U okviru podkasta “Vratimo ritam životu” danšnja tema je kako prepoznati znake infarkta. O ovoj temi će danas govoriti doktor Miroslav Bikicki interventni kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Intervju je sponzorisala kompanija Sandoz.
Šta je srčani udar i koji su simptomi?
Jelena Milojević – LekarInfo: Šta je srčani udar i koji su simptomi?
Dr Miroslav Bikicki:Akutni infarkt je jedno hitno medicinsko stanje životno ugrožavajuće i ono što je jako značajno da je to jedno od najčešćih uzročnika smrti u razvijenim zemljama, ali i u zemljama u razvoju. Prema svetskoj zdravstvenoj organizaciji Srbija spada u visoko rizične zone za kardiovaskularne bolesti i prema tome imamo visok procenat bolesnika koji godišnje dožive akutni infarkt miokarda. Smatra se da godišnje u Srbiji oko 10000 ljudi doživi infarkt srca.
Šta je u stvari akutni infarkt srca ili srčani udar? Srčani udar je ustvari oštećenje izumiranje ćelija srčanog mišića koje nastaje zbog prekida cirkulacije i koje je najčešće izazvano trombom. Tromb dovodi do potpunog ili skoro potpunog zatvaranja krvnog suda i tako dolazi do naglog izumiranja ćelija srčanog mišića. Koji su simptomi o tome moramo jako da razmišljamo. To nam je jako značajno zato što moramo da obratimo pažnju jer u stvari ti simptomi trebaju da nas nateraju da se što pre javimo lekaru. Tipični simptomi za infarkt su jak bol u grudima sa širenjem u vilicu,levu ruku ili prema stomaku. Ali tegobe mogu biti i potpuno atipične.
Atipične su obično manjeg intenziteta i to je ono što stvara problem jer onda ne tera naše pacijente da se hitno jave lekaru, nego odlažu to dok praktično ne postane neizdrživo. Te atipične tegobe mogu biti izražene jednostavno kroz nedostatak vazduha, kroz neku mučninu, povraćanje, bol u samom predelu želuca koji se ne širi nigde sa preznojavanjem, sa osećajem neke aritmije. Atipične tegobe su česte kod dijabetičara a i kod pacijenata starije životne dobi.
To su pacijenti obično stariji od 70 godina. Upravo na ove atipične tegobe treba još više da obratimo pažnju,treba da obučimo naše pacijente da obrate pažnju na njih i da ih ne podcene jer intenzitet tegoba nije proporcijalan jačini infarkta. Vrlo često čak i blage tegobe koje dugo traju ustvari nose iza sebe jedan veliki srčani udar koji može i životno da ugrozi našeg pacijenta.
Koji su najčešći uzroci koji dovode do srčanog udara?
Jelena Milojević – LekarInfo: Koji su najčešći uzroci koji dovode do srčanog udara?
Dr Miroslav Bikicki: Najčešći uzroci koji dovode do srčanog udara su ustvari neregulisani, nagomilani faktori rizika. Mi faktore rizika delimo na one koji su genetski to su nasledni faktori. Njih ne možemo modifikovati, ne možemo ih ukloniti.
Medjutim, postoje veliki broj tzv. korektivnih faktora rizika. To su oni faktori rizika na kojima možemo da radimo, da ih eliminisemo ili severno na minimum kako bi izbegli ubrzan proces alteroskreloze, a samim tim i infarkt miokarda pa i moždani udar. Na prvom mestu je svakako kao najčešće zastupljen faktor rizika povišen krvni pritisak, zatim šećerna bolest, povišene masnoće, pušenje, gojaznost,fizička neaktivnost, stres naravno kao nezaobilazan pratilac današnjeg vremena, ali i sve češće, o tome se ranije manje pričalo, to su konzumiranje psihoaktivnih supstanci kao što su alkohol i droga.
Kako se leči srčani udar?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako se leči srčani udar?
