Budite se u tri ujutru sa neprijatnim pritiskom u donjem delu trbuha i osećajem da hitno morate u toalet, a onda se ispostavi da je izašlo svega nekoliko kapi. Vraćate se u krevet, a za dvadeset minuta sve iznova. Ako ste trudni, lako je pomisliti da je to samo još jedna neugodnost koju donosi rastuća materica. Ponekad zaista i jeste. Ali ista slika može da bude i prvi znak infekcije mokraćnih puteva, a urinarna infekcija u trudnoći nije tegoba koju treba prećutati uz nadu da će proći sama.
Ono što ove infekcije čini posebnim u trudnoći nije to što su teže nego kod drugih žena. Posebne su zato što se često javljaju bez ijednog simptoma i zato što neprepoznata infekcija donjeg dela mokraćnih puteva u trudnoći lakše napreduje naviše, ka bubrezima. Zato se u trudnoći na nalaz mokraće gleda ozbiljnije nego u drugim životnim periodima, pa se urin kontroliše i onda kada se žena oseća potpuno dobro.
U tekstu koji sledi objašnjavamo kako infekcija nastaje, po čemu se prepoznaje, zašto je urinokultura ključan nalaz i kada je potrebno da se javite lekaru bez odlaganja.
Šta je urinarna infekcija u trudnoći
Pod urinarnom infekcijom podrazumeva se prisustvo i razmnožavanje bakterija u mokraćnim putevima, u kojima se inače ne nalaze bakterije u značajnom broju. U trudnoći se sreću tri oblika, a razlika među njima je važna jer određuje pristup lečenju.
- Asimptomatska bakteriurija — bakterije su prisutne u značajnom broju u urinu, ali žena nema tegobe. Van trudnoće takav nalaz najčešće ne zahteva lečenje. U trudnoći se leči, jer neprepoznata bakteriurija često prethodi ozbiljnijoj infekciji bubrega.
- Cistitis u trudnoći — zapaljenje mokraćne bešike sa prepoznatljivim tegobama: pečenje pri mokrenju, učestalo mokrenje malih količina, pritisak iznad stidne kosti.
- Pijelonefritis — infekcija koja je zahvatila bubreg. Prate ga povišena temperatura, drhtavica, bol u slabini i izražena slabost. Ovo stanje se u trudnoći smatra hitnim i najčešće zahteva bolničko lečenje.
Bakteriurija se u trudnoći otkriva kod jednog dela žena, a kod nekih od njih, ukoliko se stanje ne prepozna i ne leči, infekcija može da napreduje do bubrega. To je razlog zbog kojeg se pregled urina uvrštava u redovne kontrole u trudnoći, bez obzira na to kako se žena oseća.
Zašto urinarne infekcije nastaju baš u trudnoći
Trudnoća menja mokraćne puteve na način koji bakterijama olakšava posao. Najčešće nije reč o propustu žene niti o lošoj higijeni, već o normalnim promenama u telu.
- Hormoni trudnoće, pre svega progesteron, opuštaju glatke mišiće. Mokraćovodi se šire, a proticanje mokraće postaje sporije, pa se urin duže zadržava na putu od bubrega do bešike.
- Materica koja raste pritiska bešiku i mokraćovode, češće desni, što dodatno otežava pražnjenje.
- Bešika se u drugoj polovini trudnoće ređe isprazni do kraja, a zaostali urin je pogodna sredina za razmnožavanje bakterija.
- Sastav mokraće se menja: postaje manje kisela, a povremeno sadrži nešto šećera i belančevina, što bakterijama pogoduje.
- Kratka ženska mokraćna cev i njena blizina crevnom otvoru omogućavaju da bakterije iz creva, najčešće Escherichia coli, lako dospeju do bešike.
Sve zajedno znači da ista količina bakterija koja bi van trudnoće bila isprana mokrenjem, u trudnoći ima veće izglede da se zadrži i namnoži.
Simptomi: kako izgleda cistitis u trudnoći
Tegobe kod infekcije donjeg dela mokraćnih puteva obično se razvijaju brzo, tokom jednog do dva dana:
- pečenje, žarenje ili bol pri mokrenju
- čest nagon na mokrenje uz male količine urina
- osećaj da bešika nije ispražnjena ni posle mokrenja
- pritisak, težina ili tup bol iznad stidne kosti
- mutan urin i jači, neprijatan miris
- ružičasta ili crvenkasta boja urina zbog primesa krvi
Teškoća je u tome što se učestalo mokrenje javlja i u normalnoj trudnoći, naročito u prvom i trećem tromesečju. Razlika je u pratećim znacima: uobičajeno učestalo mokrenje po pravilu nije bolno, urin je bistar i nema osećaja pečenja. Kada se pojavi bol ili pečenje, tegoba prestaje da bude očekivana i postaje razlog za pregled.
