Dr Marko Baralić: Hronična bolest bubrega

Tema današnjeg podkasta je hronična bolest bubrega. O ovoj itekako važnoj temi govoriće naš današnji gost naučni saradnik i klinički asistent doktor medicinskih nauka internista nefrolog Marko Baralić. Sponzor ovog intervjua je kompanija Astra Zeneca.

Šta je hronična bolest bubrega?

Jelena Milojević – LekarInfo: Šta je hronična bolest bubrega?

Dr Marko Baralić: Hronična bolest bubrega je hronično ireverzibilno oštećenje bubrežne funkcije ili poremećaj strukture samog bubrega koji traje duži vremenski interval, tri meseca, a uglavnom se karakteriše trajanjem dugi niz meseci ili godina. Ono što je značajno je kada dođe do narušavanje strukture i funkcije bubrega, reparativne ili sposobnosti za obnovu same bubrežne funkcije gotovo da nije moguće.

To je jedno oboljenje koje ima veliku zastupljenost u uopštoj populaciji, praktično gotovo svaki 11. stanovnik planete ima neki oblik bubrežne bolesti. Zbog čega je neophodno u stvari i rano prepoznavanje samog oboljenja. To nam govori u prilog tome da gotovo je bolest dva puta učestalija od daleko poznatije šećerne bolesti ili da je 10 puta učestalija od tumora ili nekih karcinoma.

Zbog čega je to važno, pa važno je zbog činjenice da bi se bolest što ranije detektovala i da bi pravovremeno određenim terapijskim modalitetima ili nekim tehnikama za usporavanje progresije bubrežnih bolesti ustvari sprečili razvoj terminalne bubrežne slabosti kada je neophodno bolesnika uputiti na neki od modaliteta za zamenu bubrežne funkcije koje sada mogu biti i peritoneumska ili hemo dijaliza ili sama transplantacija bubrega.

Ko je u najvećem riziku da oboli od hronične bolesti bubrega?

Jelena Milojević – LekarInfo: Ko je u najvećem riziku da oboli?

Dr Marko Baralić: U najvećem riziku su u suštini bolesnici koji već imaju dva hronična oboljenja današnjice. To su prvenstveno bolesnici sa šećernom bolešću i bolesnici sa hipertenzijom. To su ujedno i dve najznačajnije bolesti koje dovode do hronične bolesti bubrega ili hronične bubrežne slabosti tako da je i ova grupacija pacijenata od posebnog interesa i nas nefrologa jer je to ujedno i najzastupljenija populacija bolesnika koja se javlja u našoj ambulanti.

S druge strane tu su i neki bolesnici koji imaju neke recidivantne ili ponovljene infekcije urinarnog trakta ali i bolesnici koji imaju povećano porodično opterećenje za neko od bržih oboljenja, to su bolesnici sa policističnom bolešću bubrega. S druge strane tu su i bolesnici koji imaju već poznate faktore rizika za razvoj neželjenih kardiovaskularnih bolesti kao što su gojaznost, dislipidemija, insulinska rezistencija, kao što sam već naveo dijabetes i hipertenzija kao posebno grupacija, ali naravno i bolesnici koji već imaju neko primarno glomerulsko oboljenje ili neko sekundarno oboljenje ili sistemsku bolest vezivnog tkiva kao što je sistemski eritemski lupus, vaskulitisi ili neke druge sistemske bolesti.

Zašto je važno prepoznati na vreme hroničnu bolest bubrega?

Jelena Milojević – LekarInfo: Zašto je važno prepoznati na vreme hroničnu bolest bubrega?

Dr Marko Baralić: Zašto je važno rano poznavanje? Pa prosto zbog činjenice, prvenstveno zato što simptomatologija hronične bubrežne bolesti je nema. Samo bolest jeste nema, a bubreg nema nervna vlakna i ne daje nikakve simptome i znake bolesti. Da bismo usporili progresiju same bubrežne bolesti nama je neophodno što ranije prepoznavanje, jer pojava simptoma i znakova bolesti se uglavnom karakteriše na kraju ili da kažem u pred terminalnom stadijumu kada je jako teško usporiti nastanak same terminalne faze bolesti bubrega i početak, tj odložiti početak nekog dijaliznog lečenja.

Smatra se da čak dva od 10 pacijenata jedva da poznaje prirodu svoje bolesti, to jest do 8 pacijenata od 10 uopšte i ne zna da ima neko bubrežno oboljenje a nekada se dešava da čak 1 od 5 pacijenata koji ima razvijenu terminalnu bubrežnu slabost ili uremiju  uopšte nije ni znao da pati od nekog bubrežnog oboljenja.

