Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Anemija kod dece — najkraće
- Kada je dete anemično?
- Kada mu je hemoglobin u krvnoj slici snižen u odnosu na referentne vrednosti za uzrast i pol. Iste brojke kod bebe i školarca ne znače isto.
- Koji je najčešći uzrok?
- Nedostatak gvožđa zbog nepravilne ishrane — kod odojčadi najčešće zbog viška mleka u ishrani, kod starije dece zbog slatkiša i grickalica umesto raznovrsnih obroka.
- Kako roditelji mogu da posumnjaju?
- Bledilo, zanoktice, krti nokti i kosa, dekoncentracija u školi, umor, sklonost infekcijama, a ponekad i jedenje nejestivih materija poput blata ili peska.
- Kako se postavlja dijagnoza?
- Dovoljna je obična krvna slika iz kapilarne krvi — ubod lancetom u prst, kod beba u petu.
- Koliko traje lečenje?
- Preparat gvožđa se obično daje 3 do 5 meseci uz obaveznu korekciju ishrane, pa se krvna slika kontroliše dok se stanje ne stabilizuje.
Ovo su izdvojeni odgovori iz razgovora. Ceo razgovor i snimak su ispod. Pregled ne zamenjuje savet lekara.
Anemija je ubedljivo najčešći hematološki problem u dečijem uzrastu — čini skoro dve trećine svih hematoloških ambulantnih pregleda. O tome kako da je roditelji prepoznaju, koje analize su zaista potrebne i zašto nisu svi preparati gvožđa isti, razgovarali smo sa doc. dr Rašom Medovićem, pedijatrom-hematologom.
Koja su najčešća hematološka oboljenja kod dece?
Doc. dr Raša Medović: Najčešća hematološka oboljenja u dečijem uzrastu su anemije, koje čine skoro dve trećine hematoloških ambulantnih pregleda. Među različitim vrstama anemija dominira sideropenijska anemija, tj. anemija uzrokovana nedostatkom gvožđa.
Kada kažemo da je dete anemično?
Doc. dr Raša Medović: Za neko dete kažemo da je anemično kada je njegova vrednost hemoglobina u kompletnoj krvnoj slici snižena u odnosu na referentne vrednosti za taj uzrast i pol. Napominjem da su pol, a posebno uzrast, vrlo bitni kada se tumače rezultati kompletne krvne slike kod dece.
Postoje velike razlike između, na primer, novorođenog terminskog i preterminskog deteta, deteta u prvoj godini života, malog, predškolskog i školskog deteta, kao i adolescenata. Neke vrednosti hemoglobina koje za stariju decu ne predstavljaju anemiju, za najranije životno doba novorođenčeta mogu biti čak indikacija za transfuziju. Pored vrednosti hemoglobina, obraća se pažnja i na broj eritrocita, koji je u sideropenijskoj anemiji najčešće normalan, kao i na parametre koje zovemo eritrocitni indeksi, koji budu poremećeni.
Koji su uzroci sideropenijske anemije kod dece?
Doc. dr Raša Medović: Na sreću, najčešći uzrok nedostatka gvožđa kod dece je nepravilna ishrana. Ređe su to bolesti koje ometaju apsorpciju gvožđa iz creva, poput alergija na hranu, celijakije, nekih neuroloških bolesti koje idu sa otežanim hranjenjem, bubrežnih bolesti i slično.
Kada govorimo o nepravilnoj ishrani, ona zavisi od uzrasta deteta. U odojačkom periodu uzrok sideropenijske anemije bude prekomerna upotreba mleka u ishrani — bilo dojenjem, dohranom ili unosom kravljeg mleka. Osnovni savet majkama je da se deca uobroče sa unosom mleka i da se taj unos posle šestog meseca života smanji na 2 do 3 puta dnevno, uz isključivanje noćnih obroka, a svakako i uz pravovremeni prekid podoja u periodu oko godinu, godinu i po dana. Sledeći savet je uvođenje adekvatne nemlečne hrane već u uzrastu od 4 do 6 meseci — pre svega namirnica koje su izvorno sa našeg podneblja, uz obavezan unos mesa, posebno crvenog mesa, jaja, džigerice, voća i povrća.
Kod malog, predškolskog i školskog deteta posebna pažnja treba da bude posvećena pravilnoj piramidi ishrane, pre svega smanjenju slatkiša i grickalica — svake hiperkalorijske hrane koja ima nedovoljno mikroelemenata, među kojima je i gvožđe. U adolescentnom dobu fokus je na ubrzanom rastu i razvoju i povećanim nutritivnim potrebama, zatim na pojavi menstrualnih ciklusa kod devojčica — da li postoji problem sa učestalim, obilnim menstrualnim odlivima. Sa druge strane, ovaj uzrast prate i različite dijete kojima su adolescenti, posebno devojčice u pubertetu, skloni i koje mogu dovesti do anemije.
Koji su simptomi anemije i kako roditelji najlakše da posumnjaju?
