Paroksizmalna supraventrikulama tahikardija (PSVT) najčešće nastaje zbog postojanja dva funkcionalna puta u samom AV-čvom, u kome dolazi do kružnog kretanja električne draži, atrioventrikulame nodalne reentry tahikardije (AVNET).
Paroksizmalna supraventrikulama tahikardija (PSVT) najčešće nastaje zbog postojanja dva funkcionalna puta u samom AV-čvom, u kome dolazi do kružnog kretanja električne draži, atrioventrikulame nodalne reentry tahikardije (AVNET). Ova tahikardija se programiranom elektrostimulacijom može lako provocirati i prekidati i jasno dokazati postojanje kružnog toka električnih fenomena u samom AV-čvom. Frekvencija AVNRT običnoje 140-200/min, anaEKG-u se, uz normalne i jednako udaljene QRS-komplekse, beleže negativni retrogradni talasi P u odvodima II, III i aVF, ili se P-talasi ne razaznaju jer su skriveni u QRS-kompleksima. Tahikardija se obično dobro podnosi jer se najčešće odvija u neoštećenom miokardu, a prekida se povećanjem tonusa vagusa (Valsalvin manevar, masaža karotidnog sinusa) ili primenom verapamila 5-10 i.v., koji je efikasan kod više od 90% bolesnika. PSVT, koja nastaje retko i nije praćena izraženijim simptomima, ne iziskuje preventivnu terapiju, dok ona koja ugrožava bolesnika izraženim simptomima, kar diovaskulamom dekompenzacijom, može biti uspešno prevenirana; antiaritmicima IA, IC, II, III ili IV grupe. Upome i česte tahikardije mogu se radikalno lečiti intrakardijalnom kateter-radiofrekventnom ablacijom i uklanjanjem sporog ili brzog puta.
Kružno kretanje električne draži u sinusnom čvoru ih pretkomorama, i povećan automatizam u ovim strukturama, takođe mogu biti uzrok pretkomorskih tahikardija, ali znatno ređe. Povećan automatizam AV-regije može biti uzrok nastajanja upome tahikardije izazvane intoksikacijom digitalisom ili je pratilac akutnog infarkta miokarda, odnosno koronarne bolesti. PSVT sa frekvencijom iznad 200/min uvek ukazuje na mogućnost postojanja skrivenog aberantnog puta koji funkcioniše samo retrogradno tokom tahikardije i predstavlja varijantu WPW-sindroma.
Česta pitanja o Paroksizmolna supraventrikularna tahikardija (Tachycardia paroxysmalis supraventricularis)
Šta je Paroksizmolna supraventrikularna tahikardija?
Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija (PSVT) je poremećaj srčanog ritma koji najčešće nastaje zbog postojanja dva funkcionalna puta unutar samog AV-čvora, u kojima dolazi do kružnog kretanja električnog impulsa – stanje poznato kao atrioventrikularna nodalna reentry tahikardija (AVNRT). Programiranom elektrostimulacijom ovakva tahikardija se može izazvati i prekinuti, čime se potvrđuje postojanje kružnog toka električnih impulsa u AV-čvoru.
Koji su simptomi?
Prema dostupnim podacima, ovu tahikardiju karakteriše ubrzan rad srca, obično u rasponu od 140 do 200 otkucaja u minuti. Pacijenti je najčešće dobro podnose jer se odvija u neoštećenom srčanom mišiću, ali kod nekih osoba može biti praćena izraženijim tegobama, pa i kardiovaskularnom dekompenzacijom, što zahteva procenu lekara.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Najčešći uzrok PSVT je postojanje dva funkcionalna puta unutar AV-čvora, usled čega dolazi do kružnog kretanja električnog impulsa i nastanka atrioventrikularne nodalne reentry tahikardije (AVNRT). Sadržaj ne navodi druge uzroke ili faktore rizika, pa se za detaljnije informacije najbolje obratiti lekaru.
Kako se leči Paroksizmolna supraventrikularna tahikardija?
Tahikardija se često može prekinuti postupcima koji povećavaju tonus vagusa, poput Valsalvinog manevra ili masaže karotidnog sinusa, a u lekarskim uslovima i primenom verapamila intravenski, koji je efikasan kod velike većine bolesnika. Ukoliko se epizode javljaju retko i bez izraženijih tegoba, preventivna terapija obično nije potrebna, dok se kod izraženijih simptoma ili kardiovaskularne dekompenzacije lekar može odlučiti za preventivnu primenu antiaritmika. Način lečenja zavisi od težine simptoma i procenjuje ga lekar nakon pregleda.
Kada se hitno javiti lekaru?
Sadržaj ne navodi konkretne hitne znake upozorenja. Ukoliko simptomi postanu izraženi, dugotrajni ili se pogoršavaju, ili ako se javi kardiovaskularna dekompenzacija, javite se lekaru radi pregleda.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
