Poznajete to osećanje. Sedite na terasi, dan je običan i miran, i odjednom primetite tup bol u leđima. Verovatno je od jastuka ili od toga što ste juče dugo sedeli, ali vaša misao ne ide tim putem. U roku od nekoliko sekundi već ste na drugom mestu: da li se vratilo? Ostatak dana provedete osluškujući sopstveno telo i pokušavajući da se setite da li vas je isti taj deo leđa boleo i prošle nedelje. Do večeri bol nestane, ali nelagoda ostane. Ako vam je ovo blisko, niste ni čudni ni slabi. Strah od recidiva je jedno od najčešćih iskustava ljudi koji su završili onkološko lečenje i predstavlja razumljivu reakciju na ono kroz šta ste prošli.
Život posle karcinoma često izgleda drugačije nego što su svi oko vas zamišljali. Okolina slavi kraj terapije, a vi tek tada osetite koliko ste umorni i koliko ste izloženi. Dok je lečenje trajalo, postojao je plan i osećaj da se nešto aktivno radi. Kada se plan završi, ostaje tišina u kojoj svaki simptom dobija novo značenje, a kontrole posle lečenja se pretvaraju u odbrojavanje. U tekstu koji sledi objašnjavamo zašto se to dešava i šta je znak da je anksioznost prerasla u stanje koje zaslužuje stručnu pomoć.
Šta je strah od recidiva
Strah od recidiva je zabrinutost da će se bolest vratiti, napredovati ili pojaviti na novom mestu. U stručnoj literaturi opisuje se kao poseban oblik zdravstvene anksioznosti vezan za konkretno, stvarno iskustvo, a ne za zamišljenu opasnost. Upravo po tome se razlikuje od drugih vrsta straha: osnov je realan, jer se bolest zaista može vratiti, pa se obično ne može ukloniti prostim uveravanjem da je sve u redu.
Blaga do umerena zabrinutost javlja se kod većine osoba koje su završile lečenje, a kod jednog dela ostaje izražena i godinama kasnije. Kod znatnog broja pacijenata strah je toliko jak da ometa svakodnevni život. Klinički značajnim se smatra onda kada traje dugo, teško se prekida, javlja se i bez povoda i menja ponašanje: kada zbog njega odlažete pregled, odustajete od povratka na posao ili prestajete da planirate unapred.
Važno je razdvojiti dva pojma. Strah od recidiva je psihološko stanje. Recidiv je medicinski događaj koji se utvrđuje pregledom i nalazima. Jačina straha sama po sebi malo govori o tome da li se bolest zaista vratila, iako ga mozak doživljava kao upozorenje koje treba shvatiti ozbiljno.
Zašto nastaje strah od recidiva
Razloga je više i najčešće deluju istovremeno, i medicinski i psihološki.
- Gubitak strukture. Tokom lečenja imate čest kontakt sa zdravstvenim timom. Posle poslednje terapije taj kontakt se proređuje, a osećaj zaštićenosti slabi.
- Nova osetljivost na telesne signale. Iskustvo bolesti uči telo i mozak da svaki simptom može biti važan. Glavobolja, kašalj ili bol u kostima ranije nisu izazivali strah, a sada dobijaju drugo značenje.
- Neizvesnost. Ljudski um teško podnosi situacije bez konačnog odgovora. Kada lekar kaže da je nalaz uredan, to nije garancija za budućnost, a um traži upravo garanciju.
- Posledice lečenja. Umor, bolovi u zglobovima, teškoće sa pamćenjem i koncentracijom, prevremena menopauza i promene u izgledu tela čine stalan podsetnik na bolest.
- Biološka osnova. Dugotrajni stres menja rad hormonske osovine stresa i remeti san, a nedostatak sna dodatno pojačava anksioznost. Tako se stvara zatvoren krug.
- Okolina. Priča o nekome kome se bolest vratila ili pitanje da li ste sada potpuno zdravi mogu pokrenuti talas zabrinutosti koji traje danima.
Simptomi: kako izgleda anksioznost posle lečenja
Strah od recidiva retko izgleda kao otvorena panika. Češće se prepoznaje po obrascu ponašanja i mišljenja.
