Sve o neplodnosti

Šta je neplodnost?

Neplodnost je nemogućnost ostvarivanja trudnoće nakon jedne godine pokušavanja, ili 6 meseci ukoliko je žena starija od 35 godina. Neplodnošću se smatra i ukoliko žena može ostati trudna, ali ne može izneti trudnoću do termina, odnosno ima pobačaje.

Neplodnost može biti primarna i sekundarna u zavisnosti od toga da li je u prošlosti bilo trudnoća (sekundarna) ili ne (primarna).

Učestalost neplodnosti danas je u blagom porastu. Procjenjuje se da je 15-17% parova neplodno. Zbog toga sve razvijene zemlje ovom problemu posvećuju veliku pažnju. Razvoj medicine u oblasti lečenja steriliteta i vantelesne oplodnje omogućava da čak 80% parova ostvare svoj cilj i postanu roditelji.

Neplodnost nije uvek ženski problem. I muškarci i žene mogu imati probleme koji sprečavaju trudnoću. Uzroci neplodnosti su u jednoj trećini ženski, u drugoj trećini muški, a u trećoj trećini zajednički i nepoznati. Iz tih razloga preporuka je da se uz pregled žene uradi odmah i  spermogram.

Uzroci muške neplodnosti

Oko 25-30% slučajeva neplodnosti uzrokovano je dominantno muškim faktorom neplodnosti, dok se u čak 40-50% parova koji se leče od infertiliteta nalazi (ne uvek kao jedini razlog) poremećaj spermograma.

Činjenica je da je poslednjih decenija kod nas i u svetu zabeležen značajan porast muškog infertiliteta i značajan pad kvaliteta spermograma kod muškaraca, uz nedovoljno poznate razloge od kojih se najviše navode stil života, brojna zagađenja i drugi faktori životne sredine. 

Uopšteno govoreći, neplodnost kod muškaraca je povezana sa sledećim problemima:

• efikasna proizvodnja sperme
• broj spermatozoida 
• volumen sperme
• pokretljivost spermatozoida 

Postoji niz faktora rizika, zdravstvenih stanja i lekova koji takođe mogu uticati na plodnost.

Faktori rizika

Faktori rizika povezani sa neplodnošću kod muškaraca uključuju, ali nisu ograničeni na:

• Godine muškarca
• pušenje cigareta
• prekomerna upotreba alkohola
• gojaznost
• izloženost toksinima, kao što su pesticidi, herbicidi i teški metali

Medicinska stanja

Neki primeri zdravstvenih stanja koja mogu izazvati mušku neplodnost uključuju:

• retrogradna ejakulacija
• varikokela , ili oticanje vena oko testisa
• testisi koji se nisu spustili u skrotum
• imaju antitela koja napadaju vašu spermu i uništavaju je
• hormonska neravnoteža , kao što je niska proizvodnja testosterona

Upotreba lekova

Razni lekovi i lekovi takođe mogu uticati na plodnost muškaraca, kao što su:

• hemoterapija ili terapija zračenjem , koji se koriste za rak
• sulfasalazin (Azulfidin, Azulfidine EN-Tabs), koji se koristi za reumatoidni artritis (RA) ili ulcerozni kolitis (UC)
• blokatori kalcijumovih kanala , koji se koriste za visok krvni pritisak
• triciklični antidepresivi
• anabolički steroidi, koji se koriste za poboljšanje atletskih performansi ili hormonalnih problema kao što je odloženi pubertet
• upotreba droga kao što su marihuana i kokain

Ispitivanje muškog infertiliteta

Polazna tačka u ispitivanju muškog infertiliteta predstavlja analiza spermograma. Pored spermograma, po potrebi se od strane urologa izvode klinički i ultrazvučni pregledi, operativni zahvati, hormonska ispitivanja, kao i biopsije testisa.