Zaseban problem je asimptomatska bakteriurija. Ona po pravilu ne izaziva tegobe i otkriva se analizom urina, a ne po tome kako se žena oseća. Upravo zato izostanak simptoma ne znači da su mokraćni putevi sigurno u redu.
Ko je u povećanom riziku
Urinarna infekcija u trudnoći može da se javi kod svake žene, ali kod nekih je verovatnoća veća:
- žene koje su i pre trudnoće imale ponavljane infekcije mokraćnih puteva
- trudnice sa dijabetesom, uključujući gestacijski dijabetes
- postojeće anatomske promene bubrega i mokraćovoda, kamen u bubregu ili raniji zastoj mokraće
- oslabljen imunitet ili hronične bolesti koje zahtevaju stalnu terapiju
- trudnoće u kojima je bila potrebna kateterizacija mokraćne bešike
- žene koje su rađale više puta
- nedovoljan unos tečnosti i navika dugog zadržavanja mokraće
Postojanje faktora rizika ne znači da će do infekcije doći, ali opravdava češće kontrole urina i niži prag za javljanje lekaru.
Kada se javiti lekaru
U trudnoći se ne preporučuje čekanje da tegobe prođu same. Ako se pojavi pečenje pri mokrenju, bol iznad stidne kosti ili promena izgleda urina, javite se lekaru istog ili narednog dana radi analize mokraće.
Hitan pregled je potreban ako se javi bilo šta od sledećeg:
- povišena telesna temperatura, groznica ili drhtavica
- bol u slabini, sa jedne ili obe strane leđa, ispod rebara
- mučnina i povraćanje uz tegobe pri mokrenju
- vidljiva krv u mokraći
- grčevi, stezanje materice ili bol u donjem delu trbuha koji dolazi u talasima
- curenje tečnosti iz vagine ili krvarenje
- izražena slabost, ubrzano disanje, zbunjenost ili osećaj da vam je naglo pozlilo
- osećaj da su pokreti bebe znatno slabiji nego prethodnih dana
Ovi znaci mogu da govore u prilog tome da je infekcija zahvatila bubrege ili da postoji reakcija materice, pa traže procenu bez odlaganja. Takođe se javite lekaru ako ste započeli terapiju, a tegobe se posle dva do tri dana ne povlače ili se pogoršavaju.
Dijagnostika: zašto je urinokultura ključna
Osnovni pregled urina, takozvani sediment sa test trakom, brzo pokazuje da li u mokraći ima leukocita, nitrita, krvi ili belančevina. To je koristan prvi korak, ali obično nije dovoljan. Test traka može da bude uredna i kod postojeće bakteriurije, a može da bude i lažno pozitivna.
Zato je urinokultura nalaz na koji se najviše oslanjamo. Urin se zasejava na hranljivu podlogu, pa se posle nekoliko dana vidi da li bakterije rastu, koja je vrsta u pitanju i u kolikom broju. Uz kulturu se radi i antibiogram, koji pokazuje na koje je lekove ta bakterija osetljiva. Time se izbegava nasumično lečenje i smanjuje rizik od nedelotvorne terapije.
Da bi nalaz bio pouzdan, uzorak se uzima pravilno: jutarnji urin, posle pranja spoljašnjeg polnog organa običnom vodom, u sterilnu posudu, i to srednji mlaz, jer se prvi deo pusti u toalet. Uzorak treba dostaviti laboratoriji u roku od nekoliko sati ili ga do tada držati u frižideru. Uzorkovanje pre početka antibiotske terapije daje najtačniju sliku.
Prema savremenim smernicama, urinokultura se u trudnoći preporučuje kao deo redovnih kontrola, najčešće u prvom tromesečju, kao i kod svake sumnje na infekciju. Kod žena sa ponavljanim infekcijama lekar može zatražiti i kontrolnu kulturu posle završenog lečenja, kako bi se potvrdilo da je urin čist. U pojedinim slučajevima, naročito posle preležanog pijelonefritisa ili kod sumnje na kamen, radi se i ultrazvučni pregled bubrega, koji se u trudnoći smatra bezbednim.
Lečenje urinarne infekcije u trudnoći
Lečenje se zasniva na antibiotiku koji je bezbedan u trudnoći i na koji je izolovana bakterija osetljiva. Vrstu leka, dužinu terapije i način primene određuje lekar, na osnovu nalaza urinokulture, tromesečja u kome se trudnoća nalazi i ranijih infekcija. Iz istog razloga se u ovom tekstu ne navode konkretni lekovi ni doze, jer je izbor individualan.
