Duboka venska tromboza: znaci koje ne smete propustiti

Ustajete ujutru i primećujete da vam je jedna noga deblja nego juče. Čarapa ostavlja dublji trag, patika je tesnija, a list vas pomalo boli, kao da ste pretrčali kilometar iako niste. Do podneva bol postaje uporniji, koža nad listom je toplija na dodir i blago pocrvenela, dok druga noga izgleda potpuno normalno. Ako vam ovaj opis zvuči poznato, vredi da pročitate ovaj tekst do kraja: otok jedne noge praćen bolom jedan je od znakova koje ne bi trebalo odlagati, jer iza njega može stajati duboka venska tromboza.

Duboka venska tromboza, skraćeno DVT, jeste stanje u kome se u dubokim venama, najčešće nogu, formira ugrušak. Taj tromb u nozi ometa povratak krvi ka srcu i izaziva tegobe koje pacijenti često pripišu istegnuću mišića ili umoru. Prava opasnost dolazi od toga što se deo ugruška može otkinuti i krvotokom otputovati do pluća, gde izaziva plućnu emboliju, stanje koje ugrožava život. Zbog toga DVT simptomi zaslužuju brzu procenu lekara, a ne tople obloge i čekanje da prođe.

U ovom tekstu objašnjavam kako nastaje ugrušak, koje znake treba da prepoznate, ko je u povećanom riziku, kako izgleda dijagnostika i lečenje, i šta možete da uradite da smanjite verovatnoću da se tromboza uopšte dogodi.

Šta je duboka venska tromboza

Krv iz nogu vraća se ka srcu kroz dva sistema vena. Površne vene leže neposredno ispod kože i one su te koje vidimo kada se prošire i izviju. Duboke vene idu među mišićima, uz kosti, i kroz njih se vraća najveći deo krvi. Kada se u dubokoj veni stvori ugrušak, krv iza prepreke zastaje, pritisak u nozi raste, a tečnost počinje da izlazi u okolno tkivo. Otuda otok, osećaj napetosti i bol.

Tromboza površnih vena, koju pacijenti prepoznaju kao bolan i tvrd čvorić duž proširene vene, obično je manje opasna, ali nije bezazlena i traži pregled. Duboka venska tromboza je ozbiljnija upravo zato što je ugrušak u velikoj veni sa jakim protokom, pa je verovatnoća da se odvoji i otputuje u pluća veća. Najčešće su zahvaćene vene lista i natkolenice, ređe vene karlice ili ruke.

Zašto nastaje tromb u nozi

Nastanak ugruška objašnjava se sadejstvom tri činioca, koji se u medicini pominju već dugo. Svaki od njih možete prepoznati u sopstvenom svakodnevnom životu.

• Usporen protok krvi. Mišići lista rade kao pumpa koja gura krv naviše. Kada dugo mirujete, ta pumpa gotovo da ne radi. Zato su dugi letovi i vožnje, gipsana imobilizacija, ležanje posle operacije ili teže bolesti klasične okolnosti u kojima krv zastaje.
• Oštećenje zida vene. Povreda, prelom, operacija, dugotrajna venska kanila ili prethodna tromboza ostavljaju mesto na kome se krv lakše zgrušava.
• Sklonost krvi ka zgrušavanju. Trudnoća i period posle porođaja, hormonska kontracepcija i hormonska terapija, zapaljenska stanja, maligne bolesti i nasledni poremećaji zgrušavanja pomeraju ravnotežu ka stvaranju ugruška.

Kod znatnog broja pacijenata ne postoji jedan jedini krivac, već se dva ili tri činioca poklope. Žena koja uzima kontraceptivne pilule, provede ceo dan u autobusu i uz to je prehlađena i slabo hidrirana, ima veći rizik nego što bi imala od bilo kog od tih razloga pojedinačno.

DVT simptomi: znaci koje ne smete propustiti

Najkarakterističnija slika je da se tegobe javljaju na jednoj nozi. Simetričan otok oba stopala i oba lista, koji se pogoršava predveče a povlači preko noći, češće govori o hroničnoj venskoj slabosti, srčanim ili bubrežnim uzrocima. Kod duboke venske tromboze noge se najčešće razlikuju, i ta razlika je ono na šta treba obratiti pažnju.

• Otok jedne noge koji se razvija tokom nekoliko sati do nekoliko dana i ne povlači se odmaranjem preko noći.
• Bol ili grč u listu koji se pojačava pri stajanju i hodanju, a često i kada stopalo povučete naviše ka sebi.
• Osećaj napetosti i težine, kao da je noga puna vode i kao da će koža pući.
• Toplija koža na zahvaćenom delu u poređenju sa drugom nogom.
• Promena boje kože: crvenilo, ružičasta ili modrikasta prebojenost lista i skočnog zgloba.
• Naglašene površne vene koje se odjednom bolje vide, jer preuzimaju protok umesto blokirane duboke vene.
• Osetljivost na pritisak duž unutrašnje strane lista ili natkolenice.