Preporučuje se da se analiza spermograma sprovodi u „referntnim laboratorijama“ po mogućstvu od strane reproduktivnog embriologa, stručnjaka koji se bavi vantelesnom oplodnjom.

Ključni parametri koji se posmatraju su broj, pokretljivost i morfologija spermatozoida. Referntne vrednosti za ove parametre su okvirne, i ne možemo reći da će muškarci sa normalnim rezultatom sigurno biti plodni, kao ni da postojanje slabijeg spermograma od navedenih kriterijuma automatski znači sterilitet i nemogućnost spontane trudnoće.

Uzroci ženske neplodnosti

Jedan od glavnih u ženske neplodnosti je životna dob. Dosadašnja istraživanja pouzdano upućuju na to da je plodnost žene u opadanju već od 32. godine, a nagli pad plodnosti beleži se nakon 38. godine. Nnakon 40. godine naglo se smanjuje šansa za trudnoću.

Od ženskih uzroka neplodnosti izdvajaju se: 

• Poremećaji ciklusa, anovulacija 20-30% 
• Oštećenje jajovoda 10 – 12% 
• Endometrioza 20-30%
• Abnormalnosti uterusa 5 – 10% 
• Nerazjašnjena (idiopatska) neplodnost 30%

Faktori rizika koji mogu uticati na žensku neplodnost uključuju i:

• pušenje cigareta
• prekomerna upotreba alkohola
• gojaznost ili značajno manja težina
• određene polno prenosive infekcije (SPI) koje mogu oštetiti reproduktivni sistem
• hemoterapija ili terapija zračenjem
• primena nekih lekova

Problemi sa ovulacijom uzrokuju oko jedne četvrtine problema neplodnosti . Na problem sa ovulacijom mogu ukazati neredovni ili odsustvo ciklusa.

Kada se javiti lekaru?

Ako ste pokušavali da zatrudnite, a niste uspeli, verovatno se pitate kada treba da planirate da posetite lekara.

Kako je normalno i očekivano da je za ostvarivanje trudnoće potrebno određeno vreme bitno je naći ravnotežu između nepotrebne panike i pravljenja problema nakon svega 2-3 meseca pokušavanja i zanemarivanja problema kada neretko dolazi i do višegodišnjih pokušaja pre nego se par obrati lekaru.

Nije dovoljno samo ići na redovne ginekološke preglede pošto se tim pregledima ne ispituje mogućnost para da zatrudni već je neophodno sprovesti konkretno dijagnostiku steriliteta (vidi dijagnostika steriliteta). Često se u praksi događa da pacijentkinje kažu “godinama idem na preglede i kod mene je sve u redu” , a da zapravo uopšte nije sprovedena dijagnostika steriliteta.

Ispitivanje steriliteta treba započeti nakon godinu dana neuspešnih pokušaja da se zatrudni i ovo je odgovor na postavljeno pitanje kada se javiti lekaru. 

Javljanje pre perioda od godinu dana pokušavanja za prosečni par predstavljao bi nepotrebnu paniku pošto će verovatno i sami ostvariti trudnoću do isteka vremena, a dalje odlaganje posete lekaru nakon godinu dana pokušavanja može da rezultuje gubitkom dragocenog vremena kod parova gde problem stvarno postoji.

Postoje ipak određeni izuzeci od navedenog pravila.

Ukoliko je žena starija od 35 godina savet je da se radi dijagnostike pacijenti jave nekon 6 meseci bezupsešnog pokušavanja pošto u ovim situacijama postoji veća šansa za postojanje infertiliteta usled godina žene, a i vremenski period do završetka njenog reproduktivnog doba je manji nego kada žena ima npr. 30 godina tako da je ideja što efikasnije iskoristiti preostalo vreme.

Istom logikom za parove gde je žena starija od 40 godina savet je da se par javi lekaru nakon svega 2-3 meseca pokušaja, a u situacijama gde je žena starija od 42 godina momentalno čim se donese odluka o planiranju trudnoće, a sve kako se ne bi trošilo dragoceno vreme.

