U okviru podkasta „Važno je da znam – od simptoma do lečenja“ danas smo razgovarali sa docentkinjom dr Tamarom Jemcov subspecijalistom nefrologije, načelnikom Službe nefrologije, Klinike za internu medicinu Klinicko bolnickog centra Zemun o hroničnoj bolesti bubrega, kako je prepoznati i koji su koraci u lečenju. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Kako možemo otkriti bolest bubrega, odnosno kako da znam da li su moji bubrezi zdravi?
Jelena Milojević – LekarInfo: Za početak možete li nam reći kako možemo otkriti bolest bubrega,odnosno kako da znam da li su moji bubrezi zdravi?
Doc. dr Tamara Jemcov: Pa to baš i nije lako pitanje. Stvar je u tome što hronična bubrezna bolest dugo vremena može da ostane potpuno asimptomatska, znači bez ikakvih simptoma i može da se otkrije krajnje slučajno. S druge strane postoje i određeni simptomi koji nam mogu ukazati da se radi o bubrežnom oboljenju i najčešći razlog kada se bolesnik javlja kod lekara je kada oseti bol. To može biti u slučaju ako imamo bolove u lumbalnoj loži tj. pozadi i to najčešće može da bude posledica renalne kolike odnosno napada bubrežnog kamenca koji je krenuo iz bubrega da se izbacuje napolje. To je jedan od simptoma. Drugi simptom su tegobe prilikom mokrenja koje najčešće ukazuju da se radi o urinarnoj infekciji i vrlo lako se može otkriti da se radi o infekciji urinarnog sistema na osnovu urinarnog nalaza i na osnovu urino kulture.
To su najčešći simptomi zbog čega se pacijenti i jave doktoru kada imaju nešto što je bol ili neke određene tegobe koje su vezane za mokraćni sistem, prestanak mokrenja ili smanjeno mokrenje i potom pojava otoka koji se mogu javiti na nogama ili se mogu javiti na kapcima. Oni su takodje razlog zbog koga se bolesnici jave doktoru i onda kreće ispitivanje. Sa druge strane, ako postoje ovakvi simptomi, onda je lako i pokrenuti ispitivanje o postojanju bubrežnog oboljenja. Medjutim, ako ne postoje ovi simptomi koji ukazuju da se nešto novo dešava, bubrezna bolest može proći potpuno asimptomatski i biti otkrivena tek u odmaklim fazama, a neki simptomi su malaksalost ili slabosti koje se javljaju svima nama u našem svakodnevnom životu I mogu često da osobu zavedu da se radi o umoru, da se radi o premoru usled preteranog rada, nedovoljne ispavanosti.
U svakom slučaju odlazak kod lekara i povremena kontrola nalaza laboratorijskih analiza krvi, krvne slike i nalaza urina može ukazati da postoji određeni poremećaj u radu bubrega i onda to zahteva dalju dijagnostiku kod ovih slučajeva, tj. osoba koje nemaju nikakvih posebnih simptoma zbog kojih bi se javili doktoru.
Koje su najčešće bolesti kod kojih dolazi do oštećenja bubrega?
Jelena Milojević – LekarInfo: Koje su najčešće bolesti kod kojih dolazi do oštećenja bubrega?
Doc. dr Tamara Jemcov: Najčešće bolesti zbog kojih kao posledica dolazi do oštećenja funkcije bubrega su ujedno i najčešće bolesti koje se javljaju u opštoj populaciji. Ne samo kod nas nego i u svetu. To su povišen krvni pritisak i šećerna bolest. Posledica dugogodišnjeg bolovanja od ovih bolesti je I stradanje bubrega.
Koji su simptomi bubrežnih oboljenja?
Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su simptomi bubrežnih oboljenja?
Doc. dr Tamara Jemcov: Najčešći simptomi bubrežnih oboljenja su kao što sam pomenula slabost, malaksalost, otoci, oni se doduše mogu javiti i u nekim drugim bolestima. Uopšteno govoreći, u široj populaciji pojava otoka na nogama nekako uglavnom naše ljude upućuje i navodi da pomisle da bi možda moglo da se radi o oboljenju bubrega. Uglavnom se bolesnici, odnosno oni koji dodju u ambulantu, jave zbog toga što su imali pojavu otoka na nogama. i onda ih lekari upućuju da se proveri funkcija bubrega. Tako da je to jedan od simptoma sa kojim se povezuje oboljenje bubrega. Takođe, bolovi u lumbalnoj loži. Zatim se mogu javiti tegobe prilikom mokrenja kod upalnih oboljenja bubrega, može se javiti visoka temperatura praćena mučninom i nagonom na povraćanje što takođe može biti jedan od simptoma. To mogu biti simptomi dosta odmaklog oštećenja funkcije bubrega i terminalne bubrežne slabosti. To bi otprilike bili najčešći simptomi.
