Alergijska oboljenja- bolest savremenog društva

Alergijska oboljenja su veoma česta. Smatra se da oko 25% ukupne svetske populacije boluje od neke alergijske bolesti.(1) Prema podacima iz literature, od 7 do 18% od ovog broja su deca školskog uzrasta.

Tokom poslednjih nekoliko decenija došlo je do trostrukog porasta pojava alergija, a veruje se i u tendenciju daljeg rasta u svim starosnim kategorijama, pogotovu u dečijoj populaciji. Iako nam je danas dostupno mnogo više lekova i suplemenata, broj obolelih se svake godine povećava za 5 do 10%. Način života i klimatske promene su dovele do naglog porasta broja obolelih, a posebno u razvijenim zemljama.(1-4)

Broj hospitalizacija u SAD, zbog alergijskih i anafilaktičkih reakcija, kada su u pitanju i deca i odrasli, u periodu od 2000. godine je u konstantnom porastu. Deca do četvrte godine života su u najvećem riziku od anafilaktičke reakcije na nutritivne alergene (5). U SAD najčešći uzroci smrtnih ishoda alergijskih reakcija kod odraslih su lekovi, 58,8%, zatim nepoznati uzroci, kod 19,3%, venomi insekata,15,2% i nutritivni alergeni, 6,7% (6).

Procenjeno je da je u periodu između 2000. i 2009. godine broj hospitalizacija pedijatrijskih pacijenata (mlađih od 18 godina života) zbog alergijskih i anafilaktičkih više nego dupliran (7).

Ne postoje precizni epidemiološki podaci o tome koliko ljudi boluje od alergija u Srbiji.

Zbog ekspanzije ovih oboljenja smatra se, prema predviđanjima stručnjaka, da će polovina evropske populacije do 2025. godine imati neki oblik alergije. Procenjuje se da će do 2050. godine svako drugo dete biti alergično. Zbog svih danas dostupnih podataka i predviđanja, alergijske bolesti se smatraju epidemijom 21.veka (1-4).

Šta je alergija, a šta je atopija?

Alergija i atopija se često  koriste kao sinonimi. Ipak, postoje i razlike među ovim pojmovima.

.Alergija predstavlja preterani imunološki odgovor na potencijalni antigen, a atopija je nasledna predispozicija organizma za razvoj alergijskih bolesti.

Alergija podrazumeva preterani imunološki odgovor posredstvom IgE antitela na uobičajene stimuluse iz spoljašnje sredine. Dokazano je da ako jedan od roditelja ima neku atopijsku bolest verovatnoća da će se javiti i kod deteta je 30-40%, a ukoliko su roditelji atopičari i rizik se povećava i do 70%. Dakle, sve atopijske bolesti spadaju u alergijske, ali mnoge alergijske bolesti nisu atopijske.(2)

U najčešće alergijske bolesti spadaju: alergijski rinitis (alergijska kijavica), alergijska bronhijalna astma, alergijski konjunktivitis, alergijske reakcije na hranu (reakcije na nutritivne alergene). Često, zajedno sa njima, javlja se atopijski dermatitis. Alergijske bolesti se vrlo često javljaju udruženo.

Ako se alergija blagovremeno dijagnostikuje i adekvatno leči, značajno se smanjuje rizik razvoja ozbiljnijih komplikacija.

Kako se alergijske reakcije manifestuju?

Alergijska reakcija se ne pojavljuje odmah nakon prvog kontakta sa antigenom, već nakon nekog narednog. Postoji nekoliko tipova alergijske reakcije, a jedna od najopasnijih je rana preosetljivost tip I (anafilaksa), koja nastaje odmah posle kontakta već senzibilisane osobe sa antigenom. Ukoliko je osoba izložena određenom alergenu na koji reaguje, organizam počinje da proizvodi veliku količinu tzv. anafilaktičnih antitela – imunoglobulina klase E (IgE) i dolazi do reakcije organizma.

Reakcija preosetljivosti se može podeliti na rani i kasni tip baziran na vremenskoj razlici između unošenja alergena u senzibilisan organizam, pa do pojave zapaljenske reakcije odnosno simptoma. Ukoliko dođe do preosetljivosti, koja je izazvana antitelima, ta reakcija se naziva preosetljivost ranog tipa, dok je preosetljivost posredovana odgovorom određenih ćelija (T limfocitima) preosetljivost kasnog tipa. Treba napomenuti da je u osnovi svih atopijskih i alergijskih bolesti reakcija rane preosetljivosti tip I.

