Aneurizma aorte se definiše kao patološka dilatacija lumena aorte.
Etiologija:
Aneurizma nastaje zbog slabljenja medije, najčešće u prisustvu predisponirajućih faktora (vidi disekcija aorte). U 3/4 bolesnika, zahvata abdominalnu aortu, i to najčešće ispod odvajanja renalnih arterija. Aneurizme torakalne aorte javljaju se najčešće na njenom descendentnom delu, mada se mogu javiti i na ascendentnoj aorti (Marfanov sindrom). Progresivna dilatacija aneurizme nastaje zbog povećanog pritiska na njene zidova (La Placeov zakon).
Aneurizma aorte Dijagnoza:
Aneurizme često mogu biti asimptomatske i otkrivaju se slućajno. U slučaju kompresije okolnih struktura, mogu prouzrokovati bol u trbuhu, distalne embolizacije nogu (aneurizma abdominalne aorte) ili promuklost, disfagiju, dispneju, Hornerov sindrom (aneurizma torakalne aorte). U sluičaju rupture, javlja se veoma jak bol u odgovarajućem regionu. EKG je nespecifičan. RTG je takode nespecifičan, ali se može videti proširenje medijastinalne senke i potiskivanje trahgje (torakalna aneurizma), kao i mekotkivna senka ili zbrisana senka m. psoasa (abdominalna aneurizma). Mada se dijagnoza može postaviti ultrszvučno, aortografija, kompjuterizovana tomografija i magnetna rezonanca, predstavljaju metode izbora u dijagnostici aneurizma aorte.
Terapija:
Kada je aneurizma asimptomatska i manja od 50 milimetara (abdominalna aneurizma), odnosno 60 milimetara (torakalna aneurizma), indikovano je redovno šestomesečno praćenje uz korekciju predisponirajućih faktora, ako je to moguće. U bolesnika u kojih postoje tegobe, te u kojih su aneurizme veće od navedenih dimenzija ili u kojih postoji brz rast aneurizme (više od 5 milimetara godišnje), indikovana je hirurška intervencija.
Česta pitanja o Aneurizma aorte
Šta je Aneurizma aorte?
Aneurizma aorte predstavlja patološku dilataciju, odnosno proširenje lumena aorte – glavnog krvnog suda koji nosi krv iz srca ka ostatku tela. Najčešće zahvata trbušni (abdominalni) deo aorte, a nešto ređe i grudni (torakalni) deo.
Koji su simptomi?
Aneurizma aorte često nema simptoma i otkriva se slučajno, prilikom pregleda urađenog iz nekog drugog razloga. Kada aneurizma pritiska okolne strukture, može izazvati bol u trbuhu ili embolizacije (začepljenja krvnih sudova) u nogama, ukoliko je zahvaćena trbušna aorta, odnosno promuklost, otežano gutanje, otežano disanje ili takozvani Hornerov sindrom, ukoliko je zahvaćena grudna aorta. U slučaju rupture (pucanja) aneurizme, javlja se veoma jak bol u odgovarajućem predelu tela.
Koji su uzroci/faktori rizika?
Aneurizma nastaje usled slabljenja srednjeg sloja zida aorte, takozvane medije, najčešće u prisustvu predisponirajućih faktora. U najvećem broju slučajeva zahvata trbušnu aortu, obično ispod mesta odvajanja bubrežnih (renalnih) arterija. Kada se javi na grudnoj aorti, najčešće zahvata njen silazni (descendentni) deo, dok se na uzlaznom (ascendentnom) delu može javiti u sklopu Marfanovog sindroma. Do postepenog širenja aneurizme dolazi zbog povećanog pritiska na oslabljeni zid krvnog suda.
Kako se leči Aneurizma aorte?
Način lečenja zavisi od uzroka i težine stanja, pa ga određuje lekar nakon detaljnog pregleda i dijagnostičke obrade.
Kada se hitno javiti lekaru?
Ukoliko se javi iznenadan i veoma jak bol u predelu grudnog koša, trbuha ili leđa, to može ukazivati na rupturu (pucanje) aneurizme, pa je u tom slučaju neophodno odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć. Ukoliko primetite bilo kakve nove ili izražene tegobe, javite se lekaru radi pregleda.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