Takođe savetuje se javljanje para najkasnije u roku od 6 meseci bezuspešnih pokušaja i u situacijama gde muški ili ženski partner u ranijem životnom dobu (pre 35. godine) zna za postojanje određenog stanja, ili oboljenja koje može izazvati sterilitet (vidi uzroci steriliteta) poput endometrioze, sindroma policističnih jajnika, itd.

Na pitanje kome se javiti naš odgovor bi bio subspecijalisti steriliteta, pošto on/ona može najbolje da sagleda celokupnu situaciju i odredi najbolji plan za uspešno ostvarivanje cilja.

Dijagnostika neplodnosti

Ispitivanje uvek treba da započne konsultacijom sa lekarom subspecijalistom steriliteta. Lekar će na osnovu  razgovora sa parom i uvida u dosadašnji tok lečenja doneti odluku kakva dijagnostička ili terapijska procedura je najbolje rešenje za par.

Osnovna dijagnostika steriliteta podrazumeva sledeće:

• Anamneza oba partnera sa posebnim akcentom na reproduktivnu funkciju. Potrebno je da pacijenti donesu na uvid kompletnu dokumentaciju sa prethodnih ginekoloških operacija i metoda dijagnostike i tretmana steriliteta;
• Muški partner – spermogram
• Ispitivanje ovulacije – anamnestički, serijskim ultrazvučnim pregledima ili odgovarajućim hormonskim analizama
• Utvrđivanje ovarijalne rezerve – odgovarajućim hormonskim analizama i ultrazvučno
• Ispitivanje anatomije materice – ultrazvučno ili putem histeroskopije
• Ispitivanje prohodnosti jajovoda – putem histerosalpingografije (HSG) ili optimalno putem direktne vizualizacije procedurom transvaginalne laparoskopije.

Lečenje neplodnosti

Dijagnoza neplodnosti ne znači da je došao kraj vašim snovima da imate dete. Može potrajati, ali određeni parovi koji se suoče sa  neplodnošću na kraju će moći da imaju dete. 

U toku lečenja infertiliteta paru se savetuje da nastavi sa pokušajima za spontanu trudnoću, pošto je u većini situacija šansa za trudnoću, čak i u slučaju određenih problema samo smanjena, a ne odsutna, tako da će određeni procenat (oko 5%) infertilnih parova spontano zatrudneti, čak i u toku pripreme za postupak za vantelesnu oplodnju.

Po kompletiranoj dijagnostici i utvrđivanju uzroka steriliteta lečenje započinjenje uklanjanjem ovih uzroka. Tako bi trebalo da se endokrinaološki leče svi eventualni poremećaji na koji naiđemo, dok se neretko u toku ispitivanja nalazi u brojni anatomski poremećaji poput anomalija materice, oboljenja jajovoda i jajnika koji se leče operativno, najčešće primenom endoskopskih procedura. I kada se nađe odgovarajući uzrok steriliteta, ili kada on ostane nepoznat (idiopatski sterilitet), paru se predlaže blagovremeno započinjanje sa nekom od tehnika asistirane reprodukcije:

• Intrauterina inseminacija (IUI)
• Vantelesna oplodnja (VTO), odnosno In Vitro Fertilizacija (IVF)

Kod intrauterine inseminacije obrađen uzorak sperme se ubacuje direktno u matericu žene. To skraćuje put spermatozoidima i premošćava potencijalne barijere. U idealnom slučaju na taj način se postiže trudnoća kod slučajeva gde to nije bilo moguće ranije.

VTO je postupak pri kome se oplodnja jajnih ćelija spermatozoidima vrši izvan materice  i nakon oplodnje, embrion se vraća u matericu.

SPISAK KLINIKA ZA KOJE SE PAROVI MOGU ODLUČITI PREKO RFZO-A