Dijabetes pod kontrolom

Ako živite sa dijabetesom, važno je znati da dijabetes, ukoliko nije dobro kontrolisan, može prouzrokovati hronične i ozbiljne zdravstvene probleme, kao što su srčane bolesti, gubitak vida i oštećenje bubrega. Dobra vest je da možete sprečiti ili odložiti komplikacije zbog dijabetesa vodeći računa o sebi.

Kako biste to postigli:

• Držite nivo šećera u krvi, koliko je to moguće,
  blizu vaše ciljne vrednosti i redovno ga proveravajte
• Hranite se zdravo
• Redovno praktikujte fizičku aktivnost
• Održavajte svoj krvni pritisak i holesterol na nivou koji je odredio vaš lekar
• Vodite računa da vaše lekove uzimate kako vam ih je lekar prepisao
• Posećujte vašeg lekara redovno, barem svakih 6 meseci

Tokom pandemije COVID-19, rizik obolevanja od virusa COVID-19 verovatno će biti niži ako dobro upravljate vašim dijabetesom. Čini se mnogo, ali vredi unaprediti vaše zdravlje da biste se osećali što je bolje moguće.

• Držite svoj krvni pritisak pod kontrolom da sprečite ili odložite komplikacije povezane sa dijabetesom
• Redovno proveravajte vaš HbA1c – barem svakih 6 meseci
• Konsultujte se sa svojim lekarom

Šta je dijabetes?

Dijabetes je hronična bolest koja nastaje zbog nesposobnosti pankreasa da luči insulin, ili kada insulin ne funkcioniše pravilno u telu.

Insulin je hormon koga luči pankreas i koji omogućava glukozi da cirkuliše krvotokom i uđe u ćelije u telu kako bi omogućila proizvodnju energije.

Glukozu dobijamo iz hrane bogate ugljenim hidratima koji se razlažu do glukoze u našem telu, a zatim ulaze u krv. Bez insulina ili njegovog pravilnog funkcionisanja, glukoza ne može da uđe u ćelije, i kao posledica toga dolazi do povećanog nivoa glukoze u krvi.

Ovo stanje je poznato kao hiperglikemija. Ako se povećani nivo glukoze u krvi zadrži duže vreme, to može dovesti do oštećenja i otkazivanja raznih organa i tkiva.

Da li postoji više različitih tipova dijabetesa?

Postoje tri glavna tipa dijabetesa – tip 1, tip 2 i gestacijski dijabetes, i još neki ređi tipovi.

• Dijabetes tip 1 javlja se najčešće kod dece i odraslih osoba,
ali takođe, može se prvi put dijagnostikovati u zrelijem dobu. Razlog pojave bolesti je nemogućnost pankreasa da proizvodi dovoljno insulina ili ga uopšte ne proizvodi pa se mora lečiti svakodnevnim injekcijama insulina ili insulinskom pumpom. Nadoknada insulina je potrebna kako bi se dozvolilo glukozi da uđe u ćelije, da se proizvede energija i da se nivo glukoze u krvi drži pod kontrolom.

• Dijabetes tip 2 češći je kod odraslih osoba i predstavlja 90% svih slučajeva dijabetesa. Razlog pojave bolesti je taj što insulin proizveden u telu ne funkcioniše u ćelijama pravilno i glukoza ne može da uđe u njih. Kako je dijabetes tip 2 progresivna bolest, vremenom će i pankreas početi da luči manje insulina. Osnova prevencije kao i lečenja dijabetesa tip 2 je održavanje zdravog načina života koje podrazumeva povećanu fizičku aktivnost i zdravu ishranu. Zbog progresivne prirode bolesti, većini ljudi
sa dijabetesom tip 2 biće potrebni oralni lekovi, injektibilni neinsulinski lekovi i/ili insulin kako bi se njihov nivo glukoze u krvi održao pod kontrolom.