- Nametljive misli o povratku bolesti koje se javljaju bez povoda i teško se prekidaju
- Učestalo samopregledanje, ponekad više puta dnevno, i dugotrajno opipavanje istog mesta
- Traženje simptoma na internetu, što kratkotrajno smiruje, a zatim najčešće pojačava strah
- Pogoršanje u nedeljama pred kontrolu, poznato kao napetost pred nalaz
- Izbegavanje: odlaganje zakazanog pregleda, izbegavanje bolnice, razgovora o bolesti ili ljudi koji podsećaju na taj period
- Telesni znaci anksioznosti: ubrzan rad srca, stezanje u grudima, knedla u grlu, drhtavica, tegobe sa varenjem
- Otežano uspavljivanje i buđenje u ranim jutarnjim satima
- Osećaj da nema smisla planirati unapred i razdražljivost, uz utisak da vas okolina ne razume
Kod jednog dela ljudi strah se prepliće sa depresijom. Ako se uz zabrinutost jave i trajno spušteno raspoloženje, gubitak interesovanja za ono što je ranije prijalo, osećaj bezvrednosti ili krivice, promena apetita i izražen zamor, verovatno nije reč samo o anksioznosti. Kod žena lečenih od karcinoma dojke depresivna epizoda je česta i neretko ostaje neprepoznata, jer se simptomi lako pripišu posledicama terapije ili menopauzi.
Ko je u povećanom riziku
Izraženiji strah od recidiva češće se viđa kod:
- mlađih osoba, posebno onih koje imaju malu decu ili su na početku profesionalnog puta
- ljudi koji su i pre bolesti imali anksiozni ili depresivni poremećaj
- onih sa izraženim i dugotrajnim posledicama lečenja, naročito sa bolom i hroničnim umorom
- osoba sa slabom porodičnom i socijalnom podrškom ili sa finansijskom nesigurnošću
- onih koji su bolest u porodici već iskusili kroz gubitak bliske osobe
- ljudi kod kojih je lečenje bilo dugo i komplikovano
- osoba koje posle operacije nastavljaju višegodišnju terapiju, jer svaka tableta podseća na razlog uzimanja
Pripadnost nekoj od ovih grupa ne znači da ćete imati tegobe. Znači samo da vredi ranije potražiti podršku, pre nego što strah počne da oblikuje svakodnevne odluke.
Kada se javiti lekaru
Postoje dve grupe razloga za javljanje lekaru: telesni simptomi koje treba proveriti i psihičko stanje koje traži pomoć. Obe su podjednako važne.
Zakažite pregled kod onkologa ili izabranog lekara bez odlaganja ako primetite:
- novu kvržicu, zadebljanje ili promenu oblika u predelu dojke, ožiljka ili pazuha
- bol u kostima ili leđima koji traje duže od dve do tri nedelje, budi vas noću i ne popušta na mirovanje
- gubitak telesne težine bez namere i uporan gubitak apetita
- kašalj koji traje nedeljama, iskašljavanje krvi ili nedostatak vazduha pri naporu koji ranije nije postojao
- uporne glavobolje sa mučninom, poremećaj vida, nesigurnost u hodu, slabost u ruci ili nozi
- otok ruke, crvenilo ili toplinu kože na operisanoj strani
- žuticu, uporan bol u stomaku ili povišenu temperaturu bez jasnog uzroka
Hitno, istog dana, potražite lekarsku pomoć ako se jave jak bol u leđima sa utrnulošću ili slabošću nogu i otežanom kontrolom mokrenja i stolice, iznenadna zbunjenost ili gubitak svesti, otežano disanje u miru, iskašljavanje veće količine krvi, bolan otok i crvenilo noge, ili visoka temperatura sa drhtavicom, naročito ako još primate terapiju.
Potražite psihološku ili psihijatrijsku pomoć ako: strah traje duže od mesec dana i ne popušta, ako zbog njega odlažete ili preskačete kontrole, ako ne možete da radite, spavate ili budete prisutni sa porodicom, ako se javljaju napadi panike sa osećajem gušenja i lupanjem srca, ili ako pribegavate alkoholu i sredstvima za smirenje da biste izdržali dan.