Alergijska reakcija se manifestuje različitim lokalnim i sistemskim poremećajima. U slučaju delovanja alergena koji se u organizam unose udisanjem najčešće dominiraju simptomi od strane disajnih organa.Najteži oblik alergijske rekacije, anafilaktički šok može biti izazvan i alergijskom reakcijom na lek (najčešće penicilin), otrov insekata (pčele, ose, stršljena), hranu i neku od hemikalija.

Najčešći uzroci simptoma alergija

U našem okruženju postoji ogroman broj potencijalnih alergena. Na osnovu načina na koji organizam dolazi u kontakt sa alergenima, oni se mogu podeliti na:

• inhalacione (kontakt sa alergenom putem udisanjem čestica preko sluznice respiratornih organa),
• nutritivne  (unošenjem namirnica preko sluznice gastrointestinalnog trakta) i
• kontaktne (direktnim kontaktom preko kože).

Najčešći inhalacioni alergeni su grinje i poleni, nutritivni kravlje mleko, jaja, kikiriki, pšenično brašno, orašidi, soja, ribe i morski plodovi, a kontaktni hemijski i kozmetički proizvodi i metali.

Klinička slika i trajanje alergije zavise od vrste i količine alergena odgovornih za njihov nastanak. Okidači alergijskih reakcija mogu biti neka druga stanja, kao što su fizički napor, stres, izlaganje hladnom, vlažnom vazduhu i duvanskom dimu.

Dijagnostikovanje alergija

Za postavljanje dijagnoze alergija najčešće se prvo podvrgava kožnom testiranju, koje se sprovodi tako što se na unutrašnjoj podlaktici lancetom ubode koža (prick test) kako bi se testirala osetljivost na standardne alergene. Ono što je važno pre bilo kakvog testa je da se uzme precizna i detaljna porodična i lična anamneza, zbog eventualnog lakšeg uspostavljanja dijagnoze.

Prick test i test na specifične alergene IgE iz krvi – zlatni standard dijagnostike alergija

Ukoliko anamnestički podaci o tegobama i kožni prik test pokažu da postoji alergijska reakcija na neki od najčešćih potencijalnih aleregena, tada se razmatra i analiziranje alergije putem krvi. Putem krvi se mere ukupna i specifična IgE antitela. Utvrđuje se količina imunoglobulina E (IgE) i ukoliko se utvrdi da je uvećana, otkriva se koji alergen dovodi do povišenja. Ujedno se određuje i koncentracija ukupnog IgE kao i specifičnih IgE na određene alergene pojedinačno ili u okviru tzv. inhalacionih, nutritivnih ili mešovitih panela. Povišena koncentracija IgE u krvi se može javiti ukoliko pacijent ima neka od alergijskih oboljenja.

Kada se radi o panelima specifičnih alergena iz krvi IgE postoje inhalatorni i nutritivni paneli:

• Inhalatorni paneli – obično sadrže polene biljaka, drveća (lešnik, jova, tisa, čempres, topola, javor, breza, hrast…), trava, korova (ambrozija, pelin), insekata, grinja, kućnih ljubimaca i životinja.
• Nutritivni paneli sadrže proteine mleka (više vrsta), jaja (poesbno belance i žumance), kikirikija, orašastih plodova (najčešće lešnika, badema i oraha), paradajza, pasulja, graška, soje, određene vrste riba (rečne i morske), morskih plodova, određenih žitarica (pšenica, kukuruz, raž, ječam, ovas…), voća (crvena i južna voća).

Šta pokazuje IgE test?

Uočava se da najizraženije povećanje koncentracije IgE imaju pacijenti sa atopijskim dermatitisom, potom slede pacijenti sa astmom, celogodišnjim (perenijalnim) i sezonskim alergijskim rinitisom.

Međutim, važno je naglasiti da povećana koncentracija specifičnih IgE ukazuje da je osoba senzibilisana na određeni alergen, ali da to ne znači i da je ona alergična, to jest da ima alergijske manifestacije (tegobe) u kontaktu sa tim alergenom. Takođe i negativan nalaz ne isključuje alergijsku bolest (posebno kad je bolest na početku).

Zbog toga kažemo da rezultati alergoloških  testova iz krvi mogu biti lažno pozitivni (kada su specifična IgE antitela pozitivna, a pacijent nema tegobe) i lažno negativni (kada, uprkos postojanja jasnih alergijskih manifestacija u kontaktu sa antigenom, specifična IgE antitela su negativna). U tom smislu, kožni prik test je precizniji, i rezultat ovog testiranja ima veću težinu prilikom dijagnostikovanja alergijske bolesti.