Gestacijski dijabetes (GDM) može se pojaviti tokom trudnoće i povezan je sa komplikacijama kako za majku tako i za dete. Obično nestane nakon rođenja deteta, ali žene koje su ga dobile u trudnoći i njihova deca imaju povećan rizik od razvoja dijabetesa tip 2 kasnije u životu.

Kako da pratim nivo glukoze u krvi?

Postoji nekoliko načina da pratite nivo glukoze u krvi:

• Upotrebom merača glukoze u krvi za merenje nivoa glukoze u vašoj krvi u određenom momentu

• Proverom vašeg glikoziliranog hemoglobina (HbA1C) da odredite vaš prosečni nivo glukoze u krvi u protekla 2 do 3 meseca, koji treba da se meri najmanje dva do četiri puta godišnje

• Upotrebom sistema kontinuiranog praćenja nivoa glukoze u krvi i dnevnim profilima

Nivo glukoze u krvi

Da li treba da pratim nivoglukoze u krvi i kako?

Ako ste osoba koja živi s dijabetesom, važno je da redovno proveravate nivo glukoze u vašoj krvi (takođe pod nazivom šećer u krvi). Takvi rezultati pomažu vam da donesete odluke o hrani koju uzimate, fizičkoj aktivnosti i da tome prilagodite lečenje.

Sve ovo pomaže vam da držite bolest pod kontrolom i da odložite ili čak prevenirate komplikacije dijabetesa kao što srčani udar, moždani udar ili slepilo.

Zato je važno da redovno proveravate vaš šećer u krvi i da znate koje parametre da proveravate i kada.

Kako da proverim glukozu u svojoj krvi?

Merač glukoze u krvi je uređaj koji je u širokoj upotrebi i koristi se za proveru glukoze u krvi nekoliko puta dnevno. To je uređaj koji meri
nivo glukoze u vašoj krvi u određenom momentu. Kako bi to mogao uraditi, potrebna je sićušna kap krvi. Da je dobijete, morate upotrebiti lancetu da ubodete prst, a zatim pustite kap krvi da se apsorbuje test trakom koju ste morali da umetnete u merač glukoze. To možete da uradite onoliko puta koliko vam vaš lekar savetuje da uradite, ili, ako osećate da je potrebno češće testiranje (npr. ako osećate da je vaš nivo glukoze u krvi značajno opao što povećava rizik od hipoglikemije).

Koja je ciljna vrednost glukoze u krvi kod ljudi sa dijabetesom?

Nekoliko međunarodnih naučnih društava dalo je preporuke za glikemijske ciljeve kod ljudi sa šećernom bolesti. Generalno, postoje 2 cilja u zavisnosti od toga kada merite glukozu u krvi:

Ipak morate da upamtite – ciljevi za glukozu su individualni, a vi trebate da se konsultujete sa vašim lekarom o tome koji su vaši specifični ciljevi.

Što je HbA1C ili glikozilirani hemoglobin?

HbA1C (glikozilirani hemoglobin) je test krvi koji pokazuje koji je prosečni nivo glukoze u krvi koji ste imali u protekla 2 do 3 meseca. On meri koliko glukoze se veže za vaše crvene krvne ćelije. Zbog toga što se uvek stvaraju nove crvene krvne ćelije koje zamenjuju one stare, vaš HbA1C se vremenom menja kako se menja vaš nivo glukoze u krvi. Ovo merenje je važan parametar koji pokazuje da li u vašem načinu života ili lečenju treba preduzeti bilo kakve promene budući da obično vaš HbA1C rezultat povezan i odgovara vašim svakodnevnim proverama glukoze u krvi.

Koliko često treba da merim svoj HbA1C?

HbA1C nivo obično treba meriti najmanje dva puta godišnje.
Ako je vaša terapija promenjena, a njenu efikasnost treba pratiti ili preduzimate neke druge promene u vašem načinu života, možda će biti potrebno proveriti i češće, npr. svaka 3 meseca. Neka stanja mogu uticati na HbA1C nivo, kao što je anemija, abnormalnosti hemoglobina ili neka druga stanja koja će vaš lekar uzeti u obzir kod davanja daljih smernica.

