U okviru podkasta „Vratimo ritam životu“ današnja tema je uticaj povišenog krvnog pritiska na celokupno zdravlje. O ovoj temi smo razgovarali sa doc. dr Marijom Bjelobrk kardiologom sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Jelena Milojević – LekarInfo: Šta je povišen krvni pritisak, kako nastaje i kako se leči?
Doc. dr Marija Bjelobrk: Arterijska hipertenzija ili povišen krvni pritisak predstavlja jednu masivnu nezaraznu bolest i veliki zdravstveni i socioekonomski problem u čitavom svetu. Povišen krvni pritisak odnosno arterijska hipertenzija je, možemo slobodno reći problem čitavog sveta. Reč je jednom čestom stanju koje pogađaja arterijsku cirkulaciju, odnosno arterije u našem telu – stanje organizma u kojem krvni sudovi konstantno rade pod povišenim pritiskom.
Dakle šta je kada bismo pojednostavili povišen krvni pritisak? Krvni pritisak je u suštini sila kojom krv pritiska zidove krvnih sudova pre svega arterije nakon svake srčane kontrakcije i to omogućava protok krvi kroz čitav organizam. Ako imate povišen krvni pritisak odnosno arterijsku hipertenziju to znači da je sila pritiska krvi na zidove arterijske cirkulacije odnosno arterijske krvne sudove konstantno previsoka i srce mora jače da pumpa krv, što dugoročno posmatrano nosi sa sobom brojne promene na različitim organima i organskim sistemima u čitavom našem telu, u čitavom organizmu i ima za posledicu specifične komplikacije.
Kada govorimo o povišenom krvnom pritisku moramo da se uvek malo okrenemo i na neke epidemiološke podatke, na statistiku, na brojke, na epidemiološke analize a one su suštinski prilično zabrinjavajuće i poražavajuće jer kažu da polovina odraslih stanovnika u Srbiji je pod povišenim krvnim pritiskom, što znači da svaki drugi odrastao stanovnik u Srbiji, a otprilike je to 50% muškaraca i oko 45% žena ima povišen krvni pritisak. Od toga samo 1/3 odnosno 33-34% odraslog stanovništva u Srbiji zna da ima povišen krvni pritisak i ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju, tako da kada opet posmatramo kroz brojke znači 1,2 miliona odraslog stanovništva u Srbiji ima visok krvni pritisak.
To je jedno hronično doživotno oboljenje koje uz neki drugi faktor rizika, kao što su povišene masnoće u krvi, kao što su povišen nivo šećera u krvi, odnosno glukozna intolerancija – odnosno dijabetes melitus je odgovorna za oko 20 000 srčanih koji 23-24 000 moždanih udara godišnje. Brojke su poprilično zastrašujuće i ovako veliki broj obolelih pacijenata od povišenog krvnog pritiska je posledica odredjenih razloga, odredjenih faktora rizika odredjenih da kažemo doprinosnih činioca. Njih možemo podeliti u neke dve kategorije, dve vrste faktora rizika.
Jedni su da kažemo potencijalno izmenljivi i odnose se na neke naše životne navike, na neki life stile, kao što su ishrana, kao što su slana i masna ishrana o čemu ćemo nešto više govoriti kada bude tema i reči nadam se o lečenju, zbrinjavanju povišenog krvnog pritiska,ali i druge navike kao što su fizička neaktivnost, sedentarni način života, pušenje, konzumiranje alkohola, gojaznost tj povećana telesna masa, dugogodišnja izloženost stresu što je, složicete se, izloženost jednog velikog broja opšte populacije odnosno pacijenta u Srbiji.
Drugu grupu nekih faktora rizika, doprinosnih činilaca čine oni koji su zapravo manje izmenjivi ili neizmenjivi, kao što su nasledje, postojanje krvnog pritiska u porodici tzv. porodično ili nasledno opterećenje, ali i prisustvo raznih drugih pridruženih bolesti i stanja koje nazivamo komorbiditetima i naravno starenje populacije, starija životna dob, gde god ima preko 60-65 godina svakako nose rizik od kardiovaskularnih bolesti uključujući i povišen krvni pritisak. Šta možemo da uradimo kada govorimo o ovoj temi i zapravo otkrivanju i stavljanju pod kontrolu pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom zapravo važno je da merimo, da pratimo nas krvni pritisak i to se može odvijati kako u našim lekarskim ordinacijama po savetu izabranog lekara internista, kardiologa, subspecijaliste, ali i u kućnim uslovima.
