Kardiologija
-
Perikarditis
Perikarditis — najkraće Šta je Zapaljenje perikarda — opne koja obavija srce. Uzroci Virusi (koksaki, grip), bakterije (stafilokok, meningokok), vaskulitis, alergijska reakcija na lekove, terapijsko zračenje i uremija. Kako bol…
Opširnije -
Tumori i mase srca
Tumori srca — najkraće Kako se dele Na primarne — koji mogu biti dobroćudni i zloćudni — i sekundarne, koji su po definiciji zloćudni. Šta je češće Sekundarni tumori su…
Opširnije -
Reumatska groznica
Reumatska groznica — najkraće Šta je Sistemska bolest koja nastaje kao posledica infekcije beta-hemolitičkim streptokokom. Kada se javlja Obično 7 do 28 dana posle infekcije — zapaljenja krajnika, uva ili…
Opširnije -
Sinkopa – simptomi, dijagnoza, lečenje
Sinkopa — najkraće Šta je sinkopa Kratkotrajni, prolazni gubitak svesti i mišićnog tonusa sa spontanim oporavkom, poznat i kao padanje u nesvest. Nastaje zbog naglog pada prokrvljenosti mozga. Uzroci Dele…
Opširnije -
Aneurizma aorte
Aneurizma aorte — najkraće Šta je Proširenje otvora aorte preko normalne mere, nastalo zbog slabljenja srednjeg sloja njenog zida. Gde se najčešće nalazi Kod tri četvrtine bolesnika na trbušnoj aorti,…
Opširnije -
Disekcija aorte
Disekcija aorte — najkraće Šta je Disekcija aorte se definiše kao raslojavanje zida aorte usled prodiranja krvi pod pritiskom (tzv. disecirajući hematom) iz lumena aorte kroz rascep na intimi, pri…
Opširnije -
Plućna embolija
Plućna embolija — najkraće Šta je Potpuno ili delimično začepljenje plućnog krvnog korita embolusom. Odakle dolazi U većini slučajeva iz ugruška u dubokim venama nogu. Ređe embolus može biti plodova…
Opširnije -
Miokarditis
Miokarditis — najkraće Šta je Žarišno ili razliveno zapaljenje srčanog mišića koje nije posledica slabe prokrvljenosti. Najvažniji uzrok Virusna infekcija, pre svega koksaki B. Nije sasvim jasno da li šteti…
Opširnije -
Kardiomiopatije koje zahvataju desnu komoru
Kardiomiopatije desne komore — najkraće Šta je kardiomiopatija Primarna bolest srčanog mišića. Svetska zdravstvena organizacija razlikuje šest vrsta: dilatacionu, hipertrofičnu, restriktivnu, one koje zahvataju desnu komoru, neklasifikovane i one izazvane…
Opširnije -
Restriktivne kardiomiopatije
Restriktivne kardiomiopatije — najkraće Šta je Karakterišu se poremećajem dijastolne funkcije komora, najčešće leve, koja se javlja kao posledica povećane rigidnosti zidova.Najčešće se javlja usled sekundarne intramiokardne depozicije odredenih jedinjenja…
Opširnije -
Hipertrofična kardiomiopatija
Hipertrofična kardiomiopatija — najkraće Šta je Izrazito zadebljanje zidova leve komore bez ijednog razloga koji inače opterećuje srce — bez povišenog pritiska i bez suženja aortnog zaliska. Zašto nastaje Uzrok…
Opširnije -
Dilataciona kardiomiopatija
Dilataciona kardiomiopatija — najkraće Šta je Osnovna karakteristika dilatacione kardiomiopatije jeste povećanje dimenzija srčanih šupljina i globalno slabljenje sistolne funkcije (najčešće leve komore), sa pojavom simptoma i znakova popuštanja srca.…
Opširnije -
Hronično popuštanje srca
Hronično popuštanje srca — najkraće Šta je Stanje u kome srčani mišić ne može adekvatno da ispumpava krv, pa se tečnost vremenom zadržava u plućima, abdomenu, jetri i donjim delovima…
Opširnije -
Plućni edem
Plućni edem — najkraće Šta je Stanje u kome se pluća pune tečnošću, pa telo ne može da dobije dovoljno kiseonika. Poznato je i kao voda u plućima. Najčešći uzrok…
Opširnije -
Akutno popuštanje srca
Akutno popuštanje srca — najkraće Šta je Popuštanje srca, bilo ono akutno ili hronično, definiše se kao poremećaj mehaničke funkcije srca koji onemogućava generisanje minutnog volumena, dovoljnog da obezbedi potrebe…
Opširnije -
Plućna hipertenzija
Plućna hipertenzija — najkraće Šta je Definiše se kao porast pritisaka u plućnoj cirkulaciji (sistolni pritisak u piućnoj arteriji >30 mmHg). Plućna hipertenzija može biti primarna (bez objašiyivog uzroka) i…
Opširnije -
Arterijska hipertenzija
Arterijska hipertenzija — najkraće Simptomi i klinički znaci Glavobolja je najčešći simptom. Ona se pretežno javlja u predelu potiljka, a pojačava se pri kašlju, napinjanju i opterećenju. – Nesvestica. –…
