Limfedem (Lymphoedema)

Limfedem — najkraće Šta je Otok ekstremiteta ili njegovog dela zbog poremećenog oticanja limfe. Dva oblika Primarni — urođen poremećaj razvoja limfnih puteva. Sekundarni — stečene smetnje: povrede, zloćudne bolesti,…

Opširnije

Zapaljenje limfnih puteva i limfnih zlezda (Lymphangitis i lymphadenitis)

Zapaljenje limfnih puteva i žlezda — najkraće Odakle potiče Najčešće od infekcije kože izazvane streptokokom ili stafilokokom. Kako izgleda Od mesta infekcije pruža se crvena, topla, osetljiva i tvrda traka…

Opširnije

Hronična venska insuficijencija (Syndroma postthromboticum)

Hronična venska insuficijencija — najkraće Šta je Posledica ponavljanih tromboza dubokih vena. Pošto je glavni poremećaj povišen pritisak u venama, zove se i hronična venska hipertenzija. Koliko je često Više…

Opširnije

Duboka venska tromboza (Thrombophlebitis profunda)

Duboka venska tromboza — najkraće Šta pogoduje nastanku Virhovljev trijas: zastoj krvi, povreda zida vene i pojačana sklonost krvi ka zgrušavanju. Ko je u riziku Češće posle porođaja, kod operisanih…

Opširnije

Površni tromboflebitis (Thrombophlebitis superfitialis)

Površni tromboflebitis (Thrombophlebitis superfitialis) — najkraće Šta je Površni tromboflebitis je zapaljenje površinskih vena ekstremiteta koje može biti udruženo i sa dubokom venskom trombozom Simptomi i klinički znaci Pacijenti se…

Opširnije

Proširene vene (Venae varicosae)

Proširene vene (Venae varicosae) — najkraće Šta je Pod nazivom proširene vene (varikozne) podrazumevamo izvijugane, abnormalno dilatirane vene sa inkompletnim zaliscima, za razliku od hipertrofičnih vena koje se viđaju kod…

Opširnije

Arterijsko venske fistule

Arterijsko-venske fistule — najkraće Šta su Direktna veza između arterije i vene, bez kapilara između njih. Mogu biti urođene ili stečene — posle povrede ili zbog zloćudnog procesa. Kada prave…

Opširnije

Arterijske aneurizme

Arterijske aneurizme — najkraće Šta ih izaziva Najčešće arterioskleroza, zatim povrede i gnojni procesi. Češće su kod starijih osoba i mogu biti na više mesta odjednom. Gde se najčešće nalaze…

Opširnije

Arterijske embolije i tromboze

Arterijske embolije i tromboze — najkraće Šta je Embolije i tromboze su u oko 80-90% slučajeva srčanog porekla: Česte su kod mana mitralnog ušća, infarkta miokarda, primarnih miokardiopatija, veštačkih valvula…

Opširnije

Sekundarni Raynaudov fenomen (Phenomena Raynaud)

Sekundarni Rejnoov fenomen — najkraće U čemu je razlika Teži je poremećaj od Rejnoove bolesti. Javlja se u toku neke druge bolesti arterija i može biti prvi znak bolesti vezivnog…

Opširnije

Raynaudova bolest (Morbus Raynaud)

Raynaudova bolest (Morbus Raynaud) — najkraće Šta je Raynaudova bolest javlja se najčešće kod ženskih osoba, u 80% slučajeva mladih od 30 godina. Opisana trifazična promena boje i temperature kože…

Opširnije

Dijabetesna angiopatija (Angiopathia diabetica)

Dijabetesna angiopatija — najkraće Šta je Oštećenje krvnih sudova koje se javlja kod šećerne bolesti. Postoje dva oblika: makroangiopatija (ateromatozne promene većih arterija, najčešće potkolenih i zatkolene) i mikroangiopatija (promene…

Opširnije

Vaskulitis

Vaskulitisi — najkraće Šta su Vrlo raznorodna grupa bolesti krvnih sudova. Dele se prema veličini zahvaćenih arterija. Ko ih leči Pored angiologa i imunolozi, reumatolozi i hematolozi — jer se…

Opširnije

Birgerova bolest

Birgerova bolest (trombangitis obliterans) — najkraće Šta je Posle obliterantne arterioskleroze najčešća okluzivna bolest arterija udova. Zahvata i arterije i površinske vene. Ko oboleva Znatno češće muškarci, ali se u…