Važno je znati i da tromboza može proteći gotovo nemo. Deo pacijenata nema nijedan upadljiv znak sve dok se ne jave tegobe sa disanjem, što znači da je ugrušak već otputovao u pluća. Zbog toga odsustvo bola ne mora značiti da je sve u redu, naročito ako ste nedavno bili operisani, imobilisani ili ste proveli mnogo sati bez kretanja.

Ko je u povećanom riziku

Duboka venska tromboza može pogoditi i mladu, zdravu osobu, ali postoje okolnosti u kojima je rizik jasno veći. Vredi da znate gde se nalazite na toj lestvici.

• Skorašnja operacija, naročito veliki ortopedski zahvati na kuku i kolenu, kao i operacije u trbuhu i maloj karlici.
• Prelom, gips ili duže mirovanje u krevetu zbog bolesti.
• Putovanja duža od nekoliko sati bez ustajanja.
• Trudnoća i period posle porođaja.
• Hormonska kontracepcija i hormonska nadoknadna terapija, posebno uz pušenje.
• Maligne bolesti i lečenje koje ih prati.
• Gojaznost, starije životno doba i pušenje.
• Ranije preležana tromboza kod vas ili u bliskoj porodici, kao i poznati nasledni poremećaj zgrušavanja.
• Uznapredovale proširene vene sa hroničnim otokom i promenama na koži potkolenice.

Proširene vene same po sebi ne znače da ćete dobiti duboku vensku trombozu, ali govore da venski sistem ne radi optimalno. Kod pacijenata sa izraženom venskom slabošću tegobe se lakše previde, jer su navikli na otok i težinu u nogama. Upravo im zato savetujem da nauče razliku između svog uobičajenog stanja i naglog, jednostranog pogoršanja.

Kada se javiti lekaru

Ovo je deo teksta koji bih volela da zapamtite čak i ako ostalo zaboravite. Postoje tegobe zbog kojih se ide na hitan pregled istog dana, bez zakazivanja i bez odlaganja.

• Iznenadan nedostatak vazduha ili ubrzano disanje bez jasnog razloga.
• Bol u grudima koji se pojačava pri dubokom udahu ili kašlju.
• Iskašljavanje krvi, ubrzan rad srca, vrtoglavica ili gubitak svesti.
• Naglo otekla, bolna, hladna i modra noga uz otežano pomeranje prstiju ili gubitak osećaja u nozi.
• Otok noge praćen visokom temperaturom i drhtavicom ili naglim pogoršanjem opšteg stanja.

Ovi znaci mogu upućivati na plućnu emboliju ili na tešku, opsežnu trombozu i traže hitnu bolničku procenu. Pozovite hitnu pomoć ili se najbržim putem javite u najbližu zdravstvenu ustanovu. Nemojte sami voziti do bolnice ako imate tegobe sa disanjem ili vrtoglavicu.

Pregled u roku od jednog do dva dana potreban je kada primetite otok jedne noge koji traje duže od jednog dana, bol u listu bez povrede, jednostrano crvenilo i toplinu kože, ili kada se bilo koja od tih tegoba javi nakon operacije, gipsa, dugog puta, u trudnoći ili posle porođaja. Ako niste sigurni koliko je hitno, bolje je pitati nego čekati.

Dijagnostika duboke venske tromboze

Postavljanje dijagnoze počinje razgovorom i pregledom. Lekar procenjuje verovatnoću tromboze na osnovu tegoba, okolnosti u kojima su nastale i nalaza na nozi: razlike u obimu potkolenica, osetljivosti, temperature i boje kože. Ta procena određuje šta sledi.

• Ultrazvučni pregled vena sa dopler analizom osnovna je metoda. Bezbolan je, bez zračenja, a pokazuje da li se vena pod pritiskom sonde sabija, kakav je protok i gde se ugrušak nalazi.
• Laboratorijska analiza D-dimera koristi se kod pacijenata sa manjom verovatnoćom tromboze. Uredan nalaz u toj situaciji čini trombozu malo verovatnom, dok povišen nalaz sam po sebi nije dokaz, jer raste i u trudnoći, posle operacija, kod infekcija i kod starijih osoba.
• Dodatna snimanja, poput kompjuterizovane tomografije, rade se kada se sumnja na plućnu emboliju ili na trombozu u venama karlice i trbuha.
• Ciljane analize krvi mogu se preporučiti kasnije, kod mlađih pacijenata, ponovljenih tromboza ili jasne porodične sklonosti.

Vredi naglasiti da se dijagnoza ne postavlja na osnovu opisa tegoba preko telefona ili poruke. Razgovor sa lekarom služi da se proceni hitnost i uputi na pravu vrstu pregleda, a potvrda ili isključivanje tromboze traži ultrazvuk.

Lečenje duboke venske tromboze

Cilj lečenja je da se zaustavi rast postojećeg ugruška, spreči njegovo putovanje u pluća i smanji verovatnoća ponavljanja. Osnov terapije čine lekovi protiv zgrušavanja krvi, takozvani antikoagulansi. Danas su na raspolaganju injekcioni preparati i tablete, a lekar bira vrstu leka, dozu i dužinu lečenja prema tome gde se ugrušak nalazi, zbog čega je nastao, kakva je funkcija bubrega, da li postoji trudnoća, maligna bolest ili sklonost krvarenju.