Koji je predloženi cilj za HbA1C?

Za većinu odraslih osoba sa dijabetesom međunarodna naučna društva preporučuju da ciljni HbA1c bude manji od 7%. Vaš lekar može preporučiti viši ili niži cilj zavisno od vaših godina i drugih faktora kao

što su trajanje dijabetesa ili ostala oboljenja. Postizanje vašeg ciljnog HbA1c pomaže vam u prevenciji ili odlaganju komplikacija zbog dijabetesa koje se vremenom mogu pojaviti.

Da li treba još uvek da proveravam svoju glukozu u krvi meračem ako obavljam HbA1C test redovno?

Obe vrste provere su važne. Vi ćete koristiti vaše rezultate merača glukoze da donesete vaše svakodnevne odluke prema uputstvu vašeg lekara. HbA1C vam daje sliku o kontroli prosečnog nivoa glukoze u proteklih 2 do 3 meseca.

Hipoglikemija i hiperglikemija

Šta su hipoglikemija i hiperglikemija?

Hipoglikemija, takođe poznata kao niska vrednost glukoze u krvi (šećera u krvi) nastaje kada nivo glukoze u vašoj krvi padne veoma nisko (obično manje od 3,9 mmol/l) zbog čega vi morate da preduzmete mere kako bi povećali nivo vašeg ciljnog opsega.

Vaš rizik od hipoglikemije se može povećati ako ste na terapiji lekovima sulfonilureje i/ili insulinom ili sa više dnevnih injekcija insulina.

Koji su simptomi hipoglikemije?

Simptomi hipoglikemije nisu uvek isti za svakoga, tako da je važno poznavati sebe kako biste razumeli kada je vaš nivo glukoze u krvi nizak.

Uobičajni znakovi i simptomi uključuju osećaj drhtavice, nervozu, zabrinutost, razdražljivost ili zbunjenost, sa pojačanim lupanjem srca, glavoboljom, zamućenim vidom ili problemima sa koordinacijom i osećajem gladi, mučninom, slabošću ili pospanošću.

Vi ne morate da imate nikakve simptome kada je vaš šećer u krvi nizak (nesvesnost postojanja hipoglikemije). Ako nemate simptome, biće teže lečiti vašu hipoglikemiju u ranoj fazi. To povećava rizik od pojave težeg oblika hipoglikemije i može da bude opasno. To će vam se verovatnije desiti ako:

Ako se sretnete sa nečim od gore navedenog, a ne osećate znake hipoglikemije, možda ćete imati potrebu da proverite vaš šećer u krvi češće da vidite da li je nizak. To je veoma važno da se uradi pre sedanja za volan ili pre fizičke aktivnosti.

Kako lečiti nizak nivo šećera u krvi?

Nelečeni nizak nivo šećera u krvi može biti opasan, tako da je važno znati šta da uradite u tom slučaju i odmah započnete lečenje.

Pravilo 15-15

Ako ste odrasla osoba i imate nizak šećer u krvi između 3,1-3,8 mmol/L, možete ga lečiti pravilom 15-15: uzmite 15 grama brzodelujućih ugljenih hidrata. Proverite nakon 15 minuta. Ponovite ako ste još uvek ispod 3,9 mmol/L.

Primer namirnica koje imaju otprilike 15 grama ugljenih hidrata:

• 120 ml (pola šolje) soka
• 1 velika kašika šećera otopljenog u vodi
• 1 velika kašika meda ili kukuruznog sirupa • Tvrde i žele bombone ili žvakaće gume
• 3-4 tablete glukoze (sledite uputstva)

Nakon otprilike 15 minuta, proverite ponovno vaš nivo šećera u krvi. Ako je još uvek prenizak, pojedite ili popijte dodatnih 15 grama brzo delujućih ugljenih hidrata. Ponovite ove korake sve dok se vaš šećer u krvi ne vrati u normalne granice.

