Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Povrede prva dva vratna pršljena — najkraće
- Kako nastaju
- Saobraćajne nesreće, nalet automobila i skokovi u vodu na glavu.
- Najopasnije mesto
- Između IV i VI vratnog pršljena.
- Zašto prelom odmah iščaši
- Jer je uvek slomljen i luk pršljena — ali do povrede kičmene moždine ne dolazi uvek.
- Prelom zuba drugog pršljena
- Sa pomeranjem ili bez njega; povreda moždine tu nije česta jer je kanal dovoljno širok.
- Prelom obešenih
- Obostrani prelom luka drugog pršljena sa iščašenjem.
- Džefersonov prelom
- Rasparčan prelom prvog pršljena — kad sila deluje po osovini na glavu.
- Znaci
- Bol u zatiljku koji se širi u vrat i glavu; mogući izraziti neurološki ispadi, ali i izolovani ispadi pojedinih živaca.
- Snimanje
- Baš kod ovih povreda je tačna dijagnostika presudna — tomografija, CT, po potrebi magnetna rezonanca.
- Stabilan prelom
- Šancova kragna; kod težih „Minerva“ gips četiri do šest nedelja, ponekad i do tri meseca.
- Sa pomakom pršljenova
- Koštana vuča po Krečfildu (3–4 kg) četiri do šest nedelja uz redovne kontrolne snimke, pa „Minerva“ gips još osam do deset nedelja.
- Kada operacija
- Nestabilni prelomi sa neurološkim ispadima koji se vučom ne mogu namestiti — spajanje pršljenova spreda i pozadi, i to što pre.
- Trzajna povreda vrata
- Srazmerno česta; bol u vratu koji se širi u rame, potiljak i ponekad obe ruke, uz zujanje u ušima i vrtoglavicu.
- Zašto je važna
- Lako se zameni sa degenerativnim promenama, a ima i sudsko-medicinski značaj.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Povrede vratnog dela kičme se najčešće dešavaju pri saobraćajnim nesrećama i pri naletu automobila, kao i pri skokovima u vodu na glavu. Najgora lokacija povrede vratnog dela kičme je između IV i VI pršljena.
Pri prelomu pršljena dolazi odmah do luksacije pošto je uvek slomljen i arkus, a ne dolazi uvek do povrede kičmene moždine.
Povrede prvog i drugog vratnog prslena
Značajna povreda epistrofeusa je prelom densa sa dislokacijom ili bez nje. Povreda kičmene moždine nije česta jer je spinalni kanal dosta širok. Značajan prelom kod obešenih je obostrani prelom arkusa epistrofeusa i iščašenje.
Džefersonov prelom je kominutivni prelom atlasa koji nastaje kada deluje sila aksijalno na glavu.
Klinički znaci.
Klinički su izraženi bolovi u zatiljku koji se šire u vrat i glavu. Mogućnost izrazitih neuroloških ispada takođe postoji, kao i izolovani neurološki ispadi od strane nerava koji tu izlaze. Pri potresu kičmene moždine (commotio medullae spinalis) pojavljuju se neurološki ispadi. Baš prilikom ovakvih povreda veoma je važna tačna rendgenološka dijagnostika sa tomografijom i kompjuterskom tomografijom, kao i eventualno magnetnom rezonancijom.
Tretman.
Odluka o načinu lečenja zavisi od toga da li je stabilan ili nestabilan prelom. Pri stabilnim prelomima vratnog dela kičme zadovoljava Schanzova kragna, ali pri težim povredama „Minerva“ gips koji treba da stoji četiri do šest nedelja (do 3 meseca).
Pri težim povredama, sa pomakom između pršljenova, moramo po prijemu u bolnicu obezbediti povredu koštanom trakcijom po Crutchfieldu (tri do četiri kilograma) koji vršimo četiri do šest nedelja uz redovnu rendgensku kontrolu položaja pršljenova. Po odstranjenju trakcije apliciramo gipsanu „Minervu“ u trajanju od osam do deset nedelja.
Nestabilni prelomi pre svega sa poremećajem neurološkog statusa, koji sa trakcijom ne mogu namestiti, moraju biti operativno stabilizovani. Operativni zahvat predstavlja fuziju pršljenova, i to ispred i pozadi, što se mora učiniti što pre.
Whiplash-distorzije ili hiperekstenzione povrede su srazmerno česte povrede koje daju bolnu simptomatologiju u vratnom delu kičme sa širenjem u rame, potiljak a ponekad u obe ruke. Može se pojaviti takođe i zujanje u ušima sa vrtoglavicom zbog kompresije a. vertebralis. Takve povrede su svakako vrlo neprijatne i mogu se zameniti sa degenerativnim promenama. One su vrlo važne zbog forenzičkog značaja telesnih povreda.
Česta pitanja o Povrede prvog i drugog vratnog prsljena
Šta su povrede prvog i drugog vratnog prsljena?
Reč je o povredama atlasa (prvi vratni pršljen) i epistrofeusa (drugi vratni pršljen), koje najčešće podrazumevaju prelom densa epistrofeusa (sa dislokacijom ili bez nje) ili kominutivni prelom atlasa, poznat kao Jeffersonov prelom. Pošto je spinalni kanal na tom nivou dosta širok, povreda kičmene moždine se ne javlja u svakom slučaju.
Koji su simptomi ovih povreda?
Karakterističan je izražen bol u zatiljku koji se širi u vrat i glavu. U zavisnosti od težine povrede mogu se javiti i izraženi ili izolovani neurološki ispadi, uključujući smetnje od strane nerava koji izlaze na tom nivou, posebno ako je došlo do potresa kičmene moždine.
Šta izaziva povrede vratnih pršljenova C1 i C2?
Najčešći uzroci su saobraćajne nesreće i naleti vozila, kao i skokovi u vodu na glavu. Jeffersonov prelom atlasa specifično nastaje kada sila deluje aksijalno duž ose glave i vrata.
Kako se leče ove povrede?
Način lečenja zavisi od toga da li je prelom stabilan ili nestabilan. Kod stabilnih preloma vratne kičme obično je dovoljna imobilizacija ovratnikom (Schanzova kragna), dok teže, nestabilne povrede zahtevaju čvršću imobilizaciju, pri čemu lekar specijalista na osnovu rendgenske, CT i eventualno MR dijagnostike određuje tačan plan lečenja.
Kada je potrebno hitno se javiti lekaru?
Povrede prvog i drugog vratnog pršljena su potencijalno hitno i ozbiljno stanje, posebno nakon saobraćajne nesreće ili skoka u vodu na glavu, pa je nakon svake sumnje na ovakvu povredu neophodno odmah pozvati hitnu pomoć i izbegavati pokretanje vrata. Alarmantni znaci koji zahtevaju momentalnu medicinsku pomoć su jak bol u zatiljku i vratu nakon udarca, utrnulost ili slabost ruku i nogu, poremećaj svesti ili smetnje sa disanjem.
Napomena: informacije su opšteg karaktera i ne zamenjuju savet lekara ili farmaceuta.
