
Potvrda se može dobiti kulturom ili odredivanjem toksina u stolici, koja često sadrži leukocite. Vrsta antibiotika i ispoljavanje proliva, po prestanku upotrebe antibiotika, takođe ukazuju na verovatnu infekciju C. difficile.
Lečenje. C. difficile infekcija zahteva prekid upotrebe odgovornog antibiotika i pri-
menu metronidazola (500 mg x 3/dan, 10 dana). Opioidne antidijaroike treba izbegavati. U rezistentnim ili recidivantnim infekcijama primenjuje se vankomicin per os (125 mg x 4/dan, 7 do 10 dana). Potporne mere uključuju primenu i.v. tečnosti, da se koriguje gubitak tečnosti i elektrolita. Ozbiljnije komplikacije zahtevaju specifične mere.