Nekoliko načela vredi zapamtiti. Asimptomatska bakteriurija se u trudnoći leči i onda kada nema tegoba, jer se time smanjuje verovatnoća razvoja infekcije bubrega. Cistitis se najčešće leči kod kuće, tabletama, uz obilan unos tečnosti. Pijelonefritis po pravilu zahteva bolničko lečenje i intravensku terapiju, uz praćenje stanja majke i bebe.
Terapiju treba završiti do kraja, i onda kada se tegobe povuku posle jednog ili dva dana. Prekid lečenja na pola puta ostavlja deo bakterija u mokraćnim putevima i otvara vrata ponovnoj infekciji, često sa manje osetljivim sojem. Lekove koji su ranije prepisani vama ili nekom drugom nije dobro koristiti na svoju ruku, jer deo antibiotika nije pogodan za trudnoću ili za pojedina tromesečja. Kod izraženog bola lekar će predložiti sredstvo protiv bolova koje je u trudnoći prihvatljivo.
Saveti za svakodnevni život
Uz propisanu terapiju, svakodnevne navike pomažu da se oporavak ubrza i da se infekcija ne vrati:
- Pijte dovoljno tečnosti tokom celog dana, pretežno vode. Svetlo žut do gotovo bezbojan urin je jednostavan pokazatelj da je unos zadovoljavajući.
- Ne odlažite mokrenje. Idite u toalet čim osetite potrebu i dajte sebi vremena da se bešika isprazni do kraja.
- Prilikom mokrenja blago se nagnite napred, a pred kraj sačekajte nekoliko sekundi i pokušajte ponovo, čime se smanjuje količina zaostalog urina.
- Posle stolice brišite se spreda ka nazad.
- Mokrite ubrzo posle odnosa.
- Nosite pamučno donje rublje i izbegavajte tesnu odeću koja zadržava vlagu.
- Za intimnu higijenu koristite blaga sredstva ili samo vodu. Ispiranja vagine i mirisni preparati narušavaju normalnu floru.
- Ne zadržavajte se u mokrom kupaćem kostimu i redovno menjajte dnevne uloške.
- Odmarajte se dok traju tegobe. Umerena toplota na donjem delu trbuha može da ublaži nelagodu, bez direktnog dodira grejnog tela sa kožom.
Prevencija ponovnih infekcija
Kod žena koje su tokom trudnoće već imale jednu infekciju, verovatnoća ponavljanja je veća, pa prevencija dobija na značaju. Najvažnije je redovno praćenje: kontrolni pregledi urina po dogovoru sa lekarom i urinokultura posle završene terapije. Kod pojedinih trudnica sa ponavljanim infekcijama ili sa preležanim pijelonefritisom lekar može predložiti produženu zaštitnu terapiju do kraja trudnoće, uz redovne kontrole.
Dobra regulacija šećera u krvi kod trudnica sa dijabetesom smanjuje sklonost ka infekcijama. Preparati brusnice i probiotici se često pominju, ali njihova korist nije čvrsto potvrđena, pa ih vredi uzimati tek posle dogovora sa lekarom koji vodi trudnoću. Isto važi za biljne čajeve i dodatke ishrani, jer deo njih nije ispitan u trudnoći.
Zaključak
Urinarna infekcija u trudnoći spada u stanja koja se najčešće lako leče kada se na vreme prepoznaju, a mogu da naprave ozbiljne probleme kada se previde. Ključne poruke su jednostavne: pečenje pri mokrenju u trudnoći nije očekivana tegoba i traži pregled; odsustvo simptoma ne isključuje bakteriuriju, pa se urin kontroliše i kada se osećate dobro; urinokultura je nalaz koji usmerava lečenje; a temperatura i bol u slabini traže hitan odlazak lekaru.
Ako trenutno imate tegobe ili ste dobili nalaz urina koji ne umete da protumačite, najbolje je da o tome razgovarate sa lekarom pre nego što sami donesete zaključak.
Reference
- NHS — https://www.nhs.uk
- Mayo Clinic — https://www.mayoclinic.org
- NICE — https://www.nice.org.uk
- European Association of Urology — https://uroweb.org
- World Health Organization — https://www.who.int
Ovaj tekst ima edukativnu svrhu i ne zamenjuje pregled i konsultaciju sa lekarom. Ako imate tegobe pri mokrenju u trudnoći ili nalaz urina o kome želite stručno mišljenje, konsultaciju možete zakazati u savetovalištu Urinarne infekcije putem platforme LekarInfo.
