Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Tumori testisa — najkraće
- Koliko su česti
- Čine oko 1% svih maligniteta kod muškaraca. U testisu koji nije spušten javljaju se 20 do 50 puta češće.
- Vrste
- Najčešće potiču iz oplodnih ćelija: seminomi, karcinomi embrionalnih ćelija, teratomi i horiokarcinomi. Tumori Lajdigovih i Sertolijevih ćelija su retki i češće dobroćudni.
- Prvi znak
- Bezbolno uvećanje testisa uz osećaj punoće ili težine. Samo četvrtina bolesnika oseća bol — zato izostanak bola ništa ne isključuje.
- Zašto se ne odlaže pregled
- Kod 5–10% bolesnika se već pri prvom pregledu nađu metastaze u preponskim, retroperitonealnim i nadključnim limfnim žlezdama i u kostima.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Maligni tumori testisa prisutni su u 1% svih maligniteta u muškaraca. Dvadeset do 50 puta su češći u testisima koji nisu spušteni. Najčešći tipovi maligniteta koji zahvataju testis su oni koji potiču iz oplodnih ćelija: seminomi, karcinomi embrionalnih ćelija, teratomi i horiokarcinomi.
Maligni tumori testisa prisutni su u 1% svih maligniteta u muškaraca. Dvadeset do 50 puta su češći u testisima koji nisu spušteni. Najčešći tipovi maligniteta koji zahvataju testis su oni koji potiču iz oplodnih ćelija: seminomi, karcinomi embrionalnih ćelija, teratomi i horiokarcinomi. Tumori Leydigovih (intersticijalnih) i Sertolijevih ćelija su retki i češće subenigni nego maligni. Do sacia je nadeno četmaest različitih kombinacija ovih tumora.
Simptomi i znaci koji obično prate tumor (cstisa su bezbolno uvećanje testisa, sa osećajem punoće ili težine, a samo četvrtina bolesnika oseća bol. Anamnezom najčešće se dobija podatak o traumama testisa u bliskoj prošlosti. U 5-10% pacijenata sa prisutnim simptomima pri prvom pregledu dijagnostikuju se i metastaze u ingvinalnim, retroperitonealnim, supraklavikulamim limfnim žlezdama i kostima. Tumori Sertolijevih ili Leydigovih ćelija, ukoliko se jave pre puberteta, zbog selcrecije testosterona ili estrogena, uzrokuju rani pubertet. Prisustvo ovih tumora u odraslih, osim poj ave tumorske mase u predelu testisa, mogu biti praćeni ginekomastijom i smanjenjem libida.
Na osnovu dva tumorska markera (3-hCG (prisutan u 5-10% seminoma, 50% embrionalnih karcinoma i teratoma i u svih pacijenata sa horiokarcinomom) i a-fetoproteina (povećanu 70% pacijenata sa tumorima koji ne potiču od oplodnih ćelija) može se dati prognoza u vreme otkrivanja tumora i ukazati na rani recidiv tokom praćenja lečenog bolesnika.
Terapija. Seminomi su radiosenzitivni tumori te se, posle postavljanja dijagnoze, leče orhiektomijom i radioterapijom. Ukoliko postoje metastaze, prethodna dva postupka se kombinuju sa hemioterapijom. Benigni tumori Leydigovih ćelija leče se unilateralnom orhiektomijom, a u malignih neophodno je suzbiti androgenezu na nivou testisa i u nadbubrezima.
Tok i prognoza: u pacijenata sa seminomima, posle urađene orhiektomije i terapije zračenjem petogodišnje preživljavanje postiže se u 98-100%, manji procenat preživljavanja je u pacijenata sa metastazaimi u limfhnj žlezdi koja se nalazi ispod dijafragme, a svega u 18% pacijenata sa metastazama u limfnoj žlezdi iznad nivoa dijafragme. Otklanjanjem benignih tumora Leydigovih ćelija dolazi do regresije ranog pubertcia u dece i iščezavanja feminizacije u odraslih. Prognoza malignih tumora ovih ćelija je loša i najveći procenat bolesnih preživljava unutar od 2 godine posle postavljanja dijagnoze.