Da bi se dijagnoza postavila, osim rezultata testiranja, veoma su važni anamnestički podaci o tegobama koje lekar može dobiti u razgovoru sa pacijentom, ili roditeljima deteta kod kojeg se sumnja na alergiju.

Da li postoje uslovi za određivanje vrste testa koji će se primeniti?

Svaki pacijent sa alergijskim tegoba zahteva individualizovani pristup. Ispitivanje se kreira nakon detaljno uzetih podataka o aktuelnim tegobama, ličnoj i porodičnoj anamnezi.

Najčešće, osim pregleda krvne slike (i uvida u distribuciju ćelijskih elemenata u krvi), sprovodi se kožni prick test i određivanje ukupnog IgE antitela, a prema indikacijama, i specifičnih IgE antitela na određene alergene

Dve nedelje pre prick testa treba izbaciti antihistaminike i kortikosteroide, kako bi test bio što tačniji. Taj uslov nije potreban za testiranje putem krvi.(8)

Koji još testovi postoje?

S obzirom na jednostavnu primenu i brze i informativne rezultate, kožni testovi se vrlo često rade u dijagnostici alergijskih bolesti. Pored prick testa u dijagnostici se još primenjuju: test unošenjem alergena u kožu (intradermalni test), test grebanjem (scratch) i test kontaktnim načinom (patch). Uobičajeno mesto primene kožnih testova je unutrašnja strana podlaktice, dok se neki kontaktni testovi izvode na koži leđa.

Koje alergijske bolesti se dokazuju testiranjem?

Alergijski rinitis, može biti sezonski ili celogodišnji, u zavisnosti od toga da li se simptomi pojavljuju u određenom periodu ili su prisutni tokom cele godine. Najčešće tegobe su alergijske manifestacije u disajnim putevima, izazvane polenima, su posledica iritacije sluznice disajnih puteva kao što je učestalo kijanje, nadražajni kašalj, pojačana sekrecije iz nosa, svrab i crvenilo u predelu nosa i ždrela. Neretko se javlja i alergijski konjunktivitis sa izraženim suzenjem, svrabom i crvenilom očiju. Dešava se da pacijent ima tegobe tokom cele godine i tada je teže prepoznati o čemu se radi, jer se teškoće u disanju ne javljaju sezonski nego povremeno tokom godine. Pacijent reaguje konstantno ili povremeno u dodiru sa prisutnim alergenom poput grinja, plesni i životinjske dlake u kući i/ili na radnom mestu. Ukoliko se terapija ne primenjuje, alergija izazvana inhalatornim alergenima može uprouzrokovati probleme sa sinusima, srednjim uhom (usled razvoja infekcija), a može se spustiti gornjim disajnim putevima u pluća i dovesti do dodatnih komplikacija i pojave bronhijalne astme.  Bronhijalna astma nosi sa sobom ozbiljne posledice i može izazvati gušenje, sviranje i pištanje u grudima.

Pri pojavi alergijske reakcije na hranu dolazi do oticanja usana, kapaka, jezika ili drugih delova tela, pojavljuje se osip i crvenilo kože,a bolovi u stomaku, proliv, mučnina i povraćanje. Najteži oblik  pri pojavi alergije na neku od konzumiranih namirnica  je anafilaktička reakcija (anafilaksa), koji može dovesti i do smrtnog ishoda usled razvoja anafilaktičkog šoka). Osim na hranu, anafilaksa se može razviti i nakon uboda insekata (pčela, osa, stršljen), ili nakon uzimanja određenih lekova (9). Simptomi anafilaktičkog šoka mogu biti različiti, a najčešće se javlja svrab i osip veće površine tela, oticanje grla i jezika, teško disanje, mučnina, povraćanje, glavobolja, vrtoglavica ili gubitak svesti. Kada se unesu velike količine antigena direktno u krvotok, supstanca histamin se oslobađa iz određenih ćelija u krvi (mastocita i bazofilnih granulocita) u velikoj koncentraciji i dovodi do pojave posledica opasnih po život. Zbog toga razvoj anafilakse zahteva hitnu medicinsku intervenciju i lečenje.

Neophodna je hitna primena adrenalina (epinefrin) koji se primenjuje ODMAH u slučaju razvoja alergijskih simptoma. (10)

Preporučuje upotreba antihistaminika, koji donekle može ublažiti reakciju do dolaska hitne pomoći.