Dok se vaš šećer u krvi ne vrati u normalu, izbegavajte hranu koja sadrži mast, kao
što je čokolada. Ovoj hrani može trebati duže da je vaše telo razgradi. Kada se vaš šećer u krvi vrati u normalu, pokušajte da pojedete užinu ili obrok sa ugljenih hidratima i proteinima koji će pomoći da se nivo šećera u krvi stabilizuje. Na primer, pojedite nešto sira i krekera ili pola sendviča.

Hiperglikemija, ili visoka glukoza u krvi javlja se kada je u krvi previše šećera. Osoba ima hiperglikemiju ako je glukoza u krvi viša od 6,9 mmol/L našte (bez hrane najmanje osam sati).

• Osoba sa jutarnjom glukozom u krvi našte od 5,5 do 6,9 mmol/L ima poremećenu glukozu našte ili predijabetes. • Osoba sa jutarnjom glukozom našte većom od 6,9 mmol/L ima dijabetes. • Osoba ima dijabetes ako je njena glukoza u krvi veća od 11,0 mmol/L dva sata nakon jela.

Ako imate hiperglikemiju koja ostane nelečena duži vremenski period, mogu da vam se oštete nervi, krvni sudovi, tkiva i organi, što dovodi do srčanog i moždanog udara, oštećenja očiju, oštećenja bubrega i rana koje ne zarastaju.

Koji su simptomi hiperglikemije?

Uobičajni znakovi i simptomi hiperglikemije su povećana žeđ i/ili glad, zamućen vid, često mokrenje, glavobolja, umor, gubitak na težini, posekotine koje sporo zarastaju, vaginalne i kožne infekcije.

Veoma je važno poznavati rane znakove hiperglikemije ako imate dijabetes tip 1. Ako se hiperglikemija ne leči kod ljudi sa dijabetesom tip 1, ona može prerasti u ketoacidozu zbog čega se u krvi nakupljaju ketoni koji su toksične kiseline.

Takvo stanje je hitna situacija koja može dovesti do kome ili smrti.

Šta je insulin?

Dijabetes je hronična bolest koja nastaje zbog nesposobnosti pankreasa da luči insulin, ili kada insulin ne funkcioniše pravilno u telu. Postoje tri glavna tipa dijabetesa – tip 1, tip 2 i gestacijski dijabetes, i neki drugi redji tipovi.

Shodno tome, vaš lekar ima više opcija da bolje kontroliše vaš dijabetes. Ako imate dijabetes tip 2, u zavisnosti od vašeg profila i rezultata testa, možete dobiti 1, 2 ili čak 3 različita leka ili kombinaciju oralne i terapije injekcijama koja ne uključuje insulin. Ljudima koji žive s dijabetesom tip 1 ili u nekom trenutku mnogim ljudima sa dijabetesom tip 2 takodje će zatrebati insulin koji se daje u vidu injekcije. Insulin je hormon proizveden prirodno od strane pankreasa, a koji pomaže da glukoza cirkuliše krvotokom i uđe u ćelije tela da tu proizvede energiju.

Mitovi i zablude o insulinu

Mit 1: Potreba za insulinom znači da nisam uspeo da održim dijabetes pod kontrolom

Ljudi s dijabetesom tip 1 oslanjaju se na injekcije insulina da bi omogućili da cirkulišuća glukoza uđe u ćelije. S druge strane, dijabetes tip 2 je progresivno stanje što znači da će većini ljudi kojima je dijagnostikovan dijabetes u nekom trenutku zatrebati dodavanje insulina lečenju koje je lekar prepisao.

Mit 2: Davanje insulina je prekomplikovano.

Vremena kada su injekcije insulina bile velike, bolne i nespretne za upotrebu su daleko iza nas. Danas su noviji insulinski uređaji generalno jednostavni za upotrebu i uz smernice vašeg lekara moći ćete lako da titrirate (prilagođavate) dozu insulina i da postignete cilj koji vam je vaš lekar postavio.

Mit 3: Terapija insulinom će ograničiti vaš način života.

