Živite u inostranstvu?
Do termina kod lekara se čeka, a strani lekar ne poznaje lekove iz Srbije. Postavite pitanje lekaru iz Srbije, na svom jeziku — o leku koji koristite, svojim tegobama ili zdravlju roditelja u Srbiji. Odgovor stiže na Vaš mejl, besplatno.
Pitajte lekara iz SrbijeOdgovor lekara je informativan i ne zamenjuje pregled.
Alergijska reakcija tipa I — najkraće
- Šta je
- Rani, neposredni oblik preosetljivosti. Antigen se spaja sa IgE antitelima na površini bazofila i mast ćelija, a te ćelije zatim oslobađaju medijatore upale.
- Šta je atopija
- Nasledna sklonost stvaranju visokog nivoa IgE antitela na alergene iz okoline, uz pojavu bolesti koju ti alergeni izazivaju.
- Dva oblika
- Sistemski — anafilaktički šok. Pojedinačni — zahvataju određena tkiva i organe, i to su atopijske bolesti.
- Šta određuje jačinu
- Priroda i veličina alergena. Molekuli velike težine slabo prolaze kroz sluznicu, pa su i slabiji alergeni.
- Kada je hitno
- Anafilaktički šok: naglo oticanje, otežano disanje i pad pritiska. Pozvati 194 — ne čeka se da prođe samo.
Ovaj pregled je informativan i ne zamenjuje pregled kod lekara. Ceo tekst je ispod.
Alergološka reakcija tipa I je rani, neposredni oblik reaginske preosetljivosti. Ovaj oblik reakcije nastaje spajanjem antigena sa specifičnim reaginskim antitelima (najčešće IgE) na površini ćelija (bazofila i mast ćelija) koji injiciraju ove ćelije na oslobađanje medijatora upalne reakcije, što označavamo kao anafilaksija.
Za reakcije ranog tipa preosetljivosti, koje nastaju samo kod hiperreaktivnih osoba s predispozicijom nasljednom sklonošću za ovu reakciju, upotrebljava se naziv atopija.
Tako termin atopija označava genetsku sklonost ka stvaranju visokog nivoa IgE antitela protiv alergena iz okoline, uz istovremenu pojavu bolesti uzrokovanu ovim antigenom.
Anafilaktične reakcije mogu biti sistemne anafilaktični šok, i pojedinačne, koje zahvataju pojedina tkiva i organe, atopijske bolesti.
Pored predispozicije za nastajanje reakcije tipa I, značajne su i priroda i veličina antigena (alergena). Antigeni koji su velike molekulske težine slabo prolaze sluznicu, pa su slabi alergogeni, veoma male molekularne težine, antigeni ne mogu da se vežu za dveili više molekula IgE na površini ćelije, što je nephodno za degranulaciju mast ćelei otpuštanemedijatora upale.
Sinteza IgE nastaje pretežno u limfnom tkivu respiratornog i gastrointestinalnog trakta, gdeima dosta plazma ćelija koje luče IgE, a da bi se Blimfocit diferencirao u plazma ćeliju koja luči IgE potreban je uticaj T-limfocita.
IgE su često povećani u serumu bolesnika s alergičnim pojavama, ali se njihova uloga ne odvija u krvi nego na mast ćelijama i bazofilima na koje se pripoje.
U sredinama gde je populacija infestirana parazitima genetička sklonost za povećane IgE može biti korisna u odbrani od parazita.
Antitela IgE klase (reagini) su citofilna, vežu se za receptor na mastocitu ili na bazofilu na Fc delu teškog lanca IgE i vezivaneje reverzibilno. Oni nemaju afinitet da se vežu za druge ćeleu krvnoj cirkulaciji i u tkivima.
Vezivanjem antigena za dveili više molekula IgE nastaje «premošćavane», spajaju se preko antigena molekule IgE među sobom tako da se antigen veže preko receptora IgE s bazofilom i mastocitom. Ovim vezivanjem dolazi do oslobađanja medijatora iz granula.
Histološki je za reakciju prvog tipa karakteristična degranulacija mastocita, kongestija kapilara, edem, promena vaskularnog endotela, kontrakcija glatke muskulature i eozinofilija.
Reakcije tipa I javljaju se kao alergijska astma, polenska groznica, proljetni keratokonjunktivitis, neki gastrointestinalni poremećaj i atopijski dermatitis.
Osim IgE, i neka druga antitela, „non-IgE antitela“, mogu izazvati antigen specifično oslobađanje medijatora iz mast ćelija i bazofila, a to je IgG4, potklasa IgG.
Oni imaju mali afinitet za ćelijske receptore, ali ako su prisutni u većoj količini u plazmi mogu dati patološki rezultat.