Imajući u vidu način dijagnostikovanja alergija, stiče se utisak da to nije nimalo lak put, ali ukoliko se dijagnostikuje na vreme, lečenje je znatno lakše i efikasnije.

Kako se leče alergijske bolesti?

Kao i dijagnostika, i lečenje zahteva individualizovan pristup pacijentu (6). U zavisnosti od ispoljenih manifestacija i tegoba, bira se najadekvatnija terapijska opcija. Lekovi koji se najčešće savetuju su antihistaminici, različiti oblici kortikosteroidnih preparata, stabilizatori određenih ćelija koje učestvuju u alergijskim reakcijama, lekovi koji umanjuju opstrukciju disajnih puteva. Cilj primene ovih medikamenata je stavljanje simptoma pod kontrolu i umanjenje tegoba. Međutim, sa dostizanjem novih saznanja o uzrocima alergija, došlo je i do razvoja terapijskih mogućnosti i postavljanja novih ciljeva lečenja. A oni podrazumevaju modulaciju imunskog odgovora, čime se deluje na sam uzrok alergije, i postizanje boljeg kvaliteta života.  Savremeni ciljevi lečenja alergijskih bolesti mogu se ostvariti primenom alergen specifične imunoterapije (AIT) (7-12). Postoje različiti protokoli, a izbor zavisi, osim od vrste alergena, od brojnih drugih faktora. Osim toga što je bezbedna, AIT je i veoma efikasna u lečenju alergijskih bolesti.

LITERATURA:

1. Wollenberg A, Barbarot S, Bieber T, et al. Consensus-based European guidelines for treatment of atopic eczema (atopic dermatitis) in adults and children: part I. J Eur Acad Dermatol Venereol 2018. 32(5):657-82.

2. Reda AM, Elgendi A, Ebraheem AI, et al. A practical algorithm for topical treatment of atopic dermatitis in the Middle East emphasizing the importance of sensitive skin areas. J Dermatolog Treat 2019.30(4):366-73.

3. De Silva D, Halken S, Singh C, et al. Preventing food allergy in infancy and childhood: systematic review of randomised controlled trials. Pediatr Allergy Immunol. 2020. 31(7):813-826.

4. Loh W, Tang MLK. The epidemiology of food allergy in the global context. Int J Environ Res Public Health.  2018. 15(9):2043.

5. Simons FE, Ebisawa M, Sanchez-Borges M, et al. 2015 update of the evidence base: World Allergy Organization anaphylaxis guidelines. World Allergy Organ J 2015;8(1):32.

6. Wood RA, Camargo CA Jr, Lieberman P, et al. Anaphylaxis in America: the prevalence and characteristics of anaphylaxis in the United States. J Allergy Clin Immunol 2014;133:461–7.

7.  Berings M, Karaaslan C, Altunbulakli C, Gevaert P, Akdis M, Bachert C, et al. Advances and highlights in allergen immunotherapy: on the way to sustained clinical and immunologic tolerance. J Allergy Clin Immunol. 2017; 140:1250–1267.

8. Greenhawt M, Oppenheimer J, Nelson M, Nelson H, Lockey R, Lieberman P, et al. Sublingual immunotherapy: a focused allergen immunotherapy practice parameter update. Ann Allergy Asthma Immunol. 2017; 118:276–282.e2.

9. O’Hehir RE, Sandrini A, Frew AJ. Sublingual immunotherapy for inhalant allergens. In: Adkinson NF Jr, Bochner BS, Burk AW, Busse WW, Holgate ST, Lemanske RF, et al, editors. Middleton’s allergy principles and practice. 8th ed. Philadelphia: Elsevier/Saunders, 2014; p. 1438–1446.

10. Sampson HA, Munoz-Furlong A, Campbell RL, et al. Second symposium on the definition and management of anaphylaxis: summary report–second National Institute of Allergy and Infectious Disease/Food Allergy and Anaphylaxis Network symposium. Ann Emerg Med 2006;47(4):373–80.

11. Asamoah F, Kakourou A, Dhami S, Lau S, Agache I, Muraro A, et al. Allergen immunotherapy for allergic asthma: a systematic overview of systematic reviews. Clin Transl Allergy. 2017; 7:25.

12. Pajno GB, Barberio G, De Luca F, Morabito L, Parmiani S. Prevention of new sensitizations in asthmatic children monosensitized to house dust mite by specific immunotherapy. A six-year follow-up study. Clin Exp Allergy. 2001; 31:1392–1397.

NM-RS-2023-7-3621,

30. 7. 2023.