Ako se pojavi osećaj da život nema smisla ili misli o samopovređivanju, potrebna je hitna pomoć. Obratite se dežurnom psihijatru ili najbližoj službi hitne pomoći istog dana i nemojte ostajati sami.
Dijagnostika: kontrole posle lečenja i procena psihičkog stanja
Kontrole posle lečenja planiraju se prema vrsti i stadijumu bolesti, primenjenoj terapiji i vremenu koje je proteklo. Uobičajeno je da su pregledi češći u prvim godinama posle lečenja, a zatim se proređuju. Osnovu čine razgovor o simptomima i klinički pregled, uz redovan snimak dojke kod žena lečenih od karcinoma dojke i ciljane analize koje određuje onkolog.
Vredi znati da savremene smernice ne preporučuju rutinsko snimanje celog tela ni učestalo određivanje tumorskih markera kod osoba bez simptoma. Pretrage koje nisu indikovane često daju nejasne nalaze, vode dodatnim ispitivanjima i pojačavaju anksioznost, a prema važećim preporukama ne poboljšavaju ishod lečenja. Ako vam se čini da manji broj pregleda znači da niste dovoljno praćeni, zamolite lekara da vam objasni logiku plana.
Psihičko stanje procenjuje se razgovorom i jednostavnim upitnicima koji mere nivo anksioznosti i depresivnosti. Procena traje kratko i može se obaviti u okviru redovne kontrole. Cilj nije da dobijete još jednu dijagnozu, nego da se očekivana zabrinutost razdvoji od stanja koje se može i treba lečiti.
Lečenje: šta zaista pomaže
Strah od recidiva se može lečiti i kod većine ljudi uz odgovarajuću podršku znatno slabi. Pristup se bira prema jačini tegoba i prema tome koliko ometaju svakodnevicu.
- Psihoedukacija. Jasan razgovor o tome šta plan kontrola obuhvata i koji simptomi zaslužuju poziv lekaru obično već sam po sebi smanjuje napetost.
- Kognitivno-bihejvioralna terapija. Jedan od najbolje ispitanih pristupa. Radi se na prepoznavanju misli koje pokreću strah, na smanjenju samopregledanja i pretraživanja interneta i na postepenom vraćanju u situacije koje se izbegavaju.
- Tehnike svesne prisutnosti i relaksacije. Vežbe usmerene pažnje i disanja pomažu da se misao o recidivu prepozna kao misao, a ne kao dokaz.
- Grupna podrška. Razgovor sa ljudima koji su prošli slično iskustvo smanjuje osećaj usamljenosti i donosi praktične strategije.
- Lekovi. Kada su anksioznost ili depresija izražene, uz psihoterapiju se može uvesti i medikamentna terapija. Vrstu leka, dozu i dužinu primene određuje isključivo lekar, uz proveru mogućih interakcija sa onkološkom terapijom, što je kod hormonske terapije posebno važno. Sredstva za smirenje iz grupe benzodiazepina po pravilu se koriste kratkotrajno i pod nadzorom.
- Lečenje pratećih tegoba. Bol, nesanica, valunzi i hronični umor održavaju anksioznost. Njihovo lečenje često donosi vidno olakšanje i psihičkog stanja.
Cilj lečenja nije da strah potpuno nestane. Cilj je da se svede na meru u kojoj se pojavi, bude primećen i prođe, a da vam pri tom ne oduzme dan.
Saveti za svakodnevni život posle karcinoma
- Odredite pravilo za simptome. Dogovorite se sa lekarom po kom pravilu reagujete, na primer: simptom koji traje duže od dve nedelje ili se pogoršava zaslužuje poziv, a sve ispod toga posmatrate bez akcije. Pravilo skida teret odlučivanja sa svakog pojedinačnog dana.
- Ograničite samopregledanje. Jednom mesečno, u isto vreme, kratko. Učestalo opipavanje može nadražiti tkivo i stvoriti nove razloge za brigu.
