Ispitivanje funkcije bubrega — najkraće
- Zašto urea nije pouzdana
- Zavisi od unosa belančevina hranom, stanja uhranjenosti vodom i razgradnih procesa u telu, pa slabo govori o bubrežnoj funkciji. Kod zdrave dece kreće se od 5 ± 1,8 mmol/l do prve godine do 5,4 ± 1,4 mmol/l u uzrastu 18–20 godina.
- Kreatinin
- Nastaje razgradnjom mišićnih belančevina, pa je srazmeran mišićnoj masi. Zato normalne vrednosti nisu iste za svaki uzrast i pol — ne mogu se porediti sa vrednostima za odrasle.
- Cistatin C
- Pokazao se tačnijim od kreatinina. Normalne vrednosti su 0,7 do 1,38 mg/l.
- Šta je glomerularna filtracija
- Količina filtrata koju svakog minuta stvore svi nefroni oba bubrega. Meri se metodom klirensa, a rezultat se preračunava na telesnu površinu.
- Normalne vrednosti
- Klirensom endogenog kreatinina, za decu od 3 do 13 godina: 94 do 142 ml/min/1,73 m².
- Rani znak oštećenja
- Smanjena sposobnost koncentrisanja mokraće jedan je od prvih znakova oštećenja bubrežne funkcije. Grubo se procenjuje specifičnom težinom ili osmolalnošću prve jutarnje mokraće.
- Test žeđanja
- Posle normalnog ručka dete ne dobija tečnost do sledećeg jutra. Kod zdrave dece specifična težina posle testa je iznad 1,025, a osmolalnost iznad 800 mOsm/kg.
- Desmopresinski test
- Razdvaja bubrežni od centralnog dijabetesa insipidusa. Daje se u nos — 10 µg odojčetu, 20 µg starijem detetu. Zdrava deca i deca sa centralnim oblikom odgovore; deca sa bubrežnim oblikom ne odgovaraju.
- Bubrežna tubulska acidoza
- Kod proksimalne (tip II) urin je kiseo tek kada su bikarbonati u serumu ispod 20 mmol/l. Kod distalne (tip I) pH mokraće ostaje iznad 5,5 uprkos zakišeljenju celog organizma.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
U svakodnevnoj ambulantnoj praksi teško je provesti merenje klirensa, pa se glomerularna filtracija može grubo proceniti prema koncentraciji uree i kreatinina u plazmi.
Urea u krvi je nepouzdan parametar u proceni veličine glomerularne filtra-ce (GFR), jer zavisi od unosa proteina hranom, stanja hidrace i stepena kata-boličkih procesa. U zdrave dece kreće se od 5 ± 1,8 mmol/l do jedne godine, pa do 5,4 ± 1,4 mmol/l od 18 do 20 godine života.
Serumski kreatinin nastaje pri metabolizmu mišićnih proteina enzimat-skom degradacijom kreatin fosfata. Stvaranje kreatinina proporcionalno je miši-ćnoj masi određene osobe. Iz toga razloga su i vrednosti kreatinina za pojedini uzrast i spol različite.
Serumski cistatin C se pokazao kao tačniji pokazatelj bubrežne funkcije od kreatinina. On je kationski neglikozilirajući, bazični protein niske molekularne težine koji se nalazi u svim ćelijama i telesnim tečnostima. Normalne vrednosti su mu od 0,7 do 1,38 mg/l. Glomerularna filtracija predstavlja količinu glomerularnog filtrata koji se svake minute stvara u svim nefronima oba bubrega. Meri se metodom klirensa. Renalni klirens neke tvari je predstavljen volumenom plazme (u ml) koji se u jedi-nici vremena (minuti) „očisti“ urinom od te tvari. Izračunava se prema formuli:
C = U x V x 1,73 m2 , P TP gde je C = klirens neke tvari, U = koncentracija neke tvari u deteta urinu, V = volumen urina za 24h, 1,73 m2 = telesna površina odrasle osobe, P = koncentracija neke tvari u plazmi i TP deteta = telesna površina deteta. Za rutinsku kliničku praksu se koristi klirens endogenog kreatinina (Ccr). Normalne vrednosti glomerularne filtracije ovom metodom za decu od 3 do 13 godina iznose 94 do 142 ml/min/1,73 m2. GFR se može odrediti i radioizotopski izračunavanjem iz krivule nestajanja radiofarmaka (99mTc-DTPA) iz krvi nakon intravenske injekcije.
Tubularna reapsorpcija/sekrecija Klirens bilo koje tvari koja se filtrira u glo-merulu i zatim reapsorbuje u tubulu može se uporediti s klirensom kreatinina i izračunati tzv. frakciono izlučivanje (FE). Frakciono izlučivanje je dio filtrirane količine koji se izluči mokraćom prema formuli: FEx = Ux X Pcr, Px X Ucr gde je x = neka tvar, cr = kreatinin.
Zakiseljavanje urina Održavanje acidobazne ravnoteže organizma bubrezi obavljaju na dva načina:
1) reapsorpcijom filtritranih bikarbonatnih jona u proksimalnom tubulu i
2) izlučivanjem kiselih produkata metabolizma u obliku slobodnih vodikovih jona i titrabilnih kiselina i amonevog jona (NH4 koji predstavlja spoj H i NH3) u distalnom tubulu.
Renalni prag bikarbonata može se odrediti posmatrajući pH urina pri infuziji bikarbonata. On predstavlja onu plazmatsku koncentraciju bikarbonata pri kojoj pH mokraće premašuje 6,8. U slučaju kada je primarno oštećen proces acidifikace u bubrezima, što dovodi do acidoze organizma, govorimo o renalnoj tubularnoj acidozi (RTA). U pacijenata s proksimalnom tubularnom acidozom (tip II) urin je kiseo onda kada su bikarbo-nati u serumu niski (<20 mmol/l). Kod distalne tubularne acidoze (tip I) defekt je prisutan ako je pH urina uprkos sistemskoj acidozi iznad 5,5. Kada se sumnja na renalnu tubularnu acidozu tip I, izvodi se test opterećenja amonevim hloridom (NH4Cl). Pre i posle testa, svakog sata tokom 5 sati meri se pH krvi i mokraće, titrabilni aciditet i amonijak.
Ispitivanje koncentracijske sposobnosti bubrega Grubo se procenjuje jedno-stavnim određivanjem specifične težine i/ili osmolalnosti prve jutarnje mokraće. Smanjena sposobnost koncentriranja mokraće jedan je od prvih znakova oštećenja bubrežne funkcije. Ako postoji sumnja na dijabetes inspidus, provodi se test žeđanja. Detetu se nakon normalnog ručka ne daje tečnost niti tečna hrana sve do sledećeg jutra. Celi noćni urin i prvi jutranji urin sakupi se i u njemu odredi specifična težina ili osmolalnost. Ujutro se odredi i osmolalnost plazme. U zdrave dece specifična težina nakon testa je >1,025, a osmolalnost >800 mOsm/kg. Praktičan i pouzdan je i DDAVP (1 deamino 8-D-arginin vasopresin) ili desmo-presin test, kojim se ujedno omogućuje razdvajanje renalnog od centralnog dijabetes insipidusa. Desmopresin je sintetski analog antidiuretskog hormona koji se daje intranazalno (10 ug dojenčadi i 20 ug starijoj deci) i nakon toga se određuje specifična težina ili osmolalnost urina. Zdrava deca i deca s centralnim dijabetes insipidusom postižu rezultate slične onim u pokusu žeđanja. Naprotiv, deca s nefrogenim dijabetes insipidusom ne daju odgovor.