Kako se dijagnostikuje hronična bolest bubrega?

Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se dijagnostikuje hronična bolest bubrega?

Dr Marko Baralić: Dijagnoza hronične bolesti bubrega kao što smo i na početku rekli, da je to jedno sporo progredijentno oboljenje je dosta jednostavno, s obzirom na činjenicu da je bolest progredijentno sporog toka. Može se detektovati gotovo u svim laboratorijama i to na taj način što se odrede ili povišene azotne materije u serumu, to su najčešće vrednosti uree i kreatinina, ali i nalazom patološkog sedimenta urina što je od posebnog značaja, to je prvenstveno pojava crvenih krvnih zrnaca ili eritrocita ili pojava belančevina ili proteina u urinu, bilo da govorimo o dizurijama, subnefrotskom i nefrotskom sindromu.

Zbog toga je od velikog interesa da što veći broj savremenih laboratorija ali i domova zdravlja ima mogućnost detektovanja proteina male molekulske mase kao što su albumin, jer to je od vitalnog značaja od kada možemo primeniti određene terapijske modalitete a da pacijent ima očuvanu globalnu bubrežnu funkciju tj da nema porast azotnih materija u serumu.

Kako se leči hronična bolest bubrega? 

Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se leči hronična bolest bubrega? 

Dr Marko Baralić: Terapijski modaliteti u hroničnoj bolesti bubrega su prvenstveno važni i zavise od činjenice u kom stadijumu hronične bolesti bubrega se postavi dijagnoza. Ukoliko govorimo o ranom otkrivanju onda imamo već spektar mogućnosti primene određenih terapija ili određenih lekova, ukoliko se otkrije u nekom kasnijem stadijumu  onda praktično i te lekove koje možemo primenjivati u ranijem stadijumu gotovo da su kontraindikovani za takvog bolesnika. Zbog toga je od fundamentalnog značaja što ranije otkrivanje hronične bolesti bubrega. Za ovu bolest ne postoji praktično pravo izlečenje, već se sve usmerava na usporavanju progresije bolesti ili na što sporijem njenom razvoju.

Ono što je važno, danas imamo neke savremene terapijske modalitete, koje možemo primeniti u ranim fazama hronične bolesti bubrega bilo da govorimo o grupi bolesnika koji ima patološke sediment urina, u smislu eritrociturije ili proteinurije, još ukoliko imaju patohistološku verifikaciju kod takve grupe bolesnika gde postoji patofiziološka verifikacije, nakon određene biopsije bubrega, onda tek možemo primenjivati određenu grupu lekova. Sa druge strane možemo primenjivati terapijske modalitete u smislu primene natrijum-glukoznih ko-transportera 2 (SGLT2) kod bolesnika kod kojih je glomerulska filtracija zabeležena ispod 60 mililitara u minuti, kako bi se opet usporila progresija bubrežne bolesti.

Sa druge strane bazira se na preventivne mere sa jedne strane to je dijeta, neophodna je restrikcija unosa ugljenih hidrata ukoliko govorimo o dijabetesnoj populaciji, ali je neophodna i što bolja kontrola arterijske hipertenzije u smislu što manje unosa soli. S obzirom da su azotna jedinjenja materije koje primarno nastaju metabolizmom proteina savetuje se hipoproteinska dijeta, to jest koja nije bogata belančevinama. Te se stoga opet prema jačini glomerulske filtracije  koriguje količina proteina koja se unese tokom 24 časa u različitim oblicima.

Ono što zna većina bolesnika koji ima već postavljenu dijagnoza hronične bolesti bubrega, jeste da treba da izbegava sijaset lekova i različitih grupa lekova. Sa jedne strane to je grupa lekova koji narušavaju funkciju samih bubrega i oni se označavaju kao nefrotoksični lekovi. Najučestaliji lekovi jesu nesteroidni antiinflamatorni lekovi koji su ujedno i široko zastupljeni a sa druge strane postoji grupa različitih antibiotika  koji se metaboliše preko bubrega, od koji su najpoznatiji aminoglikozidni antibiotici. Sa  druge strane neophodna je što bolja glikoregulacija ako govorimo o dijabetičarima, a ukoliko govorimo o hipertoničarima  neophodna je što bolja kontrola arterijske hipertenzije. Neophodna je opet sa druge strane i umerena fizička aktivnost, lečenje dislipidemije, ukoliko govorimo o aktivnim pušačima onda je neophodno savetovati ljudima prestanak pušenja, što bolje kontrola lipidnog statusa u krvi.

O sagovorniku: pogledajte profil dr sc. med. Marko Baralić — biografija, stručni rad i oblasti kojima se bavi.