Dr Miroslav Bikicki: Akutni infarkt miokarda ili srčani udar ustvari predstavlja lečenje na taj način da se u ono što je osnova njegove patofiziologije jeste začepljenje krvnog suda trombom. Glavni cilj terapije jeste razbijanje tromba i uspostavljanje prohodnosti krvnog suda. Prohodnost krvnog suda može da se uspostavi lekovima koji se daju u venu čak i prehospitalno ili tokom ležanja u bolnici, ali mnogo efikasniji metod je mehanički način uklanjanja tromba putem specijalnih žica, balona i na kraju postavljanjem stenta.
On se radi u salama za kateterizaciju. S obzirom na njegovu uspešnost otud toliki broj sala za kateterizaciju koje se otvaraju na što manjem broju stanovnika. Znači negde sada granica trebalo bi da bude na 250 000 jedna sala za kateterizaciju, koja tokom 24h pruža usluge intervencije kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda kojima odmah mora da se stavi stent. Ono što je najznačajnije u lečenju akutnog infarkta to je vreme. Mora da se maksimalno skrati vreme od pojave tegoba kog pacijenta do stavljanja stenta.
Prvi korak izuzetno značajan, kod nas nažalost i dalje vrlo problematičan, to je taj vremenski interval koji je znatno produžen, a to je interval od početka tegoba do javljanja lekaru. Pacijent mora što pre da se javi lekaru čak iako su tegove atipične kao što smo malopre pričali iako su blago izražene. Posebno je značajno da se pacijent što pre javi lekaru iako se tegove jave usred noći, jer to je ono što je najveći problem pošto nam pacijenti najčešće čekaju jutro da bi se javili lekaru. Tada obično smo već izgubili puno vremena. Infarktna zona je vrlo velika, oštećenje srca je vrlo veliko.
Vremenski interval od početka tegoba do razbijanja tromba mora da bude skraćen maksimalno. To podrazumeva naravno ne samo reakciju pacijenta i njegove okoline već i reakciju same zdravstvene službe. Dobro organizovana služba hitne medicinske pomoći, edukovana, koja već na osnovu ehokardiograma postavlja vrlo efikasnu i uspešnu dijagnozu i praktično nosi pacijenta direktno u centar sa salom za kateterizaciju.
Šta i kako nakon srčanog udara?
Jelena Milojević – LekarInfo: Šta i kako nakon srčanog udara?
Dr Miroslav Bikicki: Pacijenti koji su imali akutni infarkt miokarda ili srčani udar zahtevaju jednu veliku podršku,ne samo struke odnosno lekarsku, već i same okoline, najbliže, koja živi sa njima i u kojoj žive sami pacijenti, jer je to vrlo važno kako bi prebrodili i psihički ali i bogami značajan ekonomski momenat koji se javlja nakon akutnog infarkta miokarda.
Presudan faktor u oporavku od infarkta miokarda za sve pacijente jeste menjanje štetnih životnih navika,a to su prestanak pušenja, pravilna ishrana pod stručnim nadzorom nikako prihvatanja raznih vrsta dijeta koje se nalaze na internetu ili koje su dobijene od bliskih prijatelja, jer to vrlo često mogu biti pogrešne dijete; regulisanje telesne tezine, vodjenje računa o visini krvnog pritiska i naravno pravilno uvođenje fizičke aktivnosti.
Fizička aktivnost je vrlo značajna za pacijente i kreće se u vrlo ranoj fazi nakon akutnog infarkta miokarda. Ona mora biti sprovedena pod nadzorom kardiologa, a kolika će ta fizička aktivnost biti i koje vrste zavisi i od veličine infarkta ali zavisi i od eventualnog postojanja nekih dodatnih bolesti koje mogu ograničiti fizičku aktivnost pacijenata.