Sa druge strane hipertenzija je jedno od oboljenja koje uglavnom prati bolest bubrega. Preko 90% bolesnika koji imaju hroničnu bubrežnu bolest imaju ujedno i hipertenziju tako da kad god imamo pojavu povišenog krvnog pritiska u svakom slučaju treba proveriti i funkciju bubrega. Posebno kod onih koji dugo godina imaju povišen krvni pritisak potrebno je barem jednom godišnje kontrolisati funkciju bubrega.
Šta se dešava kada bubrezi otkažu?
Jelena Milojević – LekarInfo: Šta se dešava kada bubrezi otkažu?
Doc. dr Tamara Jemcov: Bubrezi su kompleksni organi koji obavljaju različite funkcije u našem organizmu. Tako da kada bubrezi otkažu to nije samo nemogućnost izlučivanje mokraće, već se remeti jedna kompletna homeostaza, odnosno ravnoteža u našem organizmu. Pored toga što je izlučivanje mokraće kompromitovano sa jedne strane, sa druge strane svi oni otpadni produkti koji se izbacuju putem bubrega kao posledica metaboličkih procesa u našem organizmu ostaju u krvi i praktično mi vremenom, kako se svi ti otpadni produkti zadržavaju u našoj krvi, budemo u stanju hronične intoksiciranosti. Ta hronična intoksiciranost ili otrovanost našeg organizma sa svim tim štetnim produktima, dovodi do toga da se loše osećamo, da smo malaksali, da je naša koncentracija takođe poremećena. Sa druge strane bubrezi učestvuju i utiču na lučenje hormona koji utiču na našu kosnu srž da stvara crvena krvna zrnca. Znači bubrezi aktivno učestvuju u tome da nemamo anemiju, pa shodno tome, ukoliko bubrežna funkcija slabi ili je izgubljena, takve osobe imaju i anemiju, znači malokrvne su, malaksale su, slabe su. Bubrezi takođe učestvuju i u metabolizmu elektrolita, u metabolizmu kalcijuma i fosfora na prvom mestu, tako što učestvuju u stvaranju aktivnog oblika vitamina D, tako da kada nemamo funkciju bubrega kako treba poremećeni su metabolizmi kalcijuma i fosfora i kostiju tako da i sa te strane imamo poremećaj u stvaranju kostiju, znači pravih i zdravih kostiju.
Tako da, razne su funkcije koje otkazuju zbog toga što bubrezi ne rade i onda je je neophodno primeniti neku od terapija zamene funkcije bubrega. Te terapije mogu u potpunosti ili delimično nadomestiti funkciju bubrega kao što su dijalize, dve dijalize, hemodijaliza i peritoneumska dijaliza, a ako govorimo o potpunoj zameni funkcije bubrega to je transplantacija bubrega.
Koje su metode zamene funkcije bubrega i u čemu se razlikuju (koje su prednosti i mane)?
Jelena Milojević – LekarInfo: Koje su metode zamene funkcije bubrega i u čemu se razlikuju (koje su prednosti i mane)?
Doc. dr Tamara Jemcov: Metode koje zamenjuju funkciju bubrega su dijaliza i to imamo dve dijalize, hemodijalizu i peritoneumsku dijalizu. Te dve dijalize mogu samo delimično zameniti funkciju bubrega. I imamo metodu zamene funkcije bubrega koja u potpunosti zamenjuje funkciju bubrega koji su otkazali, koji su bolesni, a to je transplantacija bubrega, kada bolesnik dobije potpuno novi bubreg, bilo od srodnika, bilo od nesrodnih živih davalaca ili od umrlog davaoca (kadavera).