Dakle, prema nekoj definiciji koju smo svi usvojili povišen krvni pritisak postoji onda kada su izmerene vrednosti u našim ambulantama u našim ordinacijama, vrednosti gornjeg tzv sistolnog krvnog pritiska preko 140mm živinog stuba odnosno za donji ili tzv dijastolni krvni pritisak od preko 90mm živinog stuba. Taj gornji, odnosno sistolni krvni pritisak pokazuje koliki pritisak vrši krv na zidove arterije tokom srčanih otkucaja, a dijastolni odnosno donji krvni pritisak pokazuje koliki pritisak vrši krv na zidove krvnih sudova, odnosno arterija u periodu dok se srce odmara izmedju dve kontrakcije.
U suštini osim merenja krvnog pritiska u ambulantama, u ordinacijama, mi možemo meriti, ukoliko naš lekar propiše ili savetuje ili nam da takve instrukcije – i van ordinacije, van ambulantnih uslova i to kao kućni monitoring krvnog pritiska odnosno kao jedna kućna samoevidencija krvnog pritiska ili tzv kućni holter ili tako što se postavlja aparatić 24satni kontinuirani monitoring krvnog pritiska koji beleži vrednosti krvnog pritiska tokom 24 časa, kako u toku našeg aktivnog perioda tako i u toku pasivnog.
Omogućava nam jedno preciznije merenje i određivanje vrednosti krvnog pritiska kao i dnevno-noćnog ritma odnosno regulacije krvnog pritiska i onda u odnosu na te izmerene vrednosti dakle kućnog monitoringa krvnog pritiska kao i 24satnog monitoringa aparatićem opet imamo neke referentne vrednosti koje se smatraju normalnim odnosno vrednosti iznad kojih možemo smatrati da postoje povišene vrednosti krvnog pritiska odnosno neregulisana hipertenzija i to su kod govorimo o kućnom monitoringu krvnog pritiska vrednosti neke od preko 130 sa 80mm živinog stuba odnosno kod merenja torbicom, dakle ambulatorno 24satnim kontinuiranim monitoringom negde preko 135 sa 85mm žive.
Jelena Milojević – LekarInfo: Zašto je neophodno da se ovo stanje reguliše, leči i prati čak i ako pacijent subjektivno nema tegobe i ,,odlično se oseća“?
Doc. dr Marija Bjelobrk: Pa važno je zato što za povišen krvni pritisak odnosno arterijsku hipertenziju često kažemo da je, osim što je to jedna hronična, doživotna, , nezarazna ozbiljna bolest odnosno ozbiljan faktor rizika gde sa druge strane tihu ubica zato što veliki broj osoba ima povišene vrednosti krvnog pritiska a da uopšte nema nikakvu siptomatologiju. Nema nikakve tegobe. To stanje dugo vremena ostaje neprepoznato i najčešće se otkrije slučajnim merenjem i nalazom povišenih vrednosti ili nažalost onda kada povišeni krvni pritisak već da svoje komplikacije, fatalne često komplikacije na različitim organima i sistemima organa.
To je jedno poređenje – da je povišen krvni pritisak tihi ubica, a druga neka česta komparacija je da je zapravo arterijska hipertenzija kao značajan faktor rizika, koja je jedna masovna, nezarazna bolest jedan veliki socioekonomski problem, je na nekom vrhu ledenog brega gde samo mali procenat pacijenata zapravo onaj sa dobro postavljenom dijagnozom krvnog pritiska a što je još dramatičnije od tog procenta samo mali broj pacijenata je dobro regulisan, dobro lečen i dobro vodjen. Tako da najčešće pacijenti ili su dugo vremena klinički nemi, asimptomaticni ili imaju neke nespecifične tegobe, nespecifičnu simptomatologiju i tada obično otkrivaju povišen krvni pritisak ili se obraćaju lekaru.