Ono što je jako značajno ta fizička rana aktivnost mora biti sprovedena pod kontrolom i ona sama po sebi vrlo povoljno deluje na pacijenta. U regulisanju krvnog pritiska, u regulisanju nivoa masti i šećera u krvi, regulisanju same telesne težine i ono što je jako značajno a što se često zapostavlja sama fizička aktivnost ima vrlo značajan antistresogeni efekat. Takodje, zašto je to bitno da se odvija pod nadzorom lekara, odnosno kardiologa?
Zato što fizička aktivnost ako je prekomerna, i ako je neadekvatna po onome što je pacijent preboleo, ili veličini infarkta ili prema stepenu oštećenja onda može i sama fizička aktivnost takva kakva jeste da dovede do daljeg oštećenja srca u do povećanja invalidnosti i čak do stanja koja mogu životno ugroziti pacijenta. Isto tako moramo da znamo da se fizička aktivnost nakon infarkta mora sprovoditi u jednim zdravim uslovima, da pacijent nije izložen prekomernim, ekstremnim temperaturnim razlikama. I druga stvar je da naučimo pacijenta i njegovu okolinu da je obavezno redovno uzimanje terapije, da je ta terapija doživotna onda se mora sprovoditi pod kontrolom internista i kardiologa.
Nikako se ne sme dozvoliti da pacijenti sami ukidaju lekove ili uvode nove lekove a da se to radi bez stručnog nadzora, jer to može biti čak i životno ugrožavajuće. Nekad čak i vrlo efikasan način lečenja sa brzim postavljanjem stenta, sa odličnom prognozom, sa malim oštećenjem u daljem sprovođenju neadekvatnog nacina života, koja podrazumeva ukidanje terapija kada se pacijenti osećaju dobro nakon nekoliko godina, može dovesti do pogoršanja samog stanja i do promena na srčanom mišiću koje ga značajno oslabe i tada imamo pacijenta koji odjednom postaje veliki invalid i koji više nema adekvatnu fizičku aktivnost i mora da prestane da radi.
Kako sprečiti srčani udar?
Jelena Milojević – LekarInfo: Kako sprečiti srčani udar?
Dr Miroslav Bikicki: Pa mislim da se ovo pitanje nastavlja na prethodno koje smo pričali kako podesiti svoj život nakon infarkta miokarda. Ono što sam rekao u uvodu to je da se Srbija nalazi u zoni veoma visokog rizika od kardiovaskularnih bolesti. Da se kardiovaskularne bolesti samim tim i srčani udar javljaju veoma rano.
Zbog toga je i prema preporukama svetske zdravstvene organizacije i evropskog udruženja kardiologa o prevenciji kardiovaskularnih bolesti treba započeti rano sa prevencijom i sa procenom rizika od kardiovaskularnih bolesti. Trebalo bi već nakon 40. godine sprovesti prve kontrole poznatih rizika, kao što su povišen krvni pritisak, kontrolisati šećer, kontrolisati masti, sprovoditi režim adekvatne fizičke aktivnosti i izbegavati sve ono što može pogoršati ove faktore rizika koje na kraju krajeva ubrzavaju proces ateroskreloze a samim tim dovode rano do akutnog infarkta miokarda i rano dolazi do invaliditeta kod pacijenata koji su u životnoj dobi kada treba najviše da pruže.
Naravno to otvara brojne socio-ekonomske probleme i zbog toga je ta tzv. primarna prevencija vrlo značajna. Po onoj narodnoj bolje sprečiti nego lečiti znači mora se rano početi sa skriningom, posmatranjem svih faktora rizika u odredjenoj populaciji.
Uočavati koji su to faktori rizika zahtevaju adekvatan način lečenja, a taj adekvatan način lečenja podrazumeva sprovođenje zdravih navika u načinu života, ali i uvođenje terapije pogotovo za visok krvni pritisak, za šećernu bolest ili za povišene masti ako je to potrebno. Naravno da je čitavu paletu ovih mera moramo sprovoditi uz stručan nadzor interniste ili kardiologa i ti će dovesti do značajnog smanjenja procenta infarkta miokarda na našim prostorima.