Opširnije -
Infektivni endokarditis
Infektivni endokarditis — najkraće Šta je Infektivni endokarditis označava infekciju (bakterijsku, gljivičnu) endotelijalne površine srca, sa predilekcijom za endotelijum srčanih valvula.U preko 90% slučajeva infektivni endokarditis je izazvan bakterijama. Savremena…
Opširnije -
Koarktacija aorte
Koarktacija aorte — najkraće Šta je Predstavlja suženje lumena aorte, najčefiće na mestu pripoja ligamentum arteriosuma tj. na mestu prelaska luka u descendentnu aortu, ali se može javiti i na…
Opširnije -
Tetralogija Fallot
Tetralogija Fallot — najkraće Šta je Predstavlja anatomsku anomaliju, koja jc deiinisana istovremenim prisustvom valvularne i/ili infundibularne slcnoze plućne arterije, defektom ventrikularnog septuma, jašućom aortom i hipertrofijom desne komore Uzroci…
Opširnije -
Ductus arteriosus persistens
Ductus arteriosus persistens — najkraće Šta je Ductus arteriosus persistens predstavlja krvni sud koji spaja plućnu arteriju i descendnetnu aortu.U embrionalnoj fazi, ova komunikacija predstavlja normalnu strukturu i služi za…
Opširnije -
Defekt ventrikularnog septuma
Defekt komorske pregrade — najkraće Šta je Delimičan nedostatak pregrade između komora, koji omogućava protok krvi iz jedne u drugu. Gde spada Među urođene mane sa pretežnim levo-desnim protokom, zajedno…
Opširnije -
Defekt atrijalnog septuma
Defekt atrijalnog septuma — najkraće Šta je Defekt atrijalnog septuma definiše se kao delimični nedostatak pretkomorskog septuma koji omogućava protok krvi izmedu pretkomora. Urodene srčane mane kod odraslih se dele…
Opširnije -
Trikuspidna stenoza i regurgitacija
Trikuspidna stenoza i regurgitacija — najkraće Odakle stenoza Gotovo uvek je posledica reumatske groznice i po pravilu ide zajedno sa mitralnom stenozom — pa u slici prevladavaju znaci mitralne stenoze.…
Opširnije -
Aortna regurgitacija
Aortna regurgitacija — najkraće Šta je Aortni zalistak se ne zatvara kako treba, pa se deo krvi iz aorte vraća nazad u levu komoru. Češća je kod muškaraca. Šta se…
Opširnije -
Aortna stenoza
Aortna stenoza — najkraće Šta je Aortna stenoza može biti uzrokovana mehaničkom degeneracijom listića (javlja se u starih, tzv. senilna aortna stenoza), reumatskom groznicom i kongenitalnom anomalijoni (bikuspidna aortna valvula).…
Opširnije -
Prolaps mitralne valvule
Prolaps mitralne valvule — najkraće Šta je Listići mitralnog zaliska se u sistoli ugibaju ka levoj pretkomori. Koliko je čest Najčešća mana srčanih zalistaka — javlja se kod 2 do…
Opširnije -
Mitralna regurgitacija
Mitralna regurgitacija — najkraće Šta je Mitralna regurgitacija označava istiskivanje dela udarnog volumena iz leve komore u levu pretkomoru usled disfunkcjie mitrajnog aparata.Najčešći iizioci mitralne regurgitacije jesu degenerativne promene mitralnog…
Opširnije -
Mitralna stenoza
Mitralna stenoza — najkraće Šta je Suženje na mitralnom zalisku koje ometa ulazak krvi u levu komoru. Odakle potiče Najčešće je posledica preležane reumatske groznice — listići zaliska zadebljaju i…
Opširnije -
Akutni infarkt miokarda
Akutni infarkt miokarda — najkraće Šta je Medicinski naziv za srčani udar. Životno ugrožavajuće stanje koje nastaje kada se prekine dotok krvi do srčanog mišića, pa srčano tkivo počne da…
Opširnije -
Vazospastična angina pectoris
Vazospastična (Prinzmetalova) angina pektoris — najkraće Šta je Oblik angine pektoris kod kog se bol u grudima javlja uglavnom u miru, a posledica je spazma (grča) koronarne arterije koji prolazno…
Opširnije -
Nestabilna angina pectoris
Nestabilna angina pectoris — najkraće Šta je Nestabilna angina pectoris, odnosno akutni koronarna sindrom, je vrsta bola u grudima ili nelagodnosti koja se obično javlja kada se osoba odmara. Nestabilna…
Opširnije -
Stabilna angina pectoris
Stabilna angina pektoris — najkraće Šta je Anginozni bolovi koji poslednja dva meseca ne menjaju jačinu, učestalost ni trajanje. Bol se javlja u naporu, jer sužena koronarna arterija ne može…
Opširnije