O značaju fizičke aktivnosti u prevenciji kardiovaskularnih bolesti razgovarali smo sa assis. dr Snežanom Bjelić sa IKVBV. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Na koji način fizička aktivnost utiče na zdravlje?
Jelena Milojević – LekarInfo: Na koji način fizička aktivnost utiče na zdravlje?
Assis. dr Snežana Bjelić: Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti u razvijenim zemljama. U Srbiji takođe kardiovaskularne bolesti su osnovni uzrok smrtnosti i invaliditeta. Svaki segment lečenja ovih bolesnika je važan, ali stalno je potrebno podizati svest ljudi o značaju prevencije kardiovaskularnih bolesti.
Na naše zdravlje utiče veliki broj faktora. Na neke od njih ne možemo da utičemo kao što je pol i godine života. Međutim, medju one faktore na koje možemo da utičemo svakako se izdvaja stepen fizičke aktivnosti i izbalansirana ishrana. O davnina je poznat pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na zdravlje uopšte, a brojna istraživanja koja se sprovode u poslednjim decenijama potvrdila su pozitivan efekat ne samo na kardiovaskularna oboljevanja nego na stepen redukcije svih hroničnih nezaraznih bolesti gde pored kardiovaskularnih spada i šećerna bolest, pojedine vrste maligniniteta, hronične opstruktivne bolesti pluća, osteoporoza i druge.
Kako u svetu tako i kod nas poslednjih decenija sve veći broj ljudi ima nedovoljan stepen fizičke aktivnosti. To se dešava zbog sedetarnog načina ponašanja na poslu,neaktivnosti tokom slobodnog vremena i pasivnih oblika transporta.
Preko 80% adolescenata na svetskom nivou nije dovoljno aktivno. To su prepoznale i velike kompanije i praktično evropsko udruženje kardiologa je 2021. Godine izdalo preporuke za kardiovaskularne bolesti u kliničkoj praksi gde se jasno daju smernice o načinu bavljenja fizičkom aktivnosti u cilju prevencije, a 2020. Godine izašle su preporuke za sportsku kardiologiju i fizičku aktivnost osoba sa kardiovaskularnim bolestima.
Redovna fizička aktivnost u skladu sa ovim preporukama sigurno obezbeđuje unapređenje zdravlja i smanjuje rizik od oboljenja bez obzira na starost i bez obzira na pol. Smanjuje rizik od prerane smrti, od koronarne bolesti koja ima kao najlošiju manifestaciju srčani udar, zatim od moždanog udara. Adekvatna fizička aktivnost smanjuje rizik od pojave arterijske hipertenzije.
Kod pacijenata koji već imaju arterijsku hipertenziju postiže se bolja kontrola krvnog pritiska uz medikamente. Zatim osobe koje su fizički aktive čak do 80% imaju manju šansu da obole od šećerne bolesti tipa 2. Kod ovih osoba boli je metabolički profil,bolja tolerancija na glukozu, bolja osetljivost na insulin.
Fizički aktivne osobe sklone su da gube na fizičkoj masi, a znamo da je gojaznost problem današnjice i dokazano je da bolje utiče na smanjenje depresije i anksioznosti. U starosti važno je biti fizički aktivan u cilju redukcije padova, manje šanse za prelome kukova koje su u ovoj populaciji prosto češće i fizička aktivnost dokazano redukuje neke maligninitete.
Šta znači redovna fizička aktivnost?
Jelena Milojević – LekarInfo: Šta znači redovna fizička aktivnost?
Assis. dr Snežana Bjelić: Bavljenje redovnom fizičkom aktivnosti je apsolutna preporuka svakog lekara. Međutim, pacijenti često ne znaju šta to znači. Osnovna načela propisivanja treninga opisana su pomoću tzv. fit koncepta.
On obuhvata četiri komponente: frekvenciju tj učestalost, intenzitet, vreme i vestu treninga. Preporucuje se za odrasle osobe svih starosnih grupa fizička aktivnost umerenog intenziteta u trajanju od 150 do 300 minuta nedeljno. Odnosno 75 do 150 minuta nedeljno fizička aktivnost visoko intenziteta.