Koji su to simptomi? Koje su to tegobe koje nama pacijenti najčešće navode? Glavobolja, potiljacna, čeona glavobolja, različite senzacije u smislu vrtoglavice, nesvestice, nestabilnosti pri hodu, zujanje u ušima. Pacijenti ponekad imaju i osećaj nelagodnosti, pritiska, teskobe u grudima, a imaju i osećaj nedostatka vazduha loše tolerancije napora, brzog zamaranja, različiti poremećaji srčanog ritma, palpitacija, osećaj ubrzanog i nepravilnog srčanog ritma. Povišen krvni pritisak često se zapravo otkriva sa nekim ozbiljnijim kliničkim manifestacijama odnosno komplikacija i posledicama medju kojima su najznačajnije one tzv. na ciljnim organima.
Šta su ciljni organi? Povišen krvni pritisak deluje kao sila na različite organe i organske sisteme u čitavom organizmu, može da dovede inicijalno do nekih suptilnih, početnih promena na tim organima kasnije i do ozbiljnih manifestacija i posledica. Tako da je uvek važno tragati u vodjenju pacijenata ili sagledavanju problema arterijske hipertenzije odnosno povišenog krvnog pritiska na tim ciljnim organima.
Koji su ciljni organi? Oko, odnosno očno dno, moždana cirkulacija, karotidne arterije, srčani krvni sudovi, srce kao pumpa u celosti, bubreg odnosno bubrežne arterije i bubrežni krvni sudovi, periferne arterisjke cirkulacije, dakle praktično čitav organizam. Nekontrolisan, neadekvatno lečen, nedovoljno zbrinut povišen krvni pritisak može dovesti do kojih značajnih i fatalnih komplikacija: do srčanog udara, odnosno do infarkta srca kada se značajno suzi ili zapuši, okludira velika magistalna krvna žila, kao posledica delovanja dugogodišnje neregulisane arterijske hipertenzije odnosno povišenog krvnog pritiska i najčešće pridruženih drugih faktora rizika.
Takodje može da dovede do moždanog udara, moždanog insulta, opet kao posledica zapusenja ili čak pucanja, rupture krvnih sudova u mozgu. Neregulisan ili loše lečen povišen krvni pritisak dovodi često i do srčanog popuštanja, srčane insuficijencije kada srce dugo vremena radeći pod povišenim krvnim pritiskom se trudi, pokušava da kompenzuje to patološko stanje zadeblja, hipertrofise, a potom vremenom se umori, popusti i ne može adekvatno da snabdeva organizam onako kako to potrebe organizma zahtevaju.
Bolesti bubrega, zatajenje bubrega je takodje jedna od ozbiljnih mogućih kombinacija neregulisane hipertenzije, promena na očnom dnu, seksualna disfunkcija, promene na perifernoj arterijskoj cirkulaciji- dakle sve u to ozbiljne komplikacije na ciljnim organima koje dovodi neadekvatno prepoznat i neadekvatno lečen i kontrolisan krvni pritisak.
Jelena Milojević – LekarInfo: Pridružene bolesti i hipertenzija: kako dijabetes utiče, kako dislipidemija, kako izgleda taj začarani krug propadanja krvnih sudova ukoliko se sva ta stanja netretiraju na vreme?
Doc. dr Marija Bjelobrk: Već smo pomenuli tokom ovog razgovora da povišen krvni pritisak sa jedne strane kao potencijalno izmenljiv faktor rizika za različita kardiovaskularna stanja i bolesti se retko javlja u današnjem nekom našem iskustvu i uopšte u populaciji kao jedno izolovano stanje ili faktor rizika izolovane bolesti.
Obično je udružen sa drugim faktorima rizika kao što ste pomenuli sa neregulisanim ili povišenim vrednostima masnoća u krvi, laicki rečeno, različitim hiperlipoproteinemijama, dislipidemijama, sa poremećajima metabolizma glukoze, bilo da je u pitanju insulinska rezistencija ili manifesna šećerna bolest i kada se svi ti faktori rizika pridruže arterijskoj hipertenziji, odnosno povišenom krvnom pritisku oni imaju jedan umnožavajuci, kumulativni neželjeni efekat na krvne sudove i arterijsku cirkulaciju i naravno kardiovaskularne posledice.
