Većina potrošača i ne obraća pažnju na sastav namirnica koje u trgovinama svakodnevno kupuje. Prehrambena industrija teško zamisliva bez aditiva.
Beogradski Hemijski fakultet nedavno je preko evropskog projekta dobio najsavremeniju laboratoriju za analizu hrane, pre svega za obučavanje studenata.
Za početak novi Centar za molekularnu biotehnologiju i istraživanja hrane izdavaće samo sertifikat o autentičnom geografskom poreklu srpskih proizvoda kao što su maline, vino, med, sa tendencijom da u dogledno vreme zatraži i akreditaciju za istraživanje i ostalih namirnica.
Većina nas i ne obraća pažnju na deklaracije na prehrambenim proizvodima i napicima, bez obzira na mnoštvo dodataka kojih danas tako često ima u svakoj namirnici izloženoj na rafovima i u rashladnim vitrinama trgovina. Pažnju nam povremeno skrenu jedino informacije, ili demantiji, da su neke od boja ili neki od dodataka u proizvodu s naše trpeze više ili manje opasni po zdravlje.
Stručnjaci, međutim, ukazuju na to da se prehrambena industrija teško može zamisliti bez raznih aditiva koji namirnicama menjaju sastav, kvalitet i trajnost.
Emulgatori se, tako, dodaju u industrijski proizvedenu hranu da bi ona imala lepši ukus, miris ili boju. Koriste se i kao konzervansi, ima i onih koji se „vezuju“ za vodu, kao i onih koji štite meso da se ne pokvari. Različiti zaslađivači, boje i pojačivači ukusa mogu, pokazala su istraživanja, da podstaknu i razvoj raznih bolesti.
U savremenoj prehrambenoj industriji na raspolaganju su 22 kategorije aditiva (konzervansi, stabilizatori, boje, emulgatori, zaslađivači, zgušnjivači, antioksidansi…), a na takozvanoj pozitivnoj listi je 314 supstanci ili njihovih grupa, označenih brojevima. Aditivi koji se koriste u Evropskoj uniji imaju i slovnu oznaku E.
– Za aditive koji se nalaze u namirnicama i piću ustanovljena je međunarodna procedura za određivanje dozvoljenih količina koje se mogu koristiti u prehrambenoj industriji – kaže, za „Novosti“, Stevan Blagojević, iz Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu.
– Naša lista aditiva se svake dve godine usklađuje sa evropskom regulativom, koja, opet, direktive dobija od međunarodnih stručnih tela iz ove oblasti.
Nema apsolutno neškodljivih aditiva, može da se govori samo o stepenu njihove štetnosti, koja zavisi od načina i količine unosa u organizam. Istraživanja pokazuju da smo sve deblji, ali i da, u proseku, živimo duže, dodaje Blagojević. Na primer, nitriti, odnosno natrijum-nitriti, nezamenljivi su konzervansi za mesne prerađevine jer su vrlo efikasni protiv bakterija koje proizvode opasne toksine.
Njihova toksičnost se smanjuje tako što se mešaju sa kuhinjskom soli.
Kako se kontroliše
Proceni bezbednosti upotrebe svakog aditiva prethodi veliki broj ispitivanja koja obuhvataju toksičnost, kancerogenost, alergogenost… – objašnjava Blagojević. – Ništa se ne prepušta slobodnoj proceni proizvođača, i ustanovljena je internacionalna procedura koja prethodi dozvoli za upotrebu aditiva – kaže Blagojević.
– U našoj zemlji, proizvodnja, promet i kvalitet aditiva regulisani su Pravilnikom o kvalitetu i uslovima njihove upotrebe, koji je usaglašen sa direktivama EU.
(Novosti)