To praktično znači da bi ove preporuke trebalo sprovesti na nedeljnom nivou, najbolje svaki dan ili 4-5 puta nedeljno. Medju fizičke aktivnosti umerenog intenziteta najčešće se spominje hod brzim tempom, spora vožnja bicikla, ples, dok je vožnja bicikla preko 15 km na sat, veći rad u bašti, kopanje teška fizička aktivnost.
Pored aerobne fizičke aktivnosti preporučuje se i fizička aktivnost za jačanje velike grupe mišića. To su tzv vežbe snage ili vežbe otporom. One se preporučuju kao dodatak aerobnim aktivnosti najmanje 2 puta nedeljno u cilju redukcije kardiovaskularnih događaja i ukupnog mortaliteta. One se propisuju u obliku jednog do tri seta 8-12 ponavljanja određenog intenziteta.
To su vežbe za jačanje muskulature nogu,karlicnog pojasa ruku, ramena. One poboljšavaju i olakšavaju svakodnevno obavljanje aktivnosti ali doprinose i poboljšanju ukupnog zdravlja. Kod starijih osoba, osoba sa hroničnim oboljenjima koje ne mogu da sprovedu preporučenih 150 minuta umerene aktivnosti preporučuje se da budu aktivni koliko njihovo zdravstveno stanje dozvoljava.
Kod dece se preporučuje da budu aktivni svaki dan minimum 60 minuta dnevno, a neophodno je praktikovati najmanje 3 sata nedeljno fizičke aktivnosti u cilju smanjenja gojaznosti i rizika od hroničnog oboljevanja. Pedometar je prenosivi uređaj i imaju ga svakako skoro svi danas na svojim mobilnim telefonima,koji meri broj koraka,koristi se za procenu obima fizičke aktivnosti za motivisanje pojedinaca.
Ono što je pokazano jeste da osobe koje su fizički neaktivne naprave manje od 5000 koraka dnevno. Osobe koje su fizički aktivne više od 10000 koraka dnevno. A svako povećanje za 2000 koraka dnevno do te neke granice od 10000 povezano je sa redukcijom kardiovaskularnog oboljevanja od 10%.
Šta znači blaga, umerena, a šta intenzivna fizička aktivnost?
Jelena Milojević – LekarInfo: Šta znači blaga, umerena, a šta intenzivna fizička aktivnost?
Assis. dr Snežana Bjelić: Kao što sam rekla kada se propisuje fizička aktivnost za svakog pojedinca nije bitno samo koliko sati nedeljno i koliko minuta dnevno se vežba nego koji nivo fizičke aktivnosti se primenjuje. Za kvantifikaciju intenziteta fizičke aktivnosti najčešće se koristi pristup određivanja metaboličkog ekvivalenta, tzv met koji predstavlja objektivni pokazatelj potrošnje energije.
Najbolje i najpreciznije merenje intenziteta je preko analize gasova prilikom spirogometrijskog testiranja. Međutim, to nije stalno praktično merenje potrošnje kiseonika ali to nije ni neophodno ni uvek moguće. Uopšteno govoreći blaga fizička aktivnost ne zahteva nikakav subjektivni napor. Tu se ne ostvaruje neka veća potrošnja energije i ne ostvaruje se potrošnja veća od 3 meta. Tu spada lagana šetnja, u kućnim poslovima pranje sudova ili recimo pecanje.
Umerena fizička aktivnost je ona što se već preporučuje u prevenciji kardiovaskularnih oboljevanja. Tu već dolazi do povećanja srčane frekvencije, so ubrzanog disanja ali ta osoba i dalje moze normalno da priča. Ona se karakteriše gubitkom energije između 3 i 6 meta i tu spada brže hodanje, ples, fitnes treninzi i vožnja biciklom. Intenzivna fizička aktivnost je ozbiljan izazov gde dolazi fiziološki do ubrzavanja disanja, ubrzavanja broja otkucaja, znojenja, težeg disanja, težeg pričanja prilikom ove fizičke aktivnosti.