Neki ljudi veruju da započinjanje terapije insulinom znači da će izgubiti nezavisnost, da neće moći da žive samostalno, putuju, ili čak jedu u restoranu. Zapravo je stvar potpuno suprotna jer većina ljudi shvati da se sa insulinom njihovi životi menjaju nabolje, da imaju više energije i generalno se osećaju pozitivnije, ukoliko insulin koriste pravilno. Insulinski uređaji su takođe pogodni za nošenje čak i kada ste na putu.

Mit 4: Insulin može izazvati komplikacije na srcu, bubrezima i očima, pa čak i smrt.

Navedene komplikacije su povezane sa dijabetesom kao takvim, a ne sa insulinom. Naprotiv, verovatnije je da insulin odloži ili čak prevenira ove komplikacije ako se sa terapijom započne kada je to potrebno, a kontrola glikemije se postigne i zadrži. Važno je da svaka osoba sa dijabetesom prati uputstva lekara da postigne ciljni nivo glukoze.

Mit 5: Insulin uzrokuje hipoglikemiju.

Istina je da insulin može dovesti do hipoglikemije. Međutim, kod novijih i dugo delujućih insulina manje je verovatno da će se hipoglikemija pojaviti. Vaš lekar će vam objasniti kako da prevenirate, prepoznate i lečite hipoglikemiju kako biste izbegli insulinsku reakciju.

Mit 6: Injekcije insulina su bolne.

Niko ne voli dobijati injekcije ali mnogi ljudi su iznenađeni kada vide kako malo boli injekcija insulina. Igle su veoma male i tanke, a insulin sam ne boli kada ga ubrizgate.

Mit 7: Insulin izaziva povećanje telesne težine

Istina je da mnogi pacijenti koji započnu terapiju insulinom dobiju na težini. To je zato što insulin pomaže vašem telu da koristi hranu efikasnije. Ako vas to brine, zatražite uputstvo od nutricioniste pre nego započnete terapiju insulinom.

Mit 8: Sada kad uzimam insulin, mogu da jedem što želim

Ukoliko ste na terapiji insulinom za lečenje vašeg dijabetesa, vaš lekar ili medicinska sestra naučiće vas kako da prilagodite dozu da odgovara količini hrane koju jedete. Ali to ne znači da možete da jedete koliko želite, a zatim samo uzmete dodatne lekove (oralne ili injekcijom) da stabilizujete nivo šećera u krvi. Način života se menja primenom zdravih izbalansiranih navika u ishrani, što je ključ za stavljanje vaše bolesti pod kontrolu uz odgovarajuću terapiju.

Mit 9: Insulin se daje samo kao zadnja mera

Većina ljudi veruje da je insulin samo za uznapredovale faze dijabetesa. Kako svaki pacijent ima različite potrebe i ukoliko uzmemo u obzir da insulin može odložiti komplikacije povezane sa dijabetesom, lekari mogu savetovati da započnete terapiju insulinom ranije. Istina je, međutim, da su lekari često suočeni sa otporom pacijenata da započnu sa insulinskom terapijom.

Mit 10: Terapija insulinom zahteva više injekcija svakog dana

Terapija insulinom obično započinje jednom injekcijom pre odlaska u krevet u večernjim časovima. Insulinska terapija se kombinuje sa odgovarajućom oralnom terapijom za svakog pacijenta. Međutim, ako nivo glukoze u krvi nakon obroka ostane veoma visok, a vaš lekar je iskoristio sve alternativne opcije lečenja da postigne vaš individualni glikemijski cilj, tada će možda biti potrebne dodatne injekcije insulina.

Zdrava ishrana kod dijabetesa

Regulisanje nivoa šećera u krvi ključ je dobrog života sa dijabetesom, a dobra ishrana je ključ za regulisanje šećera u krvi.

Nema nikakve posebne dijete kod dijabetesa. Međutim, hrana koju jedete ne samo da pravi razliku u vašem kontrolisanju dijabetesa, već je povezana i sa tim kako se osećate i koliko energije imate.