Opširnije

Metode ispitivanja periferne arterijske cirkulacije

Ispitivanje protoka u arterijama nogu — najkraće Osnovna metoda Ultrazvuk — najvažnija i najčešće korišćena metoda koja ne zadire u telo. Zasniva se na odjeku ultrazvučnog signala od pokretnih delova…

Opširnije

Obliterantna arterioskleroza

Obliterantna arterioskleroza — najkraće Šta je Obliterantna arterioskleroza je najčešća bolest perifemog arterijskog sistema. U novoj nomenklaturi Svetske zdravstvene organizacije ovoj bolesti dat je naziv perifema vaskulama bolest, apo najznačajnijem…

Opširnije

Ateroskleroza

Ateroskleroza — najkraće Šta je Šta je ateroskleroza? Ateroskleroza je proces u kome dolazi do očvršćavanja zida i suženja lumena krvnog suda. Ukoliko dođe do većeg suženja, kompromitovan je protok…

Opširnije

Lečenje srčanih aritmija

Lečenje srčanih aritmija — najkraće Cilj lečenja Ukloniti tegobe, sprečiti oštećenje srca zbog trajno ubrzanog rada i produžiti život — pre svega sprečiti naglu srčanu smrt. Dva pristupa Palijativno —…

Opširnije

Kardioverzija i defibrilacija srca

Kardioverzija i defibrilacija srca — najkraće Šta je Kratkotrajan električni šok preko elektroda na grudnom košu kojim se prekida ubrzan i poremećen rad srca. Gde idu elektrode Jedna na predeo…

Opširnije

Komorska tahikardija (Tachycardia ventricularis)

Komorska tahikardija — najkraće Šta je Tri ili više uzastopnih otkucaja koji potiču iz komora, frekvencije 120 do 250 u minuti. Zašto je opasna Može dovesti do kardiovaskularnog kolapsa ili…

Opširnije

Komorske ekstrasistole (Extrasystolae ventriculorum)

Komorske ekstrasistole — najkraće Kako se prepoznaju Na EKG-u po širokom QRS kompleksu — preko 0,12 sekundi — kome ne prethodi talas P. Bigeminija i trigeminija Ako se javljaju posle…

Opširnije

Komorske aritmije (Arrhythmiae ventricularis)

Komorske aritmije — najkraće Najčešći uzrok Nedovoljna prokrvljenost srčanog mišića — akutni infarkt, angina pektoris, hronična koronarna insuficijencija, aneurizma srca i vazospastična angina. Ostali uzroci Kardiomiopatije, zapaljenje srčanog mišića, produžen…

Opširnije

Sindrom preekscitacije komora (WPW-sindrom)

WPW sindrom — najkraće Šta je Nadražaj iz pretkomora stiže do komora brže nego što bi trebalo — ide dodatnim putem koji zaobilazi AV čvor i njegovo normalno zadržavanje. Zašto…

Opširnije

Paroksizmolna supraventrikularna tahikardija (Tachycardia paroxysmalis supraventricularis)

Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija — najkraće Zašto nastaje U samom AV čvoru postoje dva funkcionalna puta, pa električna draž počne da kruži između njih. Koliko je brza Obično 140 do 200…

Opširnije

Pretkomorsko lepršanje (Flutter atriorum)

Pretkomorsko lepršanje (atrijalni flater) — najkraće Šta je Električna draž kruži u donjem delu desne pretkomore, oko ulaza u koronarni sinus. Koliko je brzo Pretkomore rade 240 do 350 u…

Opširnije

Pretkomorsko treperenje (Fibrilatio atriorum)

Atrijalna fibrilacija (pretkomorsko treperenje) — najkraće Šta je Najčešća pretkomorska tahikardija. Električni tok kruži nepravilno po pretkomorama, pa nastaje potpuna električna neusklađenost. Koliko je brzo Pretkomore rade 260 do 450…

Opširnije

Pretkomorske ekstrasistole (Extrasystolae atriorum)

Pretkomorske ekstrasistole — najkraće Kako se prepoznaju Na EKG-u po prevremenom i izmenjenom talasu P, uz normalne QRS komplekse. Kada je QRS ipak izmenjen Ako prevremeni impuls stigne dok je…