Potrošnja energije je preko 6 meta i tu spada trčanje, plivanje, većina sportova sa loptom kao i nošenje tereta i obavljanja nekih težih fizičkih poslova po kući. U ovom periodu koji nam sada sledi često dolaze pacijenti koji su iz jedne fizičke neaktivnosti hteli da očiste sneg ispred kuće. To čišćenje snega praktično predstavlja fizičku aktivnost velikog intenziteta i kod ne pripremljenih pacijenata može da bude i rizična. Puls odnosno broj otkucaja srca moze da se koristi za praćenje intenziteta fizičke aktivnosti.
Danas dosta ljudi koriste pametne satove koji pokazuju broj otkucaja i onda se uplaše kada vide da pri nekoj redovnoj aktivnosti malo većoj se broj otkucaja ubrza za 160/170 u minuti. Moramo reći da je normalan fiziološki odgovorsrca sa ubrza peo naporu. Intenzitet treninga može da se odredi merenjem tzv. maksimalnog pulsa.
On se lako određuje tako što se od broja 220 oduzmu godine života. Pa tako za zdravu osobu koja ima 40 godina taj maksimalan broj otkucaja je 220 minus 40 odnosno 180. Umerena fizička aktivnost i trening umerenog intenziteta je do 75 % ovog maksimalnog broja otkucaja. Znači za ovog mladića 40 godina starog to bi bilo 135 broja otkucaja kada bi se bavio umerenom fizičkom aktivnosti.
Recite nam kako da fizička aktivnost bude bezbedna?
Jelena Milojević – LekarInfo: Recite nam kako da fizička aktivnost bude bezbedna?
Assis. dr Snežana Bjelić: Koliko je bitno da fizička aktivnost bude adekvatna, toliko je svakako bitno da bude i bezbedna. Kod hroničnih bolesnika preporučuju se redovne kontrole kod specijalista koji ih prati i terapija po njihovoj preporuci.
Ukoliko bi se u miru ili u naporu javile neke tegobe kao što su bol, nelagodnost u grudima, loša tolerancija napora, gušenje ili bilo kakve tegobe vezane sa zglobovima mišićima koji bi mogli da onemoguće fizičku aktivnost potrebama je obratiti se lekaru. Akutne infekcije i sva akutna stanja predstavljaju kontraindikaciju za bavljenje fizičkom aktivnosti u tom periodu dok ne budu zbrinute.
Za zdravu populaciju starosti od preko 40 godina odnosno između 40 i 69 godina preporuke evropskog udruženja kardiologa za prevenciji kardiovaskularnih bolesti preporučuju procenu kardiovaskularnih rizika desetogodišnjeg nastanka fatalnog i nefatalnog događaja tzv. skor 2 tablicama. Tu se procenjuje rizik na nizak, umeren, visok i vrlo visok.
Osobe koje imaju nizak i umeren kardiovaskularni rizik nesmetano mogu da se bave rekreativno sportom. Međutim, osobe koje imaju sedentalni način života ili one koje imaju visok ili vrlo visok rizik prema skor 2 tablicama potrebno je da se jave lekaru koji će na osnovu anamneze kliničkog pregleda dvanaetokanalnog EKG-a i preporučljivo test fizičkog opterećenja proceniti koji je to stepen fizičke aktivnosti kojim moze da se bavi. Rizik od povređivanja zavisi od tipa intenziteta aktivnosti.
Generalno aktivnosti umerenog intenziteta su bezbedne, takmičarski sportovi nose veći rizik od povređivanja. Međutim, strah od povređivanja je kod rekreativaca je neopravdan. Treba se adekvatno pripremiti. Recimo gojazni pacijenti apsolutno trebaju da se bave fizičkom aktivnosti i to što oni nama daju kao izgovor to što su prekomerno gojazni oni samo treba da se čuvaju treninga sa većim težinama u smislu davanja ne duže od 2 sata dnevno i da se predvidi dovoljno vreme za oporavak između perioda vežbanja optimalno 48 sati.