Tako da je vrlo važno u proceni, u analizi pacijenta koji vam se pojavi sa povišenim krvnim pritiskom ne samo određivanje, praćenje, merenje krvnog pritiska per se, samo za sebe nego procena jednog kumulativnog rizika i davno su neki naši kako evropski, američki pa i neki nacionalni vodiči za lečenje povišenog krvnog pritiska i uopšte prevenciju kardiovaskularnih bolesti pozvali nas na određivanje odredjenih skorova, odredjenih kalkulatora procene rizika.
Najčešće je u pitanju procena desetogodišnjeg rizika da pacijent odredjenog pola, odredjenih godina života, sa odredjenim pridruženim faktorima rizika, ako govorimo o povišenom krvnom pritisku, o masnoćama, o dijabetesu odnosno šećernoj bolesti, pušenju, dakle ima rizik da u narednih 10 godina doživi ozbiljan da ne kažemo fatalan kardiovaskularni dogadjaj i u tom smislu je vrlo važno voditi se tim skorovima tim kalkulatorima, tim procenama rizika da bismo što bolje i sveobuhvatnije pacijente posmatrali i zbrinjavali, ne samo u kontekstu regulacije krvnog pritiska nego i pridruženih faktora rizika i komorbiditeta. Jesam od čestih pojmova ili termina sa kojima se danas susrećemo i o kojima se dosta govori i piše u literaturi i u svakodnevnom govoru i svakodnevnoj životnoj praksi jeste metabolicki sindrom.
Jelena Milojević – LekarInfo: Kakve zablude postoje vezane za medikamentoznu terapiju hipertenzije i koliko su opasne ovakve zablude?
Doc. dr Marija Bjelobrk: Važno je znati da je povišen krvni pritisak bolest koja se ipak može uspešno lečiti, staviti pod kontrolu i da je ta mogućnost lečenja povišenog krvnog pritiska vezana za lekove, za antihipertenzivnu terapiju, dakle medikamentnu terapiju, farmakološku terapiju, ali I vrlo važne su nefarmakoloske mere lečenja.
Obično započinjemo inicijalno lečenje ili bar kombinujemo nefarmakoloske mere lečenja sa medikamentoznom terapijom. Nefarmakoloske mere koje se odnose na promenu životnih navika dakle life style-a, i za adekvatnu higijenu života, kao i redovan doziran fizički trening koji je važan u dugoročnoj dobroj regulaciji krvnog pritiska sa jedne strane, a sa druge strane ako u tom smislu nismo efikasni, nismo dovoljno adekvatno stavili povišen krvni pritisak pod kontrolu moramo se obratiti farmakološkoj terapiji.
Jelena Milojević – LekarInfo: Kakav je kvalitet života pacijenata sa hipertenzijom ako se leči i kakva je dugoročna prognoza?
Doc. dr Marija Bjelobrk: Htela bih još jednom da naglasim da kada govorimo o povišenom krvnom pritisku verovatno jednako pričamo i u Srbiji i u ovom našim zemljama regiona pa i u razvijenim ekonomijama, u zemljama Evrope, SAD-u, koje verovatno imaju mnogo razvijeniji način kontrole i provera stanovništva sa povišenim krvnim pritiskom i njihovim adekvatnim zbrinjavanjem i lečenjem. Pa i tamo lekari počevši od izabranih lekara opšte prakse preko internista, kardiologa subspecijalista i šire jedne lekarske populacije nisu dovoljno efikasni.
Svega 30-50% pacijenata je i tamo dobro zbrinuto i lečeno. Ali ipak to ne treba da nas plaši, jer bolest je doživotna, hronična, zahteva velike napore u postavljanju dijagnoze u pravovremenom otkrivanju u kontroli i adekvatnom lečenju krvnog pritiska, ali sam potpuno sigurna da sopstveni, individualni napor i znanje i kontinuirana edukacija samih zdravstvenih radnika, lekara, zatim poverenje pacijenata, prepoznavanje, saradnja sa pacijentima, pomoć i podrška društveno osvešćenih kompanija, uključujući I farmaceutske komapanije, medije, sredstva javnog informisanja ovakve blogove, društvene mreže, podrška strukovnih udruženja, izabranih lekara, farmaceuta, internista i slično, podizanje svesti o značaju i nefarmakoloskih mera lečenja i zbrinjavanja povišenog krvnog pritiska dugoročno može da dovede do uspeha i zadovoljstva svih pobrojanih aktera koji učestvuju u ovom značajnom zdravstvenom problemu.
