Gojaznost: kako se meri, čime je izazvana i šta pomaže

Gojaznost se dugo posmatrala kao pitanje volje. Danas je u međunarodnoj klasifikaciji bolesti označena šifrom i tretira se kao stanje koje ima uzroke, posledice i lečenje — što je važno, jer menja ceo pristup. Ne počinje se dijetom nego merenjem i pregledom.

Kako se meri

Svaki pregled kod lekara koji se bavi ishranom počinje merenjem indeksa telesne mase, koji se računa iz težine i visine. Normalan opseg je 18,5–24,9, a gojaznost je 30 i iznad. Između je prekomerna telesna masa.

Ali BMI ima širok normalan opseg i uzima malo podataka — samo težinu i visinu, bez godina, sportske građe, trudnoće i bolesti. Zato se tumači sa oprezom i dopunjuje drugim merenjem: količnikom obima struka i obima kukova. O gojaznosti se govori kada taj odnos pređe 0,85 kod žena i 0,90 kod muškaraca.

Razlika nije akademska. Masnoća oko struka nosi veći zdravstveni rizik od iste količine na kukovima i butinama, i viđa se kod ljudi koji po indeksu telesne mase nisu gojazni.

Šta je izaziva

• nasledna sklonost, koja se vidi kroz porodicu
• prevelik unos kalorija i loša kombinacija namirnica — prosti ugljeni hidrati zajedno sa koncentrovanim mastima ili proteinima
• cena hrane: brašno, šećer i mast su jeftini, a voće i povrće skuplji, imaju manje kalorija i teže zasite
• nedovoljna fizička aktivnost
• psihičko stanje — jedenje kao odgovor na stres, dosadu ili potištenost
• prestanak pušenja i alkohol
• pojedini lekovi — kortikosteroidi, neki antidepresivi i antipsihotici, hormonski preparati
• bolesti: smanjen rad štitaste žlezde, insulinska rezistencija, policistični jajnici, poremećaji nadbubrežne žlezde

Zašto se prvo ide na pregled

Kod viška kilograma naši lekari pre svakog plana ishrane savetuju pregled i osnovnu dijagnostiku, da se isključe organski uzroci. Razlog je praktičan: ako iza kilograma stoji štitasta žlezda ili insulinska rezistencija, dijeta sama neće uspeti dok se to ne prepozna — a čovek zaključi da je problem u njemu.

Šta gojaznost nosi sa sobom

• insulinsku rezistenciju i šećernu bolest tipa 2
• povišen krvni pritisak i povišene masti u krvi
• bolesti srca i krvnih sudova
• masnu jetru
• opterećenje zglobova kolena i kukova i bol u leđima
• prestanke disanja u snu i dnevnu pospanost
• kod žena neredovan ciklus i teškoće sa začećem

Šta pomaže

Redosled je uvek isti i počinje najjednostavnijim:

• uobročena ishrana — tri glavna obroka i male užine u približno isto vreme, umesto preskakanja pa prejedanja uveče
• više povrća, voće umereno, integralne žitarice u manjoj količini, posno meso ili riba, mlečni proizvodi od obranog mleka
• manje soli, slatkiša, suhomesnatog, prženog i alkohola; dosta tečnosti
• svakodnevno kretanje — ono ne troši toliko kalorija koliko se misli, ali čuva mišićnu masu od koje zavisi hoće li se kilogrami vratiti
• rad na razlozima zbog kojih se jede kada se ne oseća glad
• lečenje osnovne bolesti kada postoji

Tempo koji telo podnosi je pola do jedan kilogram nedeljno. Brže od toga po pravilu znači gubitak vode i mišića, a ne masti. Više o samom postupku: mršavljenje — šta zaista radi.

Zašto reč gojaznost nije uvreda

Deo ljudi izbegava pregled upravo zbog straha od te reči i od komentara. To je razumljivo, ali skupo: gojaznost je stanje sa šifrom u klasifikaciji bolesti, isto kao povišen pritisak ili šećerna bolest, i kao takvo ima lečenje. Niko ne oseća stid kada mu lekar izmeri pritisak.

U razgovoru sa lekarom koristan je isti pristup kao kod svake druge tegobe: reći koliko dugo traje, šta je probano, šta je pomagalo a šta ne, i koje lekove uzimate. Krivica ništa ne rešava, a podaci rešavaju.

Zašto merenje jednom nije dovoljno

Težina se kroz nedelju menja i bez ijedne promene u ishrani — zbog vode, soli, ciklusa kod žena i sadržaja creva. Zato se prati obrazac kroz nedelje, a ne pojedinačan broj. Uz vagu se meri i obim struka, koji često pada i kada vaga stoji, jer se menja sastav tela.

Merenje jednom nedeljno, ujutru, posle toaleta i pre doručka, uvek istog dana, daje upotrebljiv podatak. Svakodnevno merenje daje uglavnom šum i obeshrabrenje.

Gojaznost kod dece

Kod dece se ne koriste iste granice kao kod odraslih — vrednosti se čitaju sa krivulja rasta prema uzrastu i polu, jer dete raste i sastav tela mu se menja. Zato dečji plan uvek vodi lekar, a cilj najčešće nije mršavljenje nego zaustavljanje daljeg dobijanja dok dete ne poraste u svoju težinu.

Ono što najviše pomaže nije dijeta za dete nego promena u celoj kući: šta se kupuje, šta stoji na stolu, koliko se sedi pred ekranima. Stroge zabrane i komentari o izgledu kod dece češće naprave poremećaj u odnosu prema hrani nego što reše kilograme.

Kada se javiti lekaru

• pre početka stroge dijete, naročito uz hroničnu bolest ili stalnu terapiju
• ako ste dobili na težini bez promene u ishrani i kretanju
• ako uporno ne možete da smršate uprkos doslednom trudu
• ako uz kilograme imate umor, zimljivost, suvu kožu ili neredovan ciklus
• ako hrčete i ujutru ustajete umorni
• kod dece i adolescenata — plan uvek vodi lekar

Zaključak

Gojaznost se meri na dva načina i leči od uzroka naviše. Indeks telesne mase je početak, obim struka dopuna, a pregled prvi korak — jer se dobar deo slučajeva ne rešava tanjirom nego terapijom stanja koje stoji iza njega.

Pitanja koja pacijenti najčešće postavljaju našim lekarima

Na LekarInfo platformi lekari su odgovorili na više od osamsto pitanja o težini i ishrani. Pogledajte pitanja i odgovore →

Srodne teme: mršavljenje, insulinska rezistencija i štitna žlezda.

Izvori i dalje čitanje

• Mayo Clinic — https://www.mayoclinic.org
• NHS (National Health Service) — https://www.nhs.uk
• NICE (National Institute for Health and Care Excellence) — https://www.nice.org.uk
• Svetska zdravstvena organizacija (WHO) — https://www.who.int

---

Ovaj tekst ima edukativnu svrhu i ne zamenjuje lekarski pregled, dijagnozu niti terapiju. Pitanje možete postaviti i lekarima na platformi LekarInfo.