Doc. dr Raša Medović: I ovaj aspekt priče o anemiji zavisi od uzrasta. U uzrastu do godinu dana uveden je skrining krvne slike u dispanzerima, pa kod svakog odojčeta makar jednom u prvoj godini života bude proverena krvna slika. Zašto? Iz prostog razloga što odojče ne mora imati nijedan jedini simptom, a da bude anemično. Baš naprotiv — u tom uzrastu deca budu krupnija i lepo napredna zbog viška mleka u ishrani, eventualno bleda. Takve pacijente prepoznajemo i opisujemo kao pastozne, pufnaste; u stranoj literaturi postoji izraz „Michelin baby“, kao iz reklame za gume — beba sa viškom masnog tkiva.
Već kod malog, a izraženije kod predškolskog i školskog deteta, pojavljuju se simptomi poput zanoktica, krtih lomljivih noktiju i kose i bledila lica. Neretko takva deca slabije napreduju u telesnoj masi, školarci budu odsutni i dekoncentrisani u školi, skloni su infekcijama. I ono što nam roditelji često prijavljuju kad ih pitamo — takva deca budu sklona unosu nekih nejestivih materija, poput blata ili peska u igri, ili grickanju kose i noktiju.
U adolescenciji dominantan simptom je umor, pospanost i malaksalost — nemogućnost da se izvrše neke radnje koje vršnjaci izvode sa lakoćom, uz obavezno bledilo kože.
Koje analize su potrebne za dijagnozu i kako izgleda lečenje?
Doc. dr Raša Medović: Za dijagnozu anemije je sasvim dovoljno uraditi običnu krvnu sliku iz kapilarne krvi, nakon uboda lancetom u prst ili petu kod beba. Na osnovu parametara u krvnoj slici lekaru je dovoljno da posumnja da se radi o anemiji i da započne lečenje preparatima gvožđa makar mesec ili dva, pa da nakon toga ponovo proveri krvnu sliku.
Ukoliko dođe do oporavka — naravno, uz obavezan savet o korekciji ishrane i uz dobro uzetu anamnezu, da se možda ne krije neki drugi uzrok anemije — može da se nastavi još 2 do 3 meseca sa terapijom da se popune depoi gvožđa. Pacijent se zatim kontroliše u početku na 2–3 meseca, zatim na 6 meseci, pa ukoliko se stanje održava normalnim, jednom godišnje.
Ukoliko se uključi terapija i nakon mesec ili dva nema poboljšanja, neophodna su ispitivanja — pre svega komplijantnosti, tj. da li se terapija uopšte adekvatno daje, a zatim ispitivanja statusa gvožđa, prisustva alergija, skrivenih krvarenja i test apsorpcije gvožđa iz creva. U slučaju da dati preparat gvožđa ne odgovara pacijentu, potrebna je promena preparata ili davanje gvožđa intravenskim putem.
Da li su svi preparati gvožđa isti i kako izabrati pravi?
Doc. dr Raša Medović: Nisu svi preparati gvožđa na tržištu isti. Najbolja apsorpcija kod zdravog deteta koje je anemično zbog nepravilne ishrane, što je najčešći slučaj, postiže se preparatima koji sadrže elementarno, dvovalentno gvožđe. Ono se direktno apsorbuje iz creva i ne zavisi od mnogo drugih faktora — za razliku od trovalentnog gvožđa, za čiju apsorpciju su neophodni hlorovodonična kiselina u crevima i enzimi za prevođenje u dvovalentni oblik.
Nažalost, dvovalentno gvožđe se vrlo teško podnosi: izaziva metalni ukus u ustima, osećaj težine i neprijatnosti u stomaku, a bolje se apsorbuje uz vitamin C, koji dodatno pravi mučninu. Kod deteta koje je do tada naviklo na lagane mlečne ili dominantno ugljenohidratne obroke to zaista pravi probleme i deca takve preparate neretko odbijaju. Sa druge strane, preparati sa trovalentnim gvožđem imaju manju apsorpciju i zahtevaju duže lečenje, ali se bolje podnose.
Postoje i preparati koji pored elementarnog gvožđa, u malo manjoj dozi, imaju i molekul životinjskog hemoglobina, pa im je podnošljivost značajno bolja uz adekvatne rezultate. Brojni preparati su gvožđe inkorporirali u druge molekule da bi se smanjili neželjeni efekti, a poboljšala apsorpcija. Vrlo su bitni i oblik i ukus samog preparata — što zbog uzrasta, što zbog nepodnošenja, mnoga deca ne mogu da koriste kapsule ili veće tablete, a sirupi sa metalnim ukusom se takođe neretko odbijaju. Zato postoje i rešenja poput tabletica za žvakanje sa prijatnim ukusom čokolade, radi boljeg prihvatanja.
Svakako, za svakog individualnog pacijenta treba odabrati preparat gvožđa koji njemu najviše odgovara.
Imate pitanje o zdravlju svog deteta? Pitajte lekara — odgovor stiže besplatno.