Koliko trebate da jedete i pijete zavisi od vaših godina, pola, od toga koliko ste aktivni i ciljeva koje želite da dostignete. Ali ne zaboravite, nijedna pojedinačna namirnica ne sadrži sve suštinske nutrijente koji su vašem telu potrebni.

Plan ishrane je vaš vodič kada, šta i koliko jesti da dobijete potrebne nutrijente držeći vaš nivo šećera u krvi unutar vašeg ciljnog opsega. Dobar plan ishrane uzeće u obzir vaše ciljeve, ukuse i način života kao i lekove koje uzimate.

Razumevanje ugljenih hidrata

Ugljeni hidrati u hrani koju jedete podižu vaš nivo šećera u krvi. Koliko brzo ugljeni hidrati dižu šećer u vašoj krvi zavisi od toga koja je hrana u pitanju i šta jedete sa njom.

Na primer, pijenje soka podiže šećer u krvi brže od jedenja celog voća. Ishrana sa ugljenim hidratima sa hranom koja sadrži proteine, masti, ili vlakna usporava brzinu podizanja vašeg šećera u krvi. Svi ugljeni hidrati utiču na nivo šećera u krvi i ukupan iznos ugljenih hidrata koji pojedete imaće najveći efekat na vaš nivo glukoze u krvi.

Ako imate dijabetes tip 1, brojanje ugljenih hidrata u hrani koju jedete veoma je važno kako biste mogli da zadržite vaš nivo šećera u krvi stabilnim. To znači da insulin mora odgovarati iznosu ugljenih hidrata koje pojedete i popijete.

Treba vremena i napora ali kada naučite kako da brojite ugljene hidrate, to vas može dovesti do bolje kontrole šećera u krvi. Takođe vam daje veći izbor u pogledu kada – i koliko – da jedete. Možete uživati u posebnim prilikama i poslasticama menjajući doze insulina. Brojanje ugljenih hidrata i upotreba metode tanjira dva su uobičajena alata koja vam takođe mogu olakšati planiranje obroka.

Predstavljanje metode dijabetes tanjira

Veoma je lako pojesti više hrane nego što trebate, a da to ne uvidite. Metoda tanjira je jednostavan, vizualni način da dobijete dovoljno bezskrobnog povrća i niskomasnih proteina, a da ograničite unos hrane sa visokim udelom ugljenih hidrata koju jedete, koja ima veoma veliki uticaj na vaš šećer u krvi.

Za početak, potreban vam je tanjir od 23 cm u prečniku.

Sada kada imate pravi tanjir vreme je da ga napunite! Zamislite dve linije nacrtane na vašem tanjiru koje ga dele na tri dela:

1. Napunite pola tanjira povrćem bez skroba

kao što su salata, boranija, brokoli, karfiol, kupus, šargarepa, pečurke, paradajz, itd. Povrće bez skroba ima manje ugljenih hidrata tako da ne podiže nivo šećera u krvi značajno. Takođe ima mnogo vitamina, minerala i vlakana, što ga čini važnim delom zdrave ishrane. Pola tanjira napunjenog povrćem bez skroba obezbediće vam adekvatnu porciju ove super hrane.

2. Napunite četvrtinu tanjira niskomasnim proteinima,

kao što su riba, piletina, ćuretina, tofu sir, jaja, pasulj ili sočivo.

3. Napunite četvrtinu tanjira hranom sa visokim udelom ugljenih hidrata

U hranu bogatu ugljenim hidratima ubrajaju se žitarice, povrće sa skrobom (kao krompir i grašak), pirinač, testenine, pasulj, voće i jogurt. Šolja mleka takođe je hrana bogata ugljenim hidratima. Takva hrana ima najveći efekat na šećer u krvi tako da ograničavanje udela hrane sa ugljenim hidratima na jednu četvrtinu vašeg tanjira može pomoći da se šećer u krvi ne podigne previše nakon obroka.

