U okviru podkasta “Vratimo ritam životu” danšnja tema je kada su problemi sa nogama povezani sa srcem. O ovoj temi smo danas razgovarali sa dr Snežanom Komnenić iz UKC Srbije. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Jelena Milojević – LekarInfo: Da li je svako oticanje duboka venska tromboza i kada je potrebno zatražiti lekarsku pomoć?
Dr Snežana Komnenović:Oticanje nogu je nešto što nas onako najviše muči, kako idu godine, kako starimo, obično među mojim prijateljima dobijem poziv, jao jako su mi otečene noge. Dakle noge koje otiču zato što je toplo vreme, zato što smo dugo stajali, zato što smo dugo hodali, nije nešto što nas zabrinjava. Oticanje nogu koje traje, koje se ne povlači, kada se probudim ujutru i ustanem iz kreveta već je neki znak da nešto nije u redu sa tom našom venskom cirkulacijom.
Oticanje nogu koje se javlja zato što pijemo neke određene lekove kao što su blokatori kalcijumskih kanala, jeste oticanje koji se javlja na obe noge ali oko skočnih zglobova. Oticanje nogu koja se javlja zato što pijemo kontraceptivnu terapiju, zato što pijemo neke estrogenske preparate takođe je obostrano i nije zabrinjavajuće. Postoje oticanja nogu koje se javljaju u sklopu određenih hronični bolesti kao što su zatajivanje srca ili zatajivanje bubrega ili oboljenja jetre ili neka oboljenja štitne žlezde i onda podležu nekim drugim dijagnostičkim metodama.
Međutim ono oticanje nogu o kojem bih ja danas govorila jeste oticanje nogu koje nas uvek izuzetno uplaši zbog komplikacije koje nosi, a to je oticanje nogu zbog duboke venske tromboze i to je uglavnom oticanje jedne noge, dakle ovo je slučaj kada imamo otečenu jednu nogu, koja je pritom šira tri i više i santimetara od one koja nije obolela i koja je obično crvena, topla, može biti bolna čak i na dodir, možete osetiti samo zatezanje ili ozbiljan bol, tako da pacijent odnosno osoba koja ima problem ne može čak ni da se osloni na nogu i tada uvek posumnjamo na trombozu dubokih vena.
Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su faktori rizika za duboku vensku trombozu?
Dr Snežana Komnenović: Postoje višestruki faktori rizika za pojavu duboke venske tromboze, nešto čime se mi uvek vodimo kada posmatramo osobu koja nam se žali na takav problem, jeste da se duboka venska tromboza donjih ekstremiteta dakle krvnih sudova donjih ekstremiteta, češće javlja kod osoba koje su starije od 60 godina, kod osoba koje znaju ili se kasnije otkrije Imaju neki genetski problem u toj kaskadi koagulacije krvi, zatim osobe koje su imale povredu noge ili su dugotrajno bile imobilisane, znači ta noga je bila prelomljena, bila je duže vremena u gipsu. Zatim osobe koje su imale recimo neki venski kateter to znači da su dobijali vensku terapiju i taj kateter je duže vremena stajao na tom mestu, mogu na tom mestu praviti vensku trombozu.
Zatim osobe koje imaju malignitet, malignitet sam po sebi može praviti trombozu i trombe u venama donjih ekstremiteta, zatim osobe koje imaju oboljenja bubrega odnosno nefrotski sindrom, osobe koje su izuzetno gojazne, viđamo vrlo često trombozu dubokih vena kod trudnica i žena koje su se porodile dakle neposredno nakon porođaja i takođe viđamo trombozu kod osoba koje nemaju apsolutno nijedan od ovih faktora rizika a samo se recimo navodi u njihovoj anamnezi, odnosno kada pravimo intervju sa takvim pacijentom da su na primer pušači.
Jelena Milojević – LekarInfo: Koje su komplikacije duboke venske tromboze?
