Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Lupusni antikoagulans — najkraće
- Šta je
- Antitela (IgG ili IgM) usmerena na kompleks fosfolipid–belančevina plazme.
- Odakle ime
- Prvi put je dokazan kod sistemskog eritemskog lupusa — ali nije vezan samo za lupus.
- Gde se još javlja
- Kod drugih sistemskih, malignih i virusnih bolesti, ali i kod potpuno zdravih osoba.
- Kada je to sindrom
- Uz ponavljane tromboze, spontane pobačaje ili nizak broj trombocita — to je antifosfolipidni sindrom.
- Primarni ili sekundarni
- Primarni — sam za sebe; sekundarni — uz drugu bolest.
- Kako se dokazuje
- Produžen APTT ili kaolinsko vreme (osetljiviji), produžen DRVVT (specifičniji) i potvrdni trombocitni test.
- Prateći nalaz
- Kod oko 70% bolesnika nalaze se i antikardiolipinska antitela.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Lupusni antikoagulans (LA) jeste imunoglobulin klase IgG ili IgM koga prema sadašnjem shvatanju čini familija stečenih antitela na kompleks fosfolipid-plazmatski protein. Prvi put je LA dokazan u sistemskom eritemskom lupusu, po čemu je dobio naziv. Međutim, LA javlja se i u ostalim sistemskim, malignim, virusnim i drugim bolestima, kao i kod osoba bez prepoznatljivog oboljenja. Postojanje LA uz klinički nalaz rekurentnih tromboza, spontanih pobačaja ili trombocitopenije predstavlja antifosfolipidni sindrom. Ako nije udružen sa drugim oboljenjem, onda je to primarni antifosfolipidni sindrom a ako je udružen sa nekim oboljenjem, onda je sekundaran.
Lupusni antikoagulans
Lupusni antikoagulans dijagnostikuje se na osnovu: I) produženog APTT ili koagulacionog vremena sa kaolinom, koji je senzitivniji test za LA, 2) produženja koagulacionog testa sa razblaženim Rusellovim zmijskim otrovom (DRVVT), koji je specifičniji test za LA i 3) trombocitnog neutralizirajućeg testa koji predstavlja potvrdni test za LA. Kod oko 70% bolesnika sa LA mogu se dokazati antikardiolipinska antitela metodom ELISA ili lažno pozitivan test VDRL (Veneral Disease Reference Laboratory) za sifilis.
Lečenje rekurentnih tromboza, kod bolesnika sa LA, sprovodi se kao kod urodenih trombofilija. Profilaktična antitrombozna terapija preporučuje se u stanjima povećanog rizika od nastanka tromboze, kao što su hirurške intervencije, imobilizacija, fcći trimestar trudnoće i porođaj. Kod bolesnika sa dve i više venskih tromboza sprovodi se dugotrajna antikoagulantna terapija. Kada su u pitanju trudnice, za sada ne postojijasno definisan princip lečenja. Primenjuju se male doze aspirina (75 mg), heparin, i. v. imunoglobulini i steroidi.