Trajanje terapije nije isto za sve. Kada je tromboza nastala u jasno prepoznatljivoj okolnosti, poput operacije ili gipsa, lečenje je obično kraće. Kada se javila bez vidljivog povoda ili se ponavlja, razmatra se duže, ponekad i trajno uzimanje leka. Odluku donosi lekar, uz redovnu kontrolu i procenu rizika od krvarenja, a terapiju ne treba prekidati samostalno čim otok popusti.

Uz lekove se koriste i mere koje ubrzavaju oporavak: kompresivne čarape odgovarajuće jačine, podizanje noge tokom odmora i rano, postepeno kretanje. Dugotrajno nepomično ležanje obično ne pomaže, naprotiv. U posebnim slučajevima, kod opsežne tromboze velikih vena, razmatraju se postupci kojima se ugrušak rastvara ili uklanja, kao i ugradnja filtera u donju šuplju venu kada primena antikoagulansa nije moguća. To su odluke bolničkih timova i tiču se manjeg broja pacijenata.

Saveti za svakodnevni život

Posle preležane tromboze, i tokom lečenja, mnogo toga zavisi od navika. Ovo su preporuke koje najčešće dajem pacijentima.

• Krećite se svakoga dana. Hodanje aktivira mišićnu pumpu lista i pomaže povratku krvi, čak i kada je reč o kratkim, čestim šetnjama.
• Nosite kompresivne čarape onako kako vam je lekar propisao, obuvene ujutru pre nego što otok naraste.
• Tokom rada za stolom povremeno ustanite i prošetajte, a dok sedite pomerajte stopala gore i dole.
• Pijte dovoljno tečnosti, naročito na putovanjima i po vrućini, osim ako vam je lekar ograničio unos.
• Ako uzimate antikoagulantnu terapiju, obavestite o tome svakog lekara i stomatologa pre intervencije i pratite znake neuobičajenog krvarenja, poput krvi u mokraći ili stolici, obilnog krvarenja iz nosa ili velikih modrica.
• Izbegavajte samostalno uzimanje lekova protiv bolova i biljnih preparata bez konsultacije, jer neki od njih menjaju dejstvo terapije.
• Merite obim potkolenica povremeno, u isto doba dana, da biste znali šta je za vas uobičajeno stanje.

Kod dela pacijenata, mesecima nakon tromboze, ostaju otok, težina i promene na koži potkolenice. To stanje se zove posttrombotski sindrom i lakše se drži pod kontrolom kada se kompresija i kretanje sprovode dosledno od početka.

Prevencija: kako smanjiti rizik od tromboze

Najveći deo prevencije svodi se na to da krv ne stoji i da se poznati rizici na vreme prepoznaju.

• Na dugim putovanjima ustanite i prošetajte kad god je moguće, a u sedištu radite vežbe stopala. Kod osoba sa faktorima rizika korisne su i kompresivne čarape, uz prethodni dogovor sa lekarom.
• Pre planirane operacije razgovarajte o proceni rizika i o tome da li vam je potrebna zaštitna terapija posle zahvata.
• Pre uvođenja hormonske kontracepcije recite lekaru da li je neko u porodici imao trombozu, plućnu emboliju ili poremećaj zgrušavanja.
• Održavajte telesnu težinu i prestanite sa pušenjem, jer oba činioca doprinose riziku.
• Lečite proširene vene na vreme, pre nego što se razviju hronični otok i promene na koži.

Zaključak

Duboka venska tromboza spada u stanja koja se obično dobro leče kada se otkriju na vreme, a mogu imati teške posledice kada se previde. Zapamtite jednostavno pravilo: nova, jednostrana promena na nozi zaslužuje pregled. Otok jedne noge, bol u listu bez povrede, toplina i crvenilo kože, naročito posle operacije, imobilizacije, dugog puta ili u trudnoći, razlozi su da se javite lekaru istog ili narednog dana. Tegobe sa disanjem i bol u grudima traže hitnu pomoć.

Ako već imate proširene vene, poznavanje sopstvenog uobičajenog stanja jedna je od najboljih zaštita. Kada primetite da nešto odstupa od te slike, pitajte na vreme.

Reference

• Mayo Clinic — https://www.mayoclinic.org
• NHS (National Health Service) — https://www.nhs.uk
• NICE (National Institute for Health and Care Excellence) — https://www.nice.org.uk
• European Society of Cardiology — https://www.escardio.org
• World Health Organization — https://www.who.int

Ovaj tekst ima edukativnu svrhu i ne zamenjuje pregled, dijagnostiku i savet lekara. Ako prepoznajete opisane tegobe, obratite se lekaru. Za pitanja o proširenim venama, otoku nogu i riziku od tromboze možete zakazati konsultaciju u savetovalištu Proširene vene putem platforme LekarInfo. — Dr Biljana Petrović