4. Odaberite vodu ili niskokalorično piće.

Voda je najbolji izbor jer ne sadrži kalorije niti ugljene hidrate i nema uticaj na nivo šećera u krvi. Ostale opcije za napitke sa nula kalorija ili niskim kalorijama uključuju:

Dijabetes i fizička aktivnost

Fizička aktivnost je od suštinskog značaja za regulisanje dijabetesa

Dobre vesti – nije toliko teško kako se čini biti još aktivniji! Biti aktivan ima mnogo prednosti:

• Čini vaše telo osetljivijim na insulin (hormon koji dozvoljava ćelijama u vašem telu da koriste šećer u krvi radi energije)
• Pomaže kod kontrole nivoa šećera u krvi i snižava rizik od srčanog udara i nervnih oštećenja
• Održava zdravu telesnu težinu
• Gubitak na težini, ako je potrebno
• Osećate se srećnije
• Spavate bolje
• Unapređujete vašu memoriju
• Održava vaš krvni pritisak pod kontrolom
• Snižava LDL (“loš”) holesterol i podiže HDL (“dobar”) holesterol

Kako imati koristi od fizičke aktivnosti

Cilj je da se postigne najmanje 150 minuta nedeljno fizičke aktivnosti umerenog intenziteta. Jedan način da se to postigne jeste da pokušate da ubacite najmanje 20 do 25 minuta aktivnosti svaki dan. Takođe, u
2 ili više dana nedeljno uključite aktivnosti koje razrađuju sve glavne grupe mišića (noge, bokovi, leđa, stomak, grudi, ramena i ruke)

Primeri fizičkih aktivnosti umerenog intenziteta uključuju:

• Brzo hodanje
• Obavljanje kućnih poslova • Košenje travnjaka
• Plesanje
• Plivanje
• Vožnja bicikla
• Bavljenje sportom

Budite aktivni kod kuće

Dok smo kod kuće kao tokom pandemije još uvek možemo da pronađemo način kako da ostanemo aktivni i da se krećemo mnogo više. Predlažemo sledeće:

• Trčanje u mestu tokom gledanja televizije ili tokom pauza sa reklamama
• Istezanje ruku i nogu dok sedite na stolici
• Usisavanje prašine ili pranje automobila
• Koristite konzerve hrane kao tegove
• Radovi u vrtu – ako imate vrt. Ako nemate, imate li kućne biljke koje možete da zalivate, orežete ili presadite u stojećem položaju?
• Idite stepenicama umesto liftom

Posebne napomene za ljude sa dijabetesom

Pre započinjanja bilo kakve fizičke aktivnosti, razgovarajte sa svojim lekarom o najboljoj fizičkoj aktivnosti za vas. Svakako fokusirajte se na one aktivnosti koje se vama dopadaju, način sprovođenja istih i šta trebate da izbegavate.

• Dok ste fizički aktivni pijte mnogo tečnosti da prevenirate dehidrataciju (štetan gubitak vode u telu)
• Svakako proverite vaš šećer u krvi pre fizičke aktivnosti, posebno ako uzimate insulin
• Dok ste fizički aktivni, nosite pamučne čarape i patike koje vam dobro pristaju i udobne su
• Nakon vaše aktivnosti, proverite da vidite kako je ona uticala na vaš nivo glukoze u krvi
• Nakon fizičke aktivnosti, proverite vaša stopala na rane, žuljeve, iritacije, posekotine i druge povrede. Pozovite vašeg lekara ako povreda ne zaraste nakon 2 dana.

NM-RS-2022-11-5081

Za pripremu ovog materijala, korišćene su prilagođene informacije iz sledećih izvora:

International Diabetes Federation: https://idf.org/ (pristupljeno jul 2021)
Centers for Disease Control and Prevention: https://www.cdc.gov/diabetes/index.html (pristupljeno jul 2021) American Diabetes Association: https://www.diabetes.org/diabetes (pristupljeno jul 2021)
National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases (NIDDK): https://www.niddk.nih.gov/(last (pristupljeno jul 2021)