Razlika između metoda kao što su hemodijaliza i peritoneumska dijaliza i transplatacija bubrega je velika zato što transplantirani bubreg, novi bubreg, u potpunosti zamenjuje funkciju otkazanih bubrega, dok peritoneumska dijaliza i hemodijaliza samo delimično zamenjuju funkciju bubrega. Ako je otkazala, mogu da zamene samo delimično metabolicku funkciju bubrega, znači ekskretornu funkciju u smislu lučenja mokraće. Peritoneumska dijaliza je metoda gde se kao membrana koristi prirodna membrana kod nas u organizmu, a to je trbušna maramica preko koje se vrši čišćenje krvi bolesnika. Znači, koristi se membrana koja je prirodna i peritoneumska dijaliza predstavlja praktično jednu metodu koja ima svoj vek trajanja. Sa druge strane, i hemodijaliza koristi veštački filter, koji se pravi fabrički, to je sintetska posebna membrana, preko koje se vrši čišćenje krvi i preko aparata. Znači, imamo dijalizni aparat, imamo hemodijaliznu membranu i krv se dovodi putem igala do aparata i do membrane gde se ta krv pročišćava, da kažem najprostije rečeno. Sa druge strane, se drugom iglom tako pročišćena krv vraća nazad u organizam. I jedna i druga metoda imaju svoje prednosti, imaju svojih mana. Metoda peritoneumske dijalize je metoda koja je manje agresivna od hemodijalize, vrši se svakodnevno, koristi se kao što sam rekla prirodna membrana bolesnika i ima svoj ograničeni vek trajanja i može se primeniti kod onih bolesnika koji nisu imali nikakvih operacija na abdomen, znači na trbuhu, do momenta kada je potrebno započeti dijalizu. Ova metoda postavljanja je manje agresivna i bila bi uputnija za one bolesnike koji imaju loše krvne sudove ili imaju tanke krvne sudove kod kojih je problematično napraviti vaskularni pristup ili kod osoba koje imaju problema sa kardiovaskularnim sistemom, prevashodno sa srcem i srčanom funkcijom.
Hemodijaliza, s druge strane, se odvija tri puta nedeljno, najčešće, ili kod bolesnika koji su na kućnom programu hemodijalize na drugi dan. Negde u proseku, kod najvećeg broja bolesnika, tri puta u toku nedelje se vrši zamena funkcije bubrega, dok u ostalom periodu u toku nedelje su pacijenti bez dijalize. Bolesnici na hemodijaliza su vezani za hemodijalizni centar. Hemodijaliza je najčešći način zamene funkcije bubrega i preko 90% bolesnika u Srbiji se leči ovim vidom zamene funkcije bubrega, dok samo nekih 10% je na programu peritoneumske dijalize.
Da li su bolesti bubrega nasledne?
Jelena Milojević – LekarInfo: Da li su bolesti bubrega nasledne?
Doc. dr Tamara Jemcov: Bolesti bubrega mogu biti nasledne i neke bolesti bubrega se nasleđuju, dok najveći broj bolesti bubrega koje mi viđamo u našoj svakodnevnoj praksi su posledica spomenute dve najčešće bolesti koje se javljaju u opštoj populaciji, a to je povišen krvni pritisak i šećerna bolest.
Takođe, bolesti koje dovode do oštećenja bubrega su i hematološke bolesti i maligne bolesti, koje su u porastu i samo lečenje malignih bolesti u poslednje vreme dovodi do toga da nam se takvi bolesnici najčešće javljaju i došlo je do toga da se i formira jedna posebna oblast koja se naziva onkonefrologija.
Međutim, Vi ste me pitali za nasledne bolesti. Nekih možda 30% bolesti koje dovode do hroničnog bubrežnog oštećanja su nasledne bolesti. Među tim bolestima ja bih pomenula na prvom mestu policističnu bolest bubrega. Otprilike 10 do 12% bolesnika kod kojih je otkazala funkcija bubrega za razlog ima policisticnu bolest bubrega. Sa druge strane, postoje određene i metaboličke bolesti, kao što su cistinoza, koje takođe mogu dovesti do naslednog oštećenje bubrega. Zatim, kalkuloza može biti nasledna bolest, a to je sklonost osobe da stvara kamence i ima ponovljene upale bubrega. Potom, kod određenih upala bubrega kao što su grupa bolesti koje se nazivaju glomerulonefritisi, takođe postoji određena porodična predispozicija. Urođene urinarne urogenitalne anomalije takođe dovode do do oštećenja bubrega. Prevashodno se ovim bolestima u svojoj kliničkoj praksi susreću pedijatri, kod njih se obično i dijagnostikuju urođene bolesti bubrega i takve bolesnike kasnije, kada pređu iz pedijatrijskog uzrasta u adultni uzrast mi nasleđujemo i nastavljamo da pratimo takve bolesnike.