Opširnije

Supraventrikularne aritmije (Arrhythmiae supraventricularis)

Supraventrikularne aritmije — najkraće Gde nastaju U pretkomorama, ili u njihovom nastanku učestvuju pretkomore i AV čvor. Šta ih izaziva Zapaljenje u pretkomorama (naročito reumatsko), mane zalistaka, proširenje pretkomora, poremećaji…

Opširnije

Atrioventrikularni blokovi (Block atrioventricularis)

Atrioventrikularni blokovi — najkraće Šta je AV blok Usporeno ili prekinuto sprovođenje nadražaja sa pretkomora na komore. Prvi stepen PR interval duži od 0,22 sekunde. Ne daje nikakve tegobe, ali…

Opširnije

Disfunkcija sinusnog čvora

Disfunkcija sinusnog čvora — najkraće Šta je Sinusni čvor ne stvara nadražaje kako treba ili ih ne prenosi na okolno tkivo. Šta iz toga sledi Sinusna bradikardija, sinoatrijalni blok ili…

Opširnije

Bradiaritmije (bradikardije)

Bradiaritmije — najkraće Šta su Poremećaji sprovodnog sistema srca koje odlikuje usporen rad srca i/ili pojava srčanih blokova. Gde nastaju U sinusnom čvoru, AV čvoru ili u delu sprovodnog sistema…

Opširnije

Urođene srčane mane kod odraslih

Urođene srčane mane kod odraslih — najkraće Šta su Poremećaji građe ili rada srca i krvnih sudova, posledica zaustavljenog razvoja pojedinih struktura još u embrionalnom ili fetalnom razdoblju. Koliko su…

Opširnije

Poremećaji srčanog ritma

Poremećaji srčanog ritma — najkraće Ko vodi srčani ritam Sinusni čvor. On najbrže stvara nadražaje, pa u normalnim uslovima diktira ritam od 60 do 100 otkucaja u minuti, najčešće oko…

Opširnije

Koji je prihvatljivi dnevni unos aspartama?

Prihvatljiv dnevni unos aspartama — najkraće Koliko iznosi U Evropskoj uniji 40 miligrama po kilogramu telesne mase dnevno. Šta ta granica znači Količinu koja se može unositi tokom celog života…

Opširnije

Aritmije uzrokovane poremećajem u sprovođenju impulsa

Aritmije zbog poremećaja u sprovođenju impulsa — najkraće Šta je aritmija Svaki srčani ritam koji odstupa od normalnog sinusnog — zbog poremećaja u stvaranju impulsa, u njihovom sprovođenju, ili oboje.…

Opširnije

Aritmije uzrokovane poremećajem u stvaranju impulsa

Aritmije zbog poremećaja u stvaranju impulsa — najkraće Šta je aritmija Svaki srčani ritam koji odstupa od normalnog sinusnog. Nastaje zbog poremećaja u stvaranju impulsa, u sprovođenju impulsa, ili oba.…

Opširnije

Tumori perikarda

Tumori perikarda — najkraće Koliko su česti Srazmerno retki. Dele se na ciste i solidne tumore. Gde se ciste nalaze Kod preko dve trećine bolesnika na desnom kardiofreničnom spoju, kod…

Opširnije

Perikardni izliv i tamponada srca

Perikardni izliv i tamponada srca — najkraće Šta je Pod perikardnim izlivom podrazumevamo prisustvo tečnosti u perikardnoj kesi, dok pod tamponadom podrazumevamo kompresiju srca povećanim intraperikardnim pritiskom sa posledičnim hemodinamskim…

Opširnije

Konstriktivni perikarditis

Konstriktivni perikarditis — najkraće Šta je Predstavlja hronično zapaljenje perikarda sa stvaranjem čvrstih priraslica ili kalcifikacija, koje ometaju punjenje srčanih šupljina.Danas je veoma redak, uglavnom je uzrokovan tuberkuloznim perikarditisom. Otežano…

Opširnije

Perikarditis

Perikarditis — najkraće Šta je Zapaljenje perikarda — opne koja obavija srce. Uzroci Virusi (koksaki, grip), bakterije (stafilokok, meningokok), vaskulitis, alergijska reakcija na lekove, terapijsko zračenje i uremija. Kako bol…

Opširnije