Dr Snežana Komnenović: Komplikacije duboke venske tromboze mogu biti one koje su na mestu gde se napravio tomb, kod pacijenata koji nisu dovoljno dugo uzimali terapiju njima je prekinuta antikoagulantna terapija a da je taj rezidualni takozvani zaostajući tromb veći od 30% i obično se na tom mestu javlja insuficijencija venskog protoka, pa samim tim može da dođe do hroničnog venskog sindroma.
Sa formiranjem oštećenja okolnog tkiva do stadijuma otvaranja, praktično ono što se u narodu kaže rane, ili ulkusa krurisa odnosno čira vene. Ono čega se nije najviše plašimo i šta je komplikacija duboke venske tromboze kod akutne duboke venske tromboze jeste plućna embolija, koje je životno ugrožavajuća i zahteva praktično akutnu terapiju tog stanja.
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se dijagnostikuje i leči duboka venska tromboza
Dr Snežana Komnenović: Kada posumnjamo na duboku vensku trombozu na osnovu onoga što nam je pacijent ispričao i kada uradimo pregled pacijenta i zaista nam to liči na duboku vensku trombozu ono što prvo treba da uradimo jeste dopler sonografaski pregled dubokih vena ekstremiteta kojim možemo direktno da vizualizujem odakle da vidimo taj tromb u veni i onda pristupamo dalje lečenju.
Još neke od metoda koje su nam raspolaganju jesu laboratorijske analize i testovi dakle uzimanjem jednostavni merenjem tzv D dimera, koji je sada već narodu široko poznat posle ove COVID infekcije, jeste povećanje iznad tih graničnih gornjih vrednosti ali je u slučaju duboke venske tromboze on značajno povišen. Dakle on je izuzetno osetljiv test, ,uvek je povišen, ali nije specifičan dakle nije vezan samo za duboku vensku trombozu, odnosno dijagnostika je vezana za sam intervju, odnosno uzimanje anamneze pregled i ono što je najsenzitivnije to je dakle dopler sonografski pregled.
Ako sumnjamo na plućnu emboliju onda u taj dijagnostički sled uključujemo i skener pulmo angiografiju dakle skenersko snimanje krvnih sudova pluća odnosno plućne arterije i njenih grana čime direktno možemo da vidimo gde i nakom nivou je došlo do zaglavljivanja tog tromba i znači zapušavanje cirkulacije, odnosno da li se nalazi u nekim manjim krvnim sudovima pluća ili zapušava glavnu plućnu arteriju i njene grane što je značajno zbog toga što je taj pacijent onda visoko životno ugrožen.
Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj recite nam koji su to saveti za osobe koje su pod rizikom za duboku vensku trombozu ?
Dr Snežana Komnenović: Osobe koje su pod rizikom a to sam rekla da su gojazne osobe, osobe starije od 60 godina, pušači, koji dakle nemaju nijedan drugi rizik koji bi mogao da izazove duboku vensku trombozu, a desila se duboka venska tromboza, jako je bitno da u daljem toku kada prestanu sa antikoagulantnom terapijom koja traje tri do šest meseci, jeste da vode računa o svojoj telesnoj težini.
Dakle koliko god mogu da primene te higijenski dijetetske navike, da uvek kada su u situaciji da duže sede, rade vežbice na svakih sat vremena 10 minuta jednostavnim pomeranjem prstiju sa osloncem pete odnosno pete sa osloncem prstiju ili na sat vremena da u stanu i da prohodaju desetak minuta, da nose elastične čarape koje nisu dokazane da će nešto značajno zaštiti ali u svakom slučaju poboljšavaju tu vensku pumpu.
A osobe koje su već imali duboku vensku trombozu su u riziku da u nekom trenutku dobiju ponovo ponovljeno vensku trombozu i takve osobe bi svakako trebale da imaju redovne kontrole lekara koji je specijalista za taj deo medicine bar jednom godišnje.
