Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Membranoproliferativni glomerulonefritis (MPGN) — najkraće
- Šta je
- Bolest glomerula kod koje su istovremeno zahvaćeni mezangijum i zidovi glomerularnih kapilara. Najčešće je samostalna bolest nepoznatog uzroka, ređe posledica neke druge.
- Kod koga
- Retko kod dece mlađe od pet godina.
- Karakterističan nalaz
- Mezangijum urasta između endotela i bazalne membrane i stvara nov sloj, pa membrana pod mikroskopom dobija izgled dvostruke konture — takozvanih tramvajskih šina.
- Tipovi
- Tip I — kod 69% slučajeva dokazuju se imuni kompleksi u krvi. Tip II je bolest gustih naslaga u membrani i nastanak mu nije razjašnjen. Neki autori izdvajaju i tip III, po izgledu sličan tipu I.
- Kako se ispolji
- Najčešće kao nefrotski sindrom sa nefritičkim elementima.
- Lečenje
- Pokušava se kortikosteroidima, citostaticima, antikoagulansima, plazmaferezom i nesteroidnim protivupalnim lekovima u različitim kombinacijama — bez trajnog učinka.
- Ishod
- Oko 50% dece razvije bubrežnu slabost u roku od 10 godina od postavljanja dijagnoze. Tada preostaju dijaliza i presađivanje bubrega, ali se bolest nažalost često javi i u presađenom bubregu.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Membranoproliferativni glomerulonefritis (MPGN) Najčešće se radi o idiopatskoj primarnoj bolesti glomerula, a ređe sekundarnoj. Retko je kod dece mlađe od pet godina. Karakterizira ga istovremena zahvaćenost mezangija i zidova glomerularnih kapilara.
Urastanje mezangija između endotela i bazalne membrane dovodi do stvaranja novog sloja membrane, što joj daje karakterističan izgled dvostruke konture, tzv. tramvajskih tračnica. MPGN se klasificira u dva tipa. Kod tipa I dokažu se cirkulirajući imunokompleksi u 69% slučajeva. Patogeneza tipa II (bolesti gustih intramembranskih depozita, dense deposit dise-ase) ne jasna. Neki autori definiraju tip III MPGN koji je histološki sličan tipu I. Klinička slika je najčešće nefrotski sindrom s nefritičkim elementima.
Pokušava se lečenje kortikosteroidima, citostaticima, antikoagulancijama, plazmafere-zom, nesteroidnim antiflogisticima u različitim kombinacijama, no bez trajnog učinka. Oko 50% dece s MPGN-om razvije renalnu insuficijenciju 10 godina po postavljanju dijagnoze.
Najčešće preostaje samo dijaliza i transplantacija. Nažalost, često se i u transplantiranom bubregu javi ista bolest.