- Odredite vreme za brigu. Kratak termin, na primer petnaest minuta dnevno u isto doba dana, kada svesno pustite misli o bolesti. Van tog termina ih odlažete za sledeći put. Zvuči jednostavno, ali kod mnogih daje vidljiv efekat.
- Krećite se redovno. Umerena fizička aktivnost, prema opšte prihvaćenim preporukama oko sto pedeset minuta nedeljno, smanjuje umor i anksioznost i povoljno utiče na dugoročni ishod. Počnite od šetnje i obim prilagodite svojim mogućnostima i savetu lekara.
- Čuvajte san. Stalno vreme leganja i ustajanja, bez ekrana pred spavanje i bez alkohola kao sredstva za uspavljivanje.
- Pripremite se za kontrolu. Zakažite pregled u prvom delu dana, povedite nekoga sa sobom, unapred zapišite pitanja i isplanirajte nešto prijatno za posle pregleda.
- Ograničite pretragu interneta. Ako već čitate, birajte stranice priznatih ustanova i izbegavajte tuđe brojke i ishode koji se ne odnose na vaš slučaj.
- Recite okolini šta vam treba. Jedna kratka rečenica o tome kakva podrška prija može uštedeti mesece nesporazuma.
- Vratite se planovima. Zakažite putovanje, upišite kurs, dogovorite proslavu za sledeću godinu. Planiranje je vežba poverenja u budućnost.
Prevencija: kako smanjiti strah od recidiva na duži rok
Potpuna zaštita od povratka bolesti ne postoji, ali postoje postupci koji smanjuju i rizik i strah. Redovan dolazak na kontrole posle lečenja je prvi i među najvažnijima. Dosledno uzimanje propisane dugotrajne terapije je drugi, jer se upravo tu najčešće odustaje kada neželjena dejstva postanu naporna. Ako vam terapija teško pada, razgovarajte sa lekarom o načinima da se tegobe ublaže, umesto da lečenje prekinete sami.
Kada je reč o životnim navikama, korist donose održavanje telesne težine u zdravom rasponu, redovna fizička aktivnost, ishrana bogata povrćem, voćem i vlaknima, ograničavanje alkohola i prestanak pušenja. Uz to idu i pregledi koji nisu vezani za onkologiju: kontrola pritiska, šećera, masnoća i zdravlja kostiju.
Psihološka prevencija znači da pomoć tražite rano, dok su tegobe još blage. Kratka serija razgovora u periodu kada strah tek počinje da se širi često je dovoljna, dok zapušteno stanje po pravilu traži duže lečenje.
Zaključak
Strah od recidiva je razumljiva posledica ozbiljnog iskustva, a ne znak slabosti ili nezahvalnosti. Kod većine ljudi vremenom slabi, naročito kada postoji jasan plan kontrola, otvoren razgovor sa lekarom i podrška bliskih. Kada strah počne da upravlja danom, kada remeti san, posao i odnose ili kada se uz njega jave znaci depresije, reč je o stanju koje se leči i za koje postoje delotvorni pristupi.
Život posle karcinoma ne mora biti život u čekanju. Može biti život u kome se briga povremeno javi, bude prepoznata i prođe, dok vi nastavljate da pravite planove. Prvi korak je da o tome sa nekim progovorite.
Reference
- Svetska zdravstvena organizacija (WHO) — https://www.who.int
- Mayo Clinic — https://www.mayoclinic.org
- NHS, Nacionalna zdravstvena služba Velike Britanije — https://www.nhs.uk
- NICE, National Institute for Health and Care Excellence — https://www.nice.org.uk
- European Society for Medical Oncology (ESMO) — https://www.esmo.org
- National Cancer Institute (NCI) — https://www.cancer.gov
- American Cancer Society — https://www.cancer.org
Ovaj tekst ima edukativnu svrhu i ne zamenjuje lekarsku konsultaciju, pregled niti postavljanje dijagnoze. Ako prepoznajete sebe u opisanim tegobama, zakažite konsultaciju putem platforme LekarInfo, u okviru savetovališta Depresija kod karcinoma dojke, i razgovarajte sa lekarom o tome šta u vašem slučaju najviše pomaže.