Kod bavljenja fizičkom aktivnosti aerobnim svakako se preporučuje jedan period zagrevanja 5-10 minuta, takodje i kod vežbi snage i nakon postizanja i završavanja treninga preporučuje se jedno postepeno smirivanje odnosno hladjenje organizma do laganog povratka na bazičnu srčanu frekvencu.
Uvek se preporučuje adekvatna hidracija uzimanje adekvatne tečnosti i zaštitne opreme što u zavisnosti od vrste sporta predstavlja opremu u smislu ukoliko su to sportovi napolju od zaštitnih krema, jakni protiv vetra a takodje i ako je to neki fitnes program da oprema bude bezbedna a da treneri budu adekvatno obučeni.
Ono što se preporučuje za starije osobe preko 65 godina jeste da budu aktivni 150 minuta nedeljno. Ukoliko ne mogu,koliko njihovo zdravstveno stanje dozvoljava toliko treba da budu aktivni. Svakako vežbe snage i ravnoteže preporučuje se kako bi se redukovala šansa od povređivanja i padova koji su u ovoj seniorskoj populaciji češće.
Kod osoba koje imaju preko 65 godina a zele da počnu da se bave intenzivnim fizičkim aktivnostima e tu bi trebalo da se uradi test opterećenja u cilju razmatranja nekog većeg rizika u bavljenju ovakvim sportom.
Da li se fizička aktivnost preporučuje svim kardiološkim bolesnicima?
Jelena Milojević – LekarInfo: I za kraj recite nam da li se fizička aktivnost preporučuje svim kardiološkim bolesnicima?
Assis. dr Snežana Bjelić: Fizička aktivnost se apsolutno preporučuje svim kardiološkim bolesnicima koji su u hronično stabilnoj svojoj bolesti. Ponoviću još jednom u akutnim fazama fizička aktivnost se ne preporučuje već obraćanje lekaru i saniranje akutnog oboljenja.
Hipertenzija nije kontraindikacija za bavljenje sportom apsolutno se preporučuje bavljenje sportom kod regulisane hipertenzije. Međutim, ukoliko neko u miru ima neregulisanu hipertenziju vrednosti preko 160/170 milimetara živinog stuba zahteva korekciju terapije pa tek onda bavljenje intenzivnim fizičkim aktivnostima.
Akutni infarkt miokarda mora da se zbrine naravno i leči medikamentno i bolnički. Međutim, već nakon 6 do 8 nedelja od zbrinjavanja akutnog infarkta ovim pacijentima se preporučuje učešće u sveobuhvatnoj kardionalnoj rehabilitaciji koja obuhvata i vežbe fizičkim opterećenjem, ali opet pod nadzorom u zdravstvenim centrima koje mi u našoj zemlji imamo više.
Ono što se takodje preporučuje jeste da sve ono što se u programima rehabilitacije nauči da se primenjuje posle u životu praktično doživotno. Fizička aktivnost ovde ima za cilj prevenciju sekundarnih dogadjaja da ne dodje do novog neželjenog dogadjaja koji zahteva hospitalizaciju i da praktično produzi kvalitetan život ovim pacijentima.
Pacijenti sa srčanom slabošću takodje imaju potrebu za fizičkom aktivnosti u cilju bolje tolerancije napora, u cilju redukcije hospitalizacije. Ovi pacijenti se sami po sebi često lako zamaraju uz male napore i adekvatna fizička aktivnost preporučena od strane lekara dozirana individualno poboljšaće da oni bolje tolerišu napor.
Kod naizgled zdravih pacijenata koji nemaju nikakve simptome ali je na nekim rutinskim pregledima otkrivena neka valuorna mana, neka bolest srčanih zalisaka, rekreativno bavljenje sportom se preporučuje, ali u zavisnosti od stepena težine ovih oboljenja prosta fizicka aktivnost mora biti dozirana od strane lekara koji prati.
Sve u svemu preporuka je da se svako i kardiovaskularni bolesnici i oni kod kojih je reč o prevenciji kardiovaskularnih oboljevanja bave fizičkim aktivnostima koje njima odgovara kako bi ovaj program bio dugoročan i kako bi prevencija i unapređenje zdravlja bilo